Gde nam ode istorija? Where Did Our History Go? ( 2003-2007)

hvala Sonja, volela bih i ti da napises nesto da te ovde citamo
besos

Vrlo chesto se setim Zorana. Ne konkretno njega, nego atmosfere koja je vladala u Beogradu za vreme dok je on bio Premijer. Ta atmosfera je nosila njegov lik, bila je njegova slika i zasluga. Setim se tog zanosa, te veselosti svuda oko nas koja je mogla gotovo da se opipa. Ljudi su bili drugachiji, na ulicama se videla i osecala pobeda leopte. I sada, kada usred ove tromosti, letargije uchmalosti i ruznoce pogledam oko sebe i vidim ta smrknuta i zabrinuta lica, ja dozovem te dane u pamet; pogledam fotke iz tog perioda koje smo pravili na koncertima, po kaficima, na slavama, sedeljkama - a svi lepi, nsmejani, gotovo bezbrizni. Stvarno, ja uspevam da sesetim tog osecaja, da ga prizovem u pamet.... . tuzna sam.

Odlicno napisano, Jasmina: kao da bazamo ulicama Beograda i ja slusam tok tvog monologa isprekidan (ili pre: povezan) zivim i slobodnim asocijacijama.

Dodao bih samo - u tom bazanju ulicama Beograda, moramo paziti da se ne skrhamo niz paklene basamake, kao Kir Simeon Njegovan u Pekicevom "Zlatnom Runu".
Jer smo se niz te basamake skrjavali decenijama, dok nismo upali u bezdno.

Jasmina,
ponavljam komentar sa svog današnjeg bloga o Zoranu.
Milsim da vredi ponoviti i ovde:

DA SE NIKADA NE ISPLATI ZLOČIN
Otkrivanje političkih isnpiratora i nalogodavaca atentata na premijera Zorana Đinđića prvi je preduslov, prva stepenica ka pokušaju uspostavljanja stanja normalnosti u ovoj nesretnoj zemlji. U suprotnom – poruka koja bi bila poslata jeste da zločin isplati a da su žrtve uvek uzaludne. Da li će biti tako, zaista zavisi upravo od nas -od toga da li smo spremni da tako nešto dozvolimo.
Posledice koje bi poruka o isplativosti zločina mogla da ima dobro su nam poznate. Uostalom, upravo ih živimo...

lepo je što si se predstavila :)

Pozdrav,

Vučko

Kad procitam i cujem nesto ovako, smrznem se.

Beba Od Loncara: "i rekla sam joj 'ne, ne mogu da verujem a svi smo mislili da je sam iscenirao ono sa kamionom..."

Da ste bar cutali. Ok, imali ste bolesne misli, ali zbog cega zelite to da podelite s nama bas danas? Stidite se.

samo me nije sramota da priznam da sam pogresila. kad bi svi priznali sve svoje greske, ovaj svet bi izgledao drugacije...
a ko je sve ovde bolestan, ne bih da komentarisem. nisam lekar.
ps. takodje je zanimljivo da sam iz nekog neobjasnjivog razloga punu godinu dana pre ubistva ponavljala svaki put kad ga vidim na TV.u - 'samo da ga ne ubiju...'. intuicija je cudna stvar. kako joj verovati?!

Svi ste mislili da je sam iscenirao ono sa kamionom? Stidite se. Svi.

mada nisam bila ubedjena, pola.pola, ali i to pola me boli...a ti i koleginica iznad samo nastavite srpski.patriJotski da mi gurate na ovaj dan prst u ranu, posolite je sto vise mozete, ok? lakse je tako, teze je priznati gresku. najvise volim vas sve druge koji nikada niste pogresili (ili niste priznali da jeste? sta, ni sebi? neko pomenuo 'bolesne misli'??).
poz
BoL
ps. ajmo sad dosta, pliz, bar jos malo, do pocetka 13.marta...posle udri, vec 4 sata si registrovan, red je valjda?!

