Humanost

Odavno sam htela o ovome da pisem.
Najvise mi se svidja deo o blogu J. K. sa 15 komentara.
Pa naravno, nema sutke, nije zanimljivo.
He, he!
Usvajanje dece je komplikovano, hajde nesto prostije:
odavno sam htela da pitam, ko od javnoh licnosti, ili ko od ovde VIPneVIP na blogu daje kintu bilo kome i bilo za sta? Mislim na pomoc, prilog, podrsku, a ne za novi gadzet, komad garderobe.
Prilaze vreme, ali bez plate?
Nudi svoj prostor?
Nema se, nema se? Ma, moze da se nadje. Ko nije bas gladan moze da nadje.
Htela sam da spomenem projekat Big Issue (http://www.bigissue.com/bigissue.html), ovde se svi bavimo pisanjem, piskaranjem, komentarisanjem, da li bi neko zavrnuo rukav da to pretoci u nesto sto je nekome od koristi, ne samo na ideolskoj ravni vec malo konkretnije?
Big Issue je, by the way, odlican magazin.
Dakle, moje pitanje je, kad poslednji put "prilozili"?
Dali nekome ko prosi?
Podrzavate li nekoga, nesto finansijski, makar i skromno, na regularnoj bazi?
A "javne" licnosti?
WOULD YOU PUT YOUR MONEY WHERE YOUR MOUTH IS?

Veoma Radoznala

Olga

ovde na blogu je bilo par akcija, u principu - recimo gospodin Branislav 'Cole' Kovačević je bio zlatan da, na inicijativu Snežane Mihajlović, pozove sve nas da se uključimo u akciju prikupljanja novca za operaciju malog Andreje iz Kragujevca.

Milan Novković je čak operacionalizovao uplatu iz inostranstva, tako što je svoj PayPal račun dao na raspolaganje za jednostavnu uplatu. Ali je, koliko shvatam, relativno mali broj nas i iskoristio tu priliku.

Bila je i akcija finansijske pomoći roditeljima u crnom, koju je organizovala Jelena Milić - i mislim da je to prošlo još skromnije.

Ljudi su malo tvrdi što se toga tiče. Ne znam kako je van bloga, ali ovih par akcija nisu bile baš dramatično masovne...

nisam znala kako su prosle te akcije.
Svaka cast pokretacima.
Sto se tice odaziva, svako moze biti vec razapet i ne moze se na sve strane.
Zato i pitam, ko, sta i gde.
Dobrocinstvo je privatna stvar, nema potrebe reklamirati, treba da prodje skromno ali posto je tema bloga ovakva, posto gore Dejan sumnja, ja sumnjam, svi sumnjamo, evo sada pitam ko sta podrzava, finansira, sporadicno se isprsi, bilo sta.
Ulozeno vreme je takodje vrlo vredna stvar. Mislim na volonterski rad.
Stvarno me zanima koliko ce ovaj post imati komentara, posebno onih relevantnih.
Nadam se da se moja "prozivka" nece primiti "na kraj srca".

Olga

ACLU

el me to moje oči varaju ili ti to agituješ za neki Union. Nego, u ovom ACLU na čemu je naglasak: na American, na Civil ili na oba? Moram da priznam da ovo A malo bode oči.

Šta fali Amnesty International?

actually :))

Brooklyn!

Olga

"...Neke osnovne stvari koje drzava treba da omoguci gradjanima ne funkcionisu ni izdaleka kvaliteno niti efektno, a kad je to tako onda zaista mozemo malo ocekivati na nekom visem planu kao sto je humana akcija iz tek zelje da se nekom pomogne...."

Ponekad se pitam sta je koka a sta je jaje.

A mentalitet me se cini malo "U se' i u svoje kljuse.".

I jos se bojim da ako je Jelenin post imao 14 komentara ni Dejanov nece imati vise.

