Vikipedijanska škola istraživačkog novinarstva: Kroz pustinju i prašumu

poznavala sam Zeljka M. iz vidjenja. Muvao se po Beogradu i prichalo se da je bolestan od neke chudne bolesti koju je pokupio negde na svojim putovanjima. Poslednji put sam ga videla u Primoshtenu 90te. Rrano jutro je, u kaficu na rivi u starom gradu blejachim, srkucem kapucino i spremam se na spavanje. Jaaaako je rano (ili kasno), toplo je i lepotu jutra i pogleda jedino "kvari" parkirani Harly tu odnah kod kafica. Iz obliznje kale spotujem lika u crnoj kozi koji prilazi. Kaciga u ruci, crna duza kosa. Stavlja kacigu na glavu, smeje se i mahne, zajashi, brmmm, brrrm i ode. Bio je to jedan veeeoma lep prizor, Bogami jedan od lepshih :))

... bas je bio jako zgodan! I imao uvijek neku super pricu. Nekada.

Pricala mi je prijateljica koja je u ranoj mladosti zivjela neko vrijeme u Indiji. Malnar joj, kaze, predavao geografiju (mislim jugo skola) i bio jaaako gotivan tip.

Pa to i kazem Dunjice, nekada :)

mozda je ipak oboleo od te tajanstvene bolesti koju je navuko negde u Indiji, kako se prichalo?

sve ostalo moze biti da je bolest. I ja sam cula, ali sve na nivou rekla-kazala.

pricao on licno na TV-u. Davno

nije se moglo razlikovati sta je stvarno, a sta masta. Mada vjerujem, da su najludje stvari bile stvarne. A za bolest ... ne bi me cudilo, sta je sve prosao. Sjecam se da je vise puta govorio o nama nepoznatim bolestima i nepoznatim cudesnim terapijama. Shamanizam i te "sitnice".

ne znam da li je na nivou rekla-kazala, ali neshto mi je u pameti (iz ondashnjih novina) da je dobio neku boleshtinu koju mu je izlechio neki dzu-dzu vrach, jer mu zapadna medicina nije mogla pomoci. Sad, shta je istina shta mit, nek ostane misterija :)) Mene mrzi da kopam po netu

Zasto, zapravo, da ne? (mislim na nacin izlijecenja)

doduse jako, jako rijetko, ali vise nego dovoljno, pomislim prvo - rusevina od onolikog covjeka.

http://www.index.hr/nocnamora/

http://www.youtube.com/watch?v=ZatEaIOZPzw

Čudni su putevi gospodnji.
Da neko nije uredno postavio knjige pored kontejnera nebi bilo ni ove priče!
Nije svako zlo za zlo.

Slazem se potpuno, Radoslave. Moja pok.baka je uvijek govorila: svako zlo za neko dobro. Ili kao sto i sam rece: cudni su putevi Gospodnji.

Nego, da nisi pomislio da je u pitanju neka malo vece akcija nekog bookcrossera, ta hrpa knjiga kraj kontejnera? Doduse, falila je uobicajena etiketa, pretpostavljam. Nesto kao:

Za sve one kojima je princip bookcrossinga jos nepoznat:

Priznajem, tim putem sam stekla neka jako zanimljiva poznanstva i cak uspostavila jedan izgubljeni kontakt na drugome kraju Kugle.

Pozdrav!

Направио чланак :)

Od kada je taj članak na Wiki? To stvarno nisam znala. Iako sam aktivni član bookcrossinga već nekoliko godina.

U svakom slucaju: cestitke autoru!

Од јуче, написао сам га (то јест превео пар реченица са енглеског) после твог одговора :)

Nadam se da ce biti od koristi, informativan i jasan Wiki-prilog. Cestitke!

Sad jos da se i uclanis medju bookcrossere ;-))

Hvala Bushbaby!

Nego, zna li netko ima li neka knjiga, nesto pisano o Kojadinovicima? Oni su me posebno impresionirali, jer su pokazali da djeca nisu prepreka za pustolovna putovanja.

Kojadinovići su ih sami napisali:
1. pomenuta "Sedam godina za tri okeana"
2. "Sunčano jedro - jedrenjakom od Evrope do Polinezije za 111 nedelja"