Vec cetiri sata sam registrovan? Hoces li jos i ime i prezime, adresu, broj telefona, kazi?
Kada plasiras socijalnu patologiju, onda imaj herca da se suocis i sa komentarima.
Evo, ja te od sada obilazim.

ma nije tebi uopste strasno zbog njenih misli ( bebinih) niti mislis da treba da je sram. Ti se samo izrugujes, zato sto znas da bi njoj taj komentar tesko pao. LEsinarski zar, ne?

ako neko prizna da je pogresio i iskreno se kaje, drugi mu (obicno, cesta pojava u nasem narodu) na njegovu ranu dodaju so.
o tome pricam, ali retko ko to kapira.
takodje, da, mislim da bi mi ipak prijao ignor...

kada se desilo nesto strasno , da strasnije ne moze biti .
verujem da se svi secamo kako smo slusali vesti i sa zebnjom se kacili za recenicu " pucano je u stomak , an operaciji je " . Oko mene su ljudi govorili , mozda prezivi ... ziv je ...niko nije javio da je mrtav .

Za samo par sati , prica se "otvorila" za javnost .
Promenila nas je sve njegova smrt .

Da , on je izvan svih domena .
Potpuno je izvan i iznad .

manje bitno, tako ja razmisljam, je da danas govorimo o Zoranu, kako smo preziveli momenat kada je atentat izvrsen, o tome da li smo plakakli ili ne. To se opet svede na licno jadikovanje. Ako bismo hteli a razgovaramo o smrti, onda pomislimo kako ce sutrasnji dan provesti Ruzica i deca. Ili kako svaki dan provode. A mi? Mozda je bitnije da samo popravimo sat u kuci koji ne radi ili u firmi, da redje ustanemo namrsteni, da malo vise radimo, da malo manje pratimo politiku, a malo vise svoju porodicu. Ja Zorana ne postujem jer je umro, a mnogi ga tek od tada postuju, vec zato jer je znao principe uspeha, i jer ih je sprovodio. Jer je bio covek od akcije. A tako nas je molio da mu se u tome pridruzimo. Bar malo da osetimo kvalitet promene. Hajde, ako smo ga voleli, hajde da radimo ono sto je govorio.

potpuno si u pravu kad kazesh hajde da radimo ono shto je Zoran govorio. Ubedjena sam da ljudi sa bloga tako zive, da su razumeli zhta je to Zoran govorio -pa on nas je vodio. Secam se kad je ljudima u Jagodini rekao da je na ulazu u grad video sat koji ne radi. I da je hteo odmah da se vrati nazad, jer kakvi to ljudi zive u njemu kad chekaju premijera da im kaze da poprave sat. I to je kljuc. Mnogi ljudi u Srbiji nisu pazljivo slushali Zoranove rechi dok je bio ziv, a mnogi ga nisu ni razumeli. Nije im bilo jasno kako to da sad oni sami treba da popravljaju satove u gradu, kad su to do sada za njih radili drugi. Nisu kapirali kako to da treba da chiste ulicu od snega ispred svojih kuca, kad to valjda neko drugi treba da uradi. Mislim da treba da damo sve od sebe da ozivimo njegove rechi, da uchinimo da se one ponovo chuju, da dopru i do onih koji tada nisu hteli da slushaju.

tako je, Bebo,

"Mislim da treba da damo sve od sebe da ozivimo njegove rechi, da uchinimo da se one ponovo chuju, da dopru i do onih koji tada nisu hteli da slushaju."

primerom!!

uh,uh, uh , pa to je zoran pricao dok je dos bio na vlasti , i to je tada imalo rezona. sada covek ne moze da ustane nezabrinut u zemlji u kojoj je kostunica premijer, vuksanovic ministar prosvete, jocic ministar policije, stojkovic ministar pravde i da ne nabrajam dalje... u zemlji u kojoj se legija smatra gospodinom , a ceda kriminalcem. u zemlji u kojoj zlocinci poput karadzica i mladica ,slove za narodne heroje. u zemlji u kojoj vojnici ginu na strazi, i nikom nista. pa eto ,roditelji tih vojnika zele da saznaju istinu sta se dogodilo sa njihovom decom ,ali istina je nedostopna. zbog politike, naravno! mislite da ne treba da ih zanima?

govoris istinu. Ali ja sam pobornik onog "ne mozes nikog drugog promenti, osim sebe". Znas, njima je lako da nas unistavaju, jer mi spavamo. Vide oni da mi psujemo, brinemo, ali upravo zbog toga onemoguceni, ili da kazem omadjijani, za delanje. Znaci, ne menjamo se, Iz cega sledi, nismo jos uvek spremni za bolje.