Olga

k'o sto rekoh gore, nema potrebe biti "majestic" da bi se bio human. Svako moze bar nesto, ko nije na ivici egzistencije.
Zasto uzimati u obzir samo ekstreme: usvajanje dece, celebs itd.
Roditelji su me kao mali ne samo ohrabrili vec skoro instruirali da treba da pozovem bar povremeno u posetu decu iz Doma za Nezbrinutu Decu.
Tim vise sto ih je uciteljica lose tretirala.
Odnos DrageNaseUciteljice prema "Domcima" je jedna trauma iz detinjstva koje mogu da se setim, vrlo zivo.

Olga

to je interesantno pitanje.
No, "oni" verovatno pitaju "zasto neko IMA potrebu... (i sta se iza te potrebe krije).

Olga

ja isto razmisljam sta je iza potrebe da se pomogne, ali ne u negativnom smislu. kad pomislim: ja sam sledeci kome ce zatrebati humanost... a, pogledam odzive apela za humanost, jeza me uhvati. mozda oni misle da, ako ne dolaze u dodir - denial - sa tim da ih to nece zadesiti. a, oni zlobni, mislim da postavljajuci humane u poziciju da imaju neki 'nemoralnu' korist od toga, lazu sebe, jer znaju da ne cine nista humano, a trebalo bi. cisto da bi im bilo lakse. mozda je to za zaljenje...

Nije ni tvoje ime bezukusno. Najlepsa stvar pri budjenju je miris koji nam kaze da KafaJe(vec)Gotova.
A sad na temu:
upoznala sam i one koji imaju "nemoralnu korist", ne znam da li je bas to dobar naziv, ali, recimo "one" koji su neiskreni u svojim filantropskim nastojanjima.
Van toga, zlobni komentari su verovatno cesce "chip on the shoulder", tako da ih treba ignorisati.
Naravno, postoji jedan veliki car koji izvlacimo iz svakog dobrog dela koje smo ucinili, sreca.

Olga

ali zasto ta sreca nama nije dovoljna da bih ucinili dobro delo? zar ne zelimo svi srecu? zar to nije perverzno?

sta se iza te potrebe krije mozes da nadjes ovde.
Pocetni paragraf:
Some animals are surprisingly sensitive to the plight of others. Chimpanzees, who cannot swim, have drowned in zoo moats trying to save others. Given the chance to get food by pulling a chain that would also deliver an electric shock to a companion, rhesus monkeys will starve themselves for several days.

To je deo naseg bioloskog nasledja.

a, kazu da se ljudi tesko odricu nasledja...
jel ima neki txt o tome zasto nece da pomognu?

jel ima neki txt o tome zasto nece da pomognu?

to je takodje deo njihovog nasledja (surprise, surprise). svaka knjiga iz evolucione biologije je tekst (i) na tu temu.

ono sto je zanimljivo u tekstu je izjednacavanje morala, empatije i altruizma (od strane de waala i kitchera, a i nekih drugih naturalisticki orjentisanih filozofa), a nije mi bas jasno zasto. moral moze biti veoma agresivan (e.g. smrtna kazna; uostalom vecina velikih zlodela se radi iz razloga koje njihovi pocinioci vide kao visoko moralne).

ali nije mi jasno otkud ta iluzija kod nas? koja je moja potreba da kreiram takvu iluziju i ne zelim da pomognem?
jel ima neki link o toj teoriji?

mislim da se sebicnost po default-u podrazumeva: kao maksimiziras sopstveni fitness time sto grabis za sebe sto vise. Pisao je Maynard-Smith o tome dosta, a ima i specificnih studija. Altruizam je problem jer se ne uklapa u fitness scenario - kakva nam je korist od toga? Ima tih radova po internetu na sve strane, znas to sigurno i sama.
Nego, ima jos zesci problem - samozrtvovanje. Lisica je u stanju da sebi odgrize nogu da se oslobodi zamke. Neki u tome nalaze korene religije. Ja licno jos nisam uveren:)

mislim da se sebicnost po default-u podrazumeva: kao maksimiziras sopstveni fitness time sto grabis za sebe sto vise

to je ono sto sam ja i rekla - da se podrazumeva tj. da je svaka knjiga iz evolucione biologije tekst i na tu temu.

