Čujte Srbi!

Nakon tri godine emigranskog života sam posetila rodnu mi grudu i dala sebi mesec dana vremena da počnem da dovodim u sumnju moje razloge zbog kojih sam se odlučila da napustim zemlju pre te tri godine. Kako je vreme prolazilo tako su se prvobitni razlozi za moj odlazak sve više i više potvrđivali i novi su se javljali. Bila sam razočarana činjenicom da sam pre tri godine bila i te kako u pravu.
Moj osnovni razlog odlaska je bio taj što mi ekonomska i politička situacija u rodnoj mi grudi pre te tri godine nije omogućavala da se bavim mojim poslom pa sam morala da odem negde gde je taj posao cenjen i relativno dobro plaćen.
Onda mi je do ruku došla knjiga dr.Arčibalda Rajsa ''Čujte Srbi!'' i mnoge stvari su mi postale dosta jasnije. Slika Srbije iz vremena kada je on pisao ovu knjigu (1928) i sada se u suštini nije ništa promenila osim imena aktera. DR.Arčibald Rajs je bio švajcarac nemačkog porekla, doktor hemije i svetski priznati stručnjak iz oblasti kriminalogije koji je došao na poziv Srpske vlade kao veštak za ratne zločine počinjene nad Srpskim stanovnivštvom tokom I svetskog rata. Taj dolazak ga je koštao kompletnog imetka i bog zna koliko zdravlja. Najviše vremena je provodio na frontu sa Srpskim vojnicima koji su u osnovi bili Srpski seljaci čistog srca i velike hrabrosti koja je bila rezultat neizmernog rodoljublja. Tom prilikom se na mrtvo ime i prezime zaljubio u Srbiju i Srpski narod. Radio je i kao ratni izveštač koji je dokumentovao sve patnje i stradanja Srpskog naroda tokom I svetskog rata. Takvo angažovanje na strani istine mu je donelo mnogo napada i pretnji čak i od strane njegovih sunarodnika i neutralne države Švajcarske. To je u velikoj meri doprinelo pozitivnom položaju Srbije na medjunarodnom planu u to vreme. Može se reći da je Dr. Rudolf Arčibald Rajs bio jedan od najveći Srba u našoj istoriji iako nije imao naše državljanstvo jer ih nije mogao dobiti zbog kratkovidosti, bahatosti i neefikasnosti Srpske administracije toga vremena (zvuči vam poznato??)
Zatim je došao kraj rata i Arčibaldovo suočavanje sa Srpskim post ratnim vladama koje su bile slika i prilika naši današnjih vlada. Postavljanje neobrazovanih i nekompetentnih ministara je bila normalna pojava i tada. Mito i korupcija na državnom nivou širokih razmera takođe. Slepa odanost strankama (kako on kaže-strančarenje) na račun interesa države i naroda-to se podrazumevalo. Dodatni začini tom ''balkanskom loncu'' su bili zaboravljanje i gaženje preko onih koji su vas podržavali kada se bili niko i ništa, zaboravljanje svojih obećanja datih svom narodu, besomučno bogaćenje pojedinaca varajući svoj sopstveni narod, totalno odsustvo bilo kakve etike i morala kod ministara tadašnjih vlada. Najveće zlo u Srbiji tadašnje vremena, po njegovim rečima, je bila Srpska tzv. inteligencija koja je to zvanje dobijala na osnovu toga što su pozavršavali kojekakve škole u inostranstvu a pri tome naučili samo ondašnje salonske intrige, da igraju vist i koje su najnovije modne tendencije u Evropskim metropolama tog vremena. Zatim su pokušali da sve to prenesu u Srbiju bez osnovnog razumevanja celog koncepta stvari i prirode Srba i Srbije. ''Videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu'' filosofija.
Po želji autora ova kniga je objavljena nakon njegove smrti-zna čovek s kime ima posla. Njegova želja takođe je bila i da bude sahranjen na Kajmakčalanu sa svojim ratnim drugovima-srpskim seljacima-vojnicima.
Uvek su nam govorili da je istorija najbolja učiteljica, problem je samo što su Srbi mnogo loši učenici.
Nakon čitanja ove knjige sam zaključila da se neke stvari u Srbiji neće skoro promeniti te da se i moj povratak rodnoj mi grudi neće skoro odigrati.