Ne treba da smetnete sa uma da je LDP & koalicija usla u Parlament. Kostunica i njegovi, nisu racunali na to, kao sto ni Milosevic nije racunao da ga DOS moze pobediti. Taj isti Ceda uspeo je i pored toga sto je satanizovan u javnosti od strane Kostunice i njegovih istomisljenika, da udje u Parlament. Nije li to pobeda razuma u Srbiji , mala ali znacajna. DSS je izgubio na poslednjim parlamentarnim izborima. Kostunici nije pomogla ni Ceca, ni popovi ,ni toboze briga za Kosovo. Nash narod je zaista cudan. Ja imam obicaj da ga potcenim, a onda se prijatno iznenadim.Ima u srpskom narodu energije za pozitivne promene, samo, treba se tom narodu malo vishe posvetiti,ne samo pred izbore.

To je bilo onog septembra 1997 kada je Djindjic jos uvek bio gradonacelnik Beograda i kada je pozoriste El Comediantes gostovao na ulicama Beograda – vatromet, glumci maskirani u demone skacu sa drveca ispred parka pred skupstinom Grada - pandemonijum, svetlosti i buke. Okrenem se i tu u gomili vidim stoji Zoran Djindjic sa suprugom, dete mu na ramenima, gledaju predstavu. Crveni odsjaj od baklji i vatrometa po Zoranu - imala sam nekakav neprijatan osecaj, kao da se zlo sprema. Vrlo brzo posle toga nije vise bio gradonacelnik. Nazalost , nije se na tome zavrsilo. Mada predstava "Demoni" nema nikakve veze sa onim sto ce se desiti, ostao mi je zauvek taj utisak – cudovista, baklje i Djindjic u njihovom odsjaju, kao vec osudjen. U stomaku osecam kao neki kamen, kao za vreme demonstracija, kad ne znamo hoce li kordon da krene ili ne.
Nekoliko godina kasnije, na drugom kraju sveta spremam se da odrzim predavanje studentima. Jutro je, ulazim u ucionicu. Jedna od studentkinja prilazi i kaze mi “Znate li da je u ubijen srpski premijer”. U soku sam. Jos uvek sam.

Ta barcelonska predstava sa demonima kao da se rugala novoj Srbiji (naravno, ovo nije na racionalnom nivou, naravno da ne mislim da atentat na Djindjica ima veze s tim – ovo je prosto moje najlicnije secanje na te dane i to secanje na Djindjica ne mogu da odvojim od pozorisnog hepeninga 1997 koji je na mene delovao zastrasjuce zloslutno).

To je upravo osećaj koji me godinama proganja, kreće iz stomaka, baš kao ogroman kamen, peče, pokušavam da ga izbacim, on mi zastane u grlu i guši...

Gledam taj CD često, iako razlog nije iracionalan, teško ga je opisati, možda je najbolja reč da ga gledam kad me bes savlada, i kad osetim da hoću da se kamena konačno ratosiljam. I uvek kad gledam plačem, ne zato što žalim sebe i svoju jadnu zemlju koja nije imala sluha, kojoj je slušni aparat još uvek potreban, čak je i ponudjen - tu je negde na dohvat ruke, no valja je pomeriti, a to je prevelik napor...i svaki put kad se slika zaustavi, ja kažem "Šteta!"

Šteta za potencijal koji je taj čovek nosio sa sobom, nudeći ga (a nije morao); šteta što ga negde drugde nije ponudio, kad ovde već nisu hteli da ga iskoriste - upravo tako, nisu hteli da ga iskoriste, pošto je za iskorišćenje istog preduslov da ustanete i zaista uzmete život u svoje ruke, nešto naučite i svojim znanjem i trudom kreirate svoj život.

On nije nudio čarobni štapić, sve nas je pozivao, bez namere da nam se ulaguje arhetipskim primerima napaćene srpske duše, kojoj će eto baš on ponuditi kolektivni spas, koji smo to nakon svih nedaća zaslužili, a mi to sve da posmatramo udobno zavaljeni - i baš zato je zračio optimizmom, tom silnom energijom sa kojom je pokušavao da dekonstruiše okoštalost sistema koji je sam sebi dovoljan, gde nama kao posmatračima ostaje samo da aplaudiramo u transu.

Druga stvar koja je tu bitna je da su za nacionalizam merodavni motivi. Za patriotizam su merodavni rezultati i posledice. I to je osnovna razlika takođe između tradicionalnih i modernih društava. Znači, vi imate mogućnost i imate istorijske primere nacionalizama koji su želeći da je unaprede uništili svoju naciju. Ali to im nije mana. U toj slici sveta najvažnije je bilo da li su oni imali nameru da pomognu svoju naciju. Ako su oni imali nameru, i mogu da dokažu da su imali nameru, oni su našli svoje opravdanje, jer oni kažu, mi smo iskreno hteli, ali na kraju je to završilo na štetu za našu vlastitu naciju, ali nismo mi krivi nego su krive okolnosti. Ako se setite početka ove priče, okolnosti su takođe deo planiranja. Ako biste vi planirali tako kao da ne postoji svet nego da samo postojite vi, onda ste vi Bog, a ako ste Bog, onda nema rasprave. Ali ako niste Bog, onda uvek postoji okruženje u kome vi morate da planirate svoju strategiju, i ako to okruženje na kraju odbije vašu strategiju i dovede do neuspeha, onda ste krivi vi, a nije kriv taj svet. Znači, uvek ako ne uspete da se snađete u jednom okruženju nije kriva priroda. a međunarodna politika vam je kao priroda. Oluje, tornada, poplave, sve se to dešava i tu nema baš mnogo moralnih razmišljanja. Tu postoje odnosi snaga, sila i vi to treba da razumete i kroz sve nekako da prođete, a da ne nastradate. Onaj ko moralizuje tu sitaciju i ko kaže, ja imam namere i sa tim namerama onda ulazi u nešto i na kraju dobije po glavi. je ili naivan ili nesposoban. To je, zapravo, karakteristika tih tradicionalnih društava gde se ono što je upravljanje društvom moralizuje ili ideologizuje. I da se kaže, mi želimo nešto, mi imamo dobre namere, mi imamo dobre motive, a da li ćemo uspeti, to ne zavisi od nas, to zavisi od nečega drugoga, pa ako ne uspemo, onda kažemo, verovatno postoji neka svetska zavera koja je naumila da sve naše namere osujeti. I onda smo mirni, jer smo našli obrazloženje zbog čega nikad ne uspevamo. Međutim, ako kolektivni identitet baziramo na nečem modernom obliku kao što je patriotizam, onda ćemo umesto etiku namera imati etiku odgovornosti i gde ćemo praktično umesto da obrazlažemo šta smo mi hteli, da obrazlažemo zašto su ti rezultati takvi kakvi jesu, i da umesto da držimo moralne govore da smo mi dobri i kakva sve prava imamo, vršićemo detaljne analize koliko šansi, sve to što mi želimo, ima da uspe. I onda ćemo polagati odgovornost za posledice, a nećemo tražiti opravdanje za motive. I to je ogromna razlika.

Kamen koji nosimo unaokolo kao ludi, je trag da smo osetili deo te energije, da smo deo nje, da želimo da živimo život dostojno, odgovorno i doprinesemo da oni iza nas dožive neke bolje dane, zato ga i ne dam, iako me guši, iako me spotiče, iako mi savetuju da se ne nerviram i "gledam svoja posla", za mene je on znak da ima ljudi koji otvorenih očiju koračaju kroz život.

I gledam taj CD često, i postoji još jedna reč što spaja mnoštvo osećanja koja me preplavljuju, u jedno, a to je -poštovanje.

da te bude sramota, ali vidim nije. Kako to?

moglo bi tebe, a da ne znam zbog cega

Nisam znala za tvoju sklonost ka bodovanju. Beovizija je završena, nisu ti javili?

nisu a ja hteo da glasam za tebe. Kazi u cemu je problem ili samo hoces da se prepucavas?

u čemu je problem. I neću da se prepucavam, to je podjednako neumesno kao i bodovanje.

na taj nacin sam izrazio svoj utisak o tekstu. Zbog toga me nije sramota.

Pozdrav

i eto tako...svaki put kad se setim Niksona rastužim se. i danas ću biti tužan i sutra. dok ne prodje mart.
neću ovde iznositi kako sam se upoznao sa Niksonom,to nema nikakav značaj. i tako godina za godinom, prolazi i ništa se ne rešava.

koji su ti argumenti ?
Kad vec ocenjujes kao profesor, onda sigurno imas i argumente i predlog kako bi to trebalo da izgleda.
Da vidimo ?

koji su ti argumenti ?
Kad vec ocenjujes kao profesor, onda sigurno imas i argumente i predlog kako bi to trebalo da izgleda.
Da vidimo ?

Lepo ceo tekst mi je argument. Hteo sam da citiram recenice koje mi se ne svidjaju i da ih komentarisem i odustao sam kada sam ukapirao da bih to uradio sa celim tekstom

Nikson: "Lepo ceo tekst mi je argument."

Pre bi se to reklo za tebe. Ti si sam po sebi jedan kolosalan argument.

Hvala na komplimentu, ali nemojte me hvaliti jer me ne znate

Pozdrav! sve najbolje!

Meni je tekst odličan. Ali to su ukusi, i nije mi toliko važno.

Meni je važnija, iskreno, ta potreba za bodovanjem. Pogotovo ta potreba kao prvi impuls, potreba za manje prirodnom diferencijacijom umesto nekim jedinstvom i druženjem. Pošto bi nam taj prvi impuls morao biti iskreniji, neviniji od drugog, trećeg itd, koji su u proseku promišljeni.

Čitanje i pisanje je ovde dobrovoljno i besplatno. Zato, u proseku i u ovo duboko verujem, to čitanje i pisanje bi trebalo da nam bude uživanje, čak i bez obzira na varijansu u kvalitetu, dok god ta varijansa ne zadire u malicioznost.

Ja mislim da te malicioznosti na blogovima ima malo, iako, po prirodi stvari štrči i ume na trenutke da više privlači pažnju. Znači ni to nije razlog da a priori stav ka blogovanju bude odbrambeni, napadački ili da ima bilo kakve karakteristike borilačkih veština.

Zašto ovo pišem? Zato što i sam, posle svakog "provaljenog" fazona, posle brinem da nisam možda preterao, a znam da ne bi trebalo tako da bude, tj da razmišljam, bez obzira na kvalitet mog smisla za humor.

pomenula sam godwinov zakon u prethodnom tekstu
blogeri ovde vec kodirali fenomen
obavezna svadja sa bodovanjem vredjanjem i to u nekom specificnom trenutku, rceimo posle deset minuta ili komentara, zaboravih mericu
ali ima nesto infantilno u tome

ne radi se ni o kakvih deset minuta, vec sam bas tada slucajno naleteo na tekst. Cak i da se radi, vi to ne mozete da znate tako da vas komentar pokazuje nadmenost, jel sam eto ja infatilan. Dakle okarakterisali ste me a da me ne znate, sto pokazuje vasu povrsnost.

takodje se ne radi o obaveznom svadjanju, jer sam na neke tekstove odgovorio vrlo pozitivnim tonom

sto se tice vredjanja sa time ste vi zapoceli u tekstu, a sada osudjujete blogere koji to rade, sto je licemerno

nadam se da cete ovaj komentar samo vi procitati Jasmina, odnosno ovaj komentar je nebitan

da ne kazem predsednice
ja se ispunila vase nade pa procitala komentar
ali bojim se da su i drugi
ja nemam nista protiv vaseg misljenja
ne znam cime ste sada pa uvredjeni
cinejnica je da iz cista mira se tako neko uvredi sto aj pisem sta mislim i onda krene da pise komentare da se svadja potpuno bezveze

da ne kazem predsednice
ja se ispunila vase nade pa procitala komentar
ali bojim se da su i drugi
ja nemam nista protiv vaseg misljenja
ne znam cime ste sada pa uvredjeni
cinejnica je da iz cista mira se tako neko uvredi sto aj pisem sta mislim i onda krene da pise komentare da se svadja potpuno bezveze

da iza korisnickog imena nikson stoji Boris Tadic. Nisam uvredjen spomenuli ste one koje boduju. Taj sam i odgovorio sam.

Inace ako ste voljni da odgovorite na jedno pitanje. Vidim dole na porukama da se zalazete za feministicki pokret. E sada ja npr. idem ulicom vidim lepu devojku i prokomentarisem njenu lepotu i izrazim nadu da cu sa njom jednom gledati zvezde, naravno na jedan socan nacin. Iskljucivo me je u tom trenutku privukla samo njena lepota. Jel gresim u necemu?

Nixon: "E sada ja npr. idem ulicom vidim lepu devojku i prokomentarisem njenu lepotu i izrazim nadu da cu sa njom jednom gledati zvezde, naravno na jedan socan nacin. Jel gresim u necemu?"

Grešite, jer ne umete da razmišljate, o čemu svedoče vaše nelogične rečenice.

Vaša želja da "na sočan način posmatrate zvezde sa lepim devojkama" ne može se ispuniti, jer u položaju koji priželjkujete zvezde možete da posmatrate ili vi, ili lepa devojka, nikako oboje.

Ako, pak, umesto u zvezde pogledate u dlan, tamo ćete pročitati da će se jedna lepa devojka zaljubiti u vas čim se odreknete pisanja ambicioznoiskrenih komentara na blogu B92.

Umesto u zvezde bolje da sedne ispod neke prezrele kruske u poznu jesen, mozda ce mu se zelja za 'socnim pogledom' tad i ostvariti, ali ovog puta u materiajlnom, a ne samo metafiszickom smislu. Zelim ti sve najbolje u socnim ljubavnim pogledima, ceznjama i perspektivama, Niksone. I zbilja, kad smo vec kod toga, mislim da bi bilo korisnije za sve nas (pa i po tebe) kad bi malo vise mastao - i, pre svega, razmisljao - a znatno redukovao slanje svojih komentara po ovom blogu.

pitanje nije bilo upuceno vama, a i da jeste promasili ste temu. ako ovako nastavite dobro biste prosli na nekom sex-chatu

Meni je jasno da mi svi imamo nekakav background volatility i da to treba nekako da izbije na površinu. Ali, ima toliko formi kreativnosti, broja im nema, i teško mi je odgonetnuti destruktivno ispoljavanje te energije s vremena na vreme.

Što ne znači da i sam nisam ponekad destruktivan. Ono što me najviše čudi je da ako kod sebe vidim nekakav višegodnisnji progres i dalje mi je teško da radim trace back tih destruktivnih trenutaka. Tj, najbolje što mogu da uradim je trace back neke frustracije, ali ta frustracija je najobičnija, jeftina, podloga. A sam ispad ubrzo vodi u nešto što je, izgleda, teško objasniti. Kao da će ono lepo da devalvira ako mu ne postavimo neku zlu protivtežu.

Ako idemo unazad, milionima godina, nama je borba bila norma kad je preživljavanje u pitanju. I, ok, to nam je u genima.

Jedino što čovek može da se bori i tako što će se truditi da kaže nešto jednako pametno kao i sagovornik, ili pametnije.

pomenula sam godwinov zakon u prethodnom tekstu
blogeri ovde vec kodirali fenomen
obavezna svadja sa bodovanjem vredjanjem i to u nekom specificnom trenutku, rceimo posle deset minuta ili komentara, zaboravih mericu
ali ima nesto infantilno u tome

bio sam na nekom sastanku u Hagu. Sedeo sam sa grupom Holandjana, a telefon nije prestajao da mi zvoni. Prvo nisam zeleo da se javim jer je sastanak u toku, ali sam po broju poziva shvatio da se dogadja nesto vazno. Izvinio sam se svojim sagovornicima i izasao iz sale za sastanke da se javim na telefon. Kad sam cuo sta se dogodilo osetio sam neku bol, kao da je ubijen neko iz moje porodice. Poznavao sam i saradjivao sa Zoranom deset godina. Kroz glavu su mi prosli Ruzica i klinci koji su ga za sve to vreme ostali zeljni.

Dva dana nakon toga sam sedeo sam u sudnici Tribunala u Hagu i posmatrao sudjenje Slobodanu Milosevicu. Ucinilo mi se tada da zivot naprosto nije fer. Covek koji je unesrecio i svoj i druge narode je tada bio ziv i zdrav, a onaj koji je zeleo da pomogne svom narodu je mrtav. Jos su ga ubile sluge onog prvog.

Sale, da li biste za trenutak pridržali ovo:

Kad čujem Vašu definiciju feminizma, postanem i sam malo feminista ;)

V.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Feminizam

to o cemu pises samo je jedan mali dio onoga sto feministkinje zaokuplja i za sto se bore. Biti feministkinja ukljucuje daleko vise od toga (vidim, netko vec objavio i wiki-link), ali i iskljucuje bilo kakvu povezanost sa seksualnim sklonostima istih.

Pozdrav!

ima pravo na porodiljsko bolovanje,na obicno kad su mu i joj deca bolesna. Za skraceno vreme ne mogu tvdim, malo je preterano. TO je feminizam-ravnopravnost! Jasno?

Pufna: "i muskarac
ima pravo na porodiljsko bolovanje,"

Naravno. Kao Dr Wu kad se iz njega poradja glupost.

znam ja sta je feminizam, ali ko sto rece Ali-G, to je danas postao pokret zena koje zele pravo da budu sa drugim zenama, feminizam danas nema smisla to je devijantnost...(u vecini zemalja)

Sale tvoj komentar ide pravo u UN za recnik predrasuda protiv seksualnih manjina
ozbiljno ti kazem, zamoljena sam da skupljam tu vrsta komentara, neobicno su mastoviti i sto bi ti rekao devijantni
samo da ti skrenem paznju da je svojevremenu u francuskoj odrzana istorijska demonstracija za pravo zena na abortus
i da su dosli mnogi muskarci koji su tvrdili da su trudni
tako isto za pordsku seksualnih manjina pre svega je potrebno da izadjemo svi na trg a ne samo oni koji ce potom biti sikanirani i diskriminisani
da li sale znas sta je to solidarnost?

da li se ti zbog toga osecash ugrozenim? devijantno je koliko i masturbacija

da li se ti zbog toga osecash ugrozenim? devijajntno je koliko i masturbacija

secam se kroz maglu kako svi oko zorana, njegovi saradnici, prijatelji, clanovi vlade, nisu mogli da zavrse recenicu bez suza, komentarisuci ubistvo
bilo je emotivno tesko gledati jer suze vuku suze

why is antifeminism needed?

HERE,S WHY

'My feelings about men are the result of my experience. I have little sympathy for them. Like a Jew just released from Dachau, I watch the handsome young Nazi soldier fall writhing to the ground with a bullet in his stomach and I look briefly and walk on. I don't even need to shrug. I simply don't care. What he was, as a person, I mean, what his shames and yearnings were, simply don't matter." Marilyn French; The Woman's Room.

"All sex, even consensual sex between a married couple, is an act of violence perpetrated against a woman." Catherine MacKinnon

"To call a man an animal is to flatter him; he's a machine, a walking dildo." Valerie Solanas

"I want to see a man beaten to a bloody pulp with a high-heel shoved in his mouth, like an apple in the mouth of a pig." Andrea Dworkin

"I feel that 'man-hating' is an honorable and viable political act, that the oppressed have a right to class-hatred against the class that is oppressing them." Robin Morgan

"The proportion of men must be reduced to and maintained at approximately 10% of the human race." -- Sally Miller Gearhart, in The Future - If There Is One - Is Female.

"If life is to survive on this planet, there must be a decontamination of the Earth. I think this will be accompanied by an evolutionary process that will result in a drastic reduction of the population of males." --Mary Daly, former Professor at Boston College, 2001 http://mensnewsdaily.com/archive/r/roberts/03/roberts081203.htm

"walking dildo". dobroo!

Sorry Django, my editor is American
nobody is perfect

Onda bi vjerovatno trebao malo bolje da upozna maternji jezik. Uostalom, ne vidim da opovrgavate moje tvrdnje. Interesuje me zasto pisete na engleskom jeziku. Ako ga tako dobro govorite, zasto vam treba editor?

nikad nisam rekla da znam bilo koji jezik odlicno
evo javno i odgovorno tvrdim da NEMAM maternji jezik
ne znam nijedan jezik odlicno jer sam odrasla na tri
i zivim na cetiri pet jezika
i putujem po svetu stalno
i pisem na engleskom jer ljudi po svetu hoce da citaju a ne znaju srpski
imam editora jer ga SVI imaju na zapadu kad pisu za javnost
i to bi bilo to

sto ne mogu da shvatim kome je namijenjen engleski prevod.
Necete nas valjda ubijedjivati da ovaj sajt posjecuju i vijesti citaju ljudi sa engleskog govornog podrucja. Ipak u jednom vam moram odati priznanje: za razliku od opsteprihvacenog trenda primitivnog angliciranja srpskog jezika, kod vas se zna sta je sta.