Davno, vec se vise ni godine ne mogu setiti , bila su neka nedeljna popodneva koja je vodio Sasa Zalepugin, u njegovim emisijama gostovao je Željko Malnar prikazujući svoje filmove i pričajući o dalekim egzotičnim zemljama i narodima. On je mogao imati jedno 30 godina, ja više nego upola manje. Zapamtila sam emisiju u kojoj je žena iz Indije radila kao generator, sijalica joj je gorela u ruci. I sva neka druga čudesa. A pamtim i sebe zabuljenu u tv - Isuse, kak je zgodan- bila bi dobra rečenica za ono što sam tada mislila:))
Koju godinu kasnije u tada legendarnom KST-u u Bg, celovečernja priča i filmovi . Gost Ž.M . Dolazim sat ranije ali mesta ima tek da na jednoj nozi stojim oslonjena na stub. Skoro potpuni mrak, par sveca i upaljenih indijskih štapića, Ž.M u ćošku, jedva se vidi , oblak duvanskog dima oko njega, priča i pušta filmove nekoliko sati . Ono - Isuse, kak je zgodan traje i dalje. Pos ejedno 5 sati izmileli smo u noć potpuno omadjijani mirisom onih štapića i pričom. ili od toga ili od tolikog stajanja na jednoj nozi:)
Još koju godinu posle , priča i filmovi u jednom pozorištu u Bg. Nema baš neke najave , nije tada bilo Yellow cab i ostalih reklamera, ali kad dvojica brucoša, već prilično otrovanih knjigom u Potrazi za staklenim gradom i mirisima Indije dodju, nailaze na salu apsolutno prepunu žena. Kunu mi se posle da su bili jedini muškarci pored Ž.M, i voditelja, moguće je da je tada gost bio i Borna Bebek, njegov saputnik i koautor knjige koga nepravedno zaboravljamo. Verujem im , ja sam već odavno bila kojekude. I da su, dok su pokušavalida pridju dotičnom i popričaju o knjizi, prolazili kroz šaplir Beogradjanki ko na modnoj reviji. I da je u tom trenu kao u onoj potonjoj sceni iz filma Mi nismo Andjeli, skroz samouvereno, zakoračila ka njemu Najlepša devojka Beograda i pozvala ga na piće. I da je on uljudno odbio a ona dvojica mojih mladih mamlaza mislila , odaberi bre jednu , odaberi bilo koju a da se nas dvojica posle izborimo sa ostalima. Moguće je( makar moja mašta voli da je tako) da je knjiga koju je autor bloga pronašao odbačenu , sa posvetom, posvetu dobila baš tog dana, godina odgovara.
Sledeće godine Dj. slučajni domski cimer jednog od tih momaka otkriva medju knjigama u sobi narečenu “U potrazi.... “i priča nam kako je negde krajem osamdesetih u jednom zaludnom danu u Zagrebu u koji je prispeo iz svog bosanskog sela prelistao u pošti imenik, našao broj telefona Ž.M i okrenuo, onako dečački naivno. Ž. M se javio i na pitanje može li da ga upozna , rekao da. Pa je sa njim proveo popodne u priči o putovanjima i knjigama. Ispričao nam je o sobi Ž.M okrečenoj u crno i prepunoj predmeta koji su mirisali na egzotiku. Knjiga o kojoj pišeš, izmedu ostalog, bila je početak velikog prijateljstva i virtuelnih putovanja dvojice cimera sve dok... jedan od tih zaludjenika nije putujući prošao do sada veliki deo onoga što je opisivao Malnar. I sad je na jednom od sličnih drumova. Dj. nije stigao ni na jedan jer je po njega stiglo ratno ludilo i put sa koga se nikad nije vratio.
Priča o Malnaru je tek ponekada dolazila - da planira neko putovanje stazama Aleksandra Makedonskog na konju( koje, koliko se sećam nikada nije ostvareno), da je oboleo od misteriozne bolesti i isto tako misteriozno lečen i izlečen nekim šamanskim obredima u prašumama Amazonije . Pa jedno vreme ništa, pa onda emisija na nekim Zg. televizijama , pa neke bizarne priče o pijanim ispadima. Pa ... kada sam pre par godina posle jedne od tih bizarnosti koju je priredjivao u studiju videla i snimke ostalo je samo da kažem , Isuse, kak je on BIO lijep. I kako neki ljudi tesko i ruzno stare. Naterali ste me ovim postom da pregledam snimke koji stoje na Youtube. Čak i ako se složim da je moguće i potrebno po nekad protiv apsurda i prostakluka ići istim oružjem , kao što to Malnar radi u svojim emisijama, nekako mi je previše a on mi bar na tim snimcima izgleda kao vrlo tužan i nesrećan čovek. Šteta, nepovratno šteta, rekao bi Arsen.
Ovo nije prilog za Viki, tek prisećanje na neko vreme, neke ljude i inspiracije.
Pozzdrav autoru bloga i blogerima koji su pokrenuli to prisećanje

Lepši post dugo nisam pročitao. Hvala ti, Ljuttko.

ima da se postidim, sagnem glavu i čupkam šal i do ušiju da se zacrvenim od ovakvih pohvala:) Hvala Jonny011 za hvala, i opet hvala Vikipediji za inspirativni početak ovog posta, svašta lepog sam i ja saznala danas

Hvala Ljuttko (vidim: radi se o Ljuttkici :-) ) za sjecanja... I na podsjecanje na, kako i sama kazas, nepravedno zaboravljenog BB.

Pozdrav!

puno, puno hvala! bas sam nepazljivo citala prvi post, stidim se :-)

Nadam se da cu negdje pronaci te knjige kada opet budem "u regionu". Ili budem imala srece u bookcrossing ;-)))

Da je nekada postojala ova lepa akcija bookcrossinga koju pominjete možda bi saznala kojim putevima su se kretale 2 moje knjige od Kojadinovića i da li su još koga osim mene gurnule da proba jedrenje. Idem da se učlanim iz ovih stopa.

Možda će vam biti interesantno šta je posle bilo sa Kojadinovićima
http://www.vreme.com/arhiva_html/526/29.html

Na zalost, ni bookcrossing nije garancija da cemo moci pratiti cudesne puteve knjiga koje su "odlutale". U svakom slucaju, moze biti veoma uzbudljivo, cak vec i samo "slucajno" ostavljanje knjiga po gradu i najneocekivanijim mjestima. Svakako: sretno!

Čitanje novih knjiga je meni uvek nemerljivo zadovoljstvo ali još od dečijih dana gajim neku posebnu strast prema čitanju i učenju iz "starih" knjiga, onih koje je neko već držao u rukama- kakve bi se priče o tome mogle ispričati, šta sam sve nalazila i kakve beleške u pozajmljenim iz bibloteke knjigama ili udžbenicima koje sam u školsko vreme kupovala ili dobijala od društva a na kraju školske godine davala dalje-i u davno predinternetsko doba umeli smo da jednu knjigu propratimo nekoliko generacija unazad. Tebi Dunjice hvala na kub što si nam otkrila ovu ideju

da, knjige su u ucenje jedrenja i pravljenje katamarana "gurnule" mog prijatelja Mileta, koji danas zivi u Holandiji i ima katamaran napravljen vlastitom rukom.

Oko nas živi neki neverovatan i inspirativan svet samo ga treba otkriti. Pozdravi Mileta, nadam se da je i zaplovio i oplovio. I ja znam jednog iz slične ekipe inspirativnih ludaka što je brod pravio svojim rukama, da se ne desi ono proleće 1999g. posada, i ja u njoj, preplovila bi nekoliko reka i mora. Ne smem mnogo o tome, pošto se nije ostvarilo kako se planiralo nesudjeni kapetan će, ako ovo slučajno pročita, misliti da mu namerno sipam so na ljutu brodsku ranu. Meni za sada ostalo da sanjam, pa kad bilo-bilo, makar u penziji. Valjda će me neko primiti za trećeg pomoćnika perača palube ili šta slično.

e, a taj moj frend - Mile, nas frend Tefa, ja, ne znam koliko jos, planirali napraviti katamaran krajem ´80-tih jos kod nas na Jadranu, pa otploviti u obecanu zemlju Australiju. Prvo nije bilo dovoljno love i znanja, kasnije se rasuli po Evropi, Australija nas vidjela nije.

Tako, kako rekoh, Mile plovi po holandskim jezerima i moru u svojom rukom radjenom katamaranu, Tefa kupio valjda neko plovilo u Norveskoj, a ja se seljakam od jedne do druge "velike vode", kopnom.

Laku noc!

Sad mi neshto u secanje dodje, da u okolini Utrehta stanuje neki nash tip koji je sebi napravio katamaran i da sa njim plovi po kanalima Holandije, a kad je leto i spava u njemu.
Ne znam da li se radi o istom tipu i dali je to upravo taj tvoj Mile, ali mogu se raspitati.
Za tu prichu sam chuo josh proshle godine, tako da nisam siguran da je on josh tu kraj Utrehta, ali mogu se raspitati malo, ako te to josh zanima :-)))

svijet je mali. Maloprije sam razgovarala s Miletom i ispricala mu da sam ga spominjala na blogu. Uskoro ce i on biti medju nama, obecao mi je.

Mislim da Mile u katamaranu spava samo u nuzdi (na plovidbi). Ma, eto njega skoro, pa ce nam sve sam objasniti. Nadam se da ce naci put do ovamo ;-)

U svakom slucaju hvala na ponudi.

P.S. hehe, Mile ce pasti na dupe kad vidi koliko je popularan :-)))

ja uopshte ne poznam Mileta, nego sam samo chuo za prichu o momku koji je sebi napravio katamaran...bilo bi mi drago da se radi o istoj osobi..a bice mi drago i da malo poprichamo, ovako virtuelno.
Pozdrav

i geografski i fakticki. Sigurna sam da cete imati prilike susresti se u ovom virtualnom svijetu.

fino;-)

javila ja. Poz!