Nego, ima jos zesci problem - samozrtvovanje. Lisica je u stanju da sebi odgrize nogu da se oslobodi zamke

sto je to zesci problem? potpuno sebicna zivotinja ne moze uvek da izracuna sta optimizuje njen interes, pogotovo ako naidje na problem (tipa metalna zamka) koji nije postojao u evolucionoj istoriji njene vrste.

ali nije mi jasno otkud ta iluzija kod nas? koja je moja potreba da kreiram takvu iluziju i ne zelim da pomognem? jel ima neki link o toj teoriji?

ako pitate zasto su ljudi u velikoj meri sebicni, veoma, veoma uproscen odgovor je da su, tokom evolucione istorije, sebicni ljudi ulagali najvise u sebe i svoju decu pa su ostavljali vise potomaka (koji su, kao i oni, bili sebicni), a velikodusni ljudi su ulagali u tudju decu, pa su zbog toga imali manje (velikodusnih) potomaka. stoga, iz generacije u generaciju bilo je sve vise potomaka tih sebicnih ljudi a sve manje velikodusnih, pa sve tako do nase generacije.

dakle, evolucija je u nas ugradila mehanizme u koje nemamo uvid, a koji cine da radije na blogu diskutujemo o humanosti nego da drugima zaista pomazemo. sto se linkova tice, mozda najbolje da procitate knjigu 'sebicni gen' (to znam da je prevedno na srpski).

bio i onaj alpinista sto je sebi odrezao saku, kada ju je zaglavio u steni. mada se meni cini da je taj optimizovao svoj interes jel je na konferenciji za stampu izgledao srecan sto je ziv, a da nije odrezao i tako se oslobodio, najverovatnije bi umro.

ruku do lakta, u Koloradu, kad se zaglavio na nekoj steni.

nekim dzepnim nozicem, ako se dobro secam.

GRAND JUNCTION, Colo. - With no water and as little hope of survival, Aspen mountaineer Aron Ralston, 27, used a pocketknife to amputate his own arm and free himself from a boulder weighing 800-1,000 pounds that fell and trapped him for five days in a remote desert canyon in eastern Utah.

Genome, Matt Ridley?

Olga

zar ti sebicni nisu i sebicni na deci, a humani su humani prema mnostvu dece, koja bi, po logici stvari, trebalo opet da budu humana? nije valjda da je samo do gena da li cu biti human ili ne?
stoji da cemo radje polemisati o humanosti, nego stvarno delati. mada, ne iskljucujem momenat edukacije i ohrabrenja...

ti sebicni sebicni i na deci. Zatim, ljudi imaju decu iz razlicitih motiva.
Moji roditelji su imali cetiri cerke, sto je za nase uslove
bas dosta.
Od nas samo dve imaju po jednu cerku. Ja ni jednu.
A svi smo isto sebicni / nesebicni. Krv nije voda.
To ne moze de se generalizuje. Naravno.
Ali, ovo sto Zeljka kaze ima i te kako smisla. Didakticki i empirijski, bojim se.

Olga

ipak mislim da je pogresna dedukcija u tom sebicni i humani. to bi znacilo da nema napretka na polju humanosti, sto nije istina. mi bi odavno zaboravili onda sta je humanost. ok, mozda i nismo daleko... ali malo mi 'ne pije vodu' tako crno-bela teorija

ne pije vodu.
A sto se tice napredka, hmmm...
Nisam sigurna da mi "svakim danom u svakom pogledu sve vise napredujemo".
Mozda, u svakom slucaju ne napredujemo pravolinijski.
Ima sve to neku svoju "oscilaciju".

Olga

kao u "Selfish Gene", Dawkinsa? To je valjda svako u precniko od nekoliko svetlosnih godina davno procitao, na srpskom ili ne.

Ja sam pre mislio na Barach-a "Whispering within", ili na "Evolution and game theroy" