Egling selo malo

 Skijanje ili fudbal?

Drumski vukovi završili bi kao grupa TNT da nije bilo nemačke nepregledne širine. Austrija zemlja teška za hodače sivih cesta, pevao je Džoni. Svratili bi nenamerno do Beča da vidimo staru prijateljicu Suzy F, ali se negde oko dvojke Švaja dosetio i okrenuo mapu za 180 stepeni te smo uspeli da se lociramo pre no što nas pojedu alpski vukovi. Mislim, šipak bi alpske kuce mogli nešto drumskim, ali je verovatno lepši ugođaj u ruci držati kriglu piva umesto grudve snega.

 Würtshcen parade

Gregorovu aždahu su obožavaoci Azre (pomenuti Š i robusni Kojak Pejo) pokušavali da ukrote uz Oh Pavel, sjećaš li se Španijeee ali jedino što su uspeli da saznaju je da ih uznemiravaju noćne polucije i da se menjač ne mora čekićem ubacivati u rikverc nagore. A i nije se dalo spavati kad u osam ujutro slušaš Dijete u noči kao ti i ja. To može u Alpima biti zabavno jedino ovoj dvojici kitolovaca napred. No, i to je bolje nego maltretiranje bugarskim kompilacijama iz devedesetih kojima nas je e ovaj do mene maltretirao (nakon 800 km pokušava od prozora da namesti jastuk). Još Snap da sam čuo išao bih stopom u München.

 Fussbalfans

A do Minhena još malo, spičili smo se brzinom munje nakon što smo shvatili da umlaut na u stoji gore a ne dole. Negde na pedesetak kilometara do Alijanc Arene levo u naše seoce.

Au kakav odmor za oči. Zeleno zeleno zeleno. Pa zlatno. Mislim pivo. Egling je, pa, selo najobičnije, ali iz njega izlazio ne bih. Prašnjavi i lepljivi nakon nepotrebnih 200 km više stižemo u Haupstrasse 11, mali hotelčić u koga bi komotno poslao na oporavak svakog ko ne kapira male radosti života. Ultra ljubazni, predusretljivi, uz izvinjenje što malo bulje i u ogromni video bim u Sali za klopu, jer, za sat vremena počinje.

 Sme neko na crtu?

Ne i za nas. Jao pa ja bih pod ovim tušem proveo svetsko prvenstvo. Samo neka me obaveste da li sam tačno prognozirao da će Žigić da reši pitranje prvaka sveta. No, Gregor me samo obaveštava da se brine za mene šta toliko radim u kupatilu i da će mi rado dati poster da mi bude zabavnije. Ne treba mi poster, ovo tuširanje sada vredi koliko sva zadovoljstva...

Würtschen parade. Kobaje obične, kobaje bele, kobaje tanke, kobaje duge, i kupus, tj. podvarak. I konačno prvo pivo u Nemačkoj. U sali za klopu gde ima dvadesetak seoskih poštovalaca fudbala. Počinje svetsko. Aj živeli. E sad mogu i kući. Joj kakvo pivo...

 Zwei Mädchen

Spremamo se da iz Eglniga zapalimo na poluvremenu do Minhena. Ima tridesetak kilometara, nema pandura, taman da na trgovima uhvatimo veselje. Opa, ne da Vončop! Al’ vraća Klose.

Idemo. Munchendrajcihkilometers. Na trgove. Nakon parade kobaja na paradu navijača.

Zum Wohl!

 Zur Post