gde vi zivite, ozbiljno vas pitam?
ja imam vise citaoca na engleksom nego na srpskom jeziku
vidite onaj blog gore boinboing gde je objavljen tekst
taj blog je jedan od najcitanijih na svetu, bukvalno
vidite da Blog b92 ima nekoliko native english speaking bloggera
sta mislite zasto?
poenta kod blogova je linkovanje i poveziavnje informacija
ovde na konferenciji sam upoznala coveka koji ima blog koji prevodi sa 25 jezika na engleksi druge blogove da b bi se ljudi umrezili
nadam se da ce i nas preuzeti
malo elastike u gramatici nije na odmet

Jedna od osnovnih karakteristika Beogradjana je da im ljubav prema istini nije bas jaca strana.

Vi mi otkrivate nove svetove. Ovako nešto neobično do sada nisam niotkoga čuo. Živeh dvanaest godina među njima, a ne primetih... ko zna šta su me sve slagali, a da nisam ni znao :)

Nego, baš sam radoznao - šta Vas je podstaklo da se upustite u nezahvalni lektorski posao, a u ovako prijateljskom i tolerantnom duhu? :)

Pozdrav,

Vučko

pa onda verujte
nema mnogo tajni na internetu

Django: "Onda bi vjerovatno trebao malo bolje da upozna maternji jezik"

Glagol 'treba' ne menja se u srpskom jeziku po licima, pa prema tome, prestanite deliti lekcije o pismenosti i sintaksickom skakutanju na dve noge kad ste sami evidentno ne bas najpismeniji invalid, i to u pogledu svog maternjeg jezika.

Pravilno napisana, gorenavedena recenica bi glasila (a to vazi i za vas): "Onda bi vjerovatno TREBALO malo bolje da upozna maternji jezik"

Odavno je na blogu prihvaćena teorija da se kritika sintakse, lingvistike & stila poteže samo kad se nema šta pametnije reći.

Priznajem da je nekoliko komentatora tu kritiku poteglo na vrlo efektan i duhovit način i tamo gde je bila krajnje umesna, jer se postovi od nepismenosti nekih nisu mogli razabrati. Dočim ovo vaše sitničarenje nikako ne razumem. Ako ste već tako pedantni, zašto ste dopustili da u samo tri rečenice načinite grešku?

Zar nemate ništa konkretno da kažete na temu godišnjice političkog atentata na premijera Srbije, osim zamerki na prevod nekih reči?!

povodom smrti Djindjica jer sam se prije cetvrt vijeka naslusao istovjetnih pateticnih bljuvotina kada je umro "najveci sin nasih naroda i narodnosti".

I tada si se inficirao bljuvotinama i iz tebe samo ispadaju. Idi, iskopaj rupu i bljuj u nju, ako nemash nikog blizeg. Na tebi je potez

da polemiku vodimo na dostojanstvem nacin.

E, jako me veseli kad se neko prepozna, a ne uspe da se obuzda pa to i objavi.

Dostojanstven način je, dakako, ona rečenica gde si se ti "...naslušao istovjetnih patetičnih bljuvotina", a u kontekstu atentata na Đinđića. Tačno, to je dostojno vojvode iz Haga, ako si na to mislio.

onda ne razumem šta ovde tražite?

Zalim sto ste morali to da slusate, jos vise zalim sto ste ovakvim poredjenjem pokusali da banalizujete sadrzaj Jasmininog teksta i postova na ovom blogu, a Vas zalim zbog misaonog toka koji Vas je dotle doveo.

Jasmina, sjajan tekst! Jednostavno, jasno i iskreno.

Pamtim odlicno taj dan, isto kao i svi ostali ovde, isto kao i svi ljudi sa kojima sam ikada o tome razgovarala. Nerado ga se secam, nemam zelju da pisem o tome kako sam ga dozivela, cak tesko i citam blogove posvecene ovoj temi. Najradije bih prespavala svaku godisnjicu.

U svakom slucaju, hvala za ovaj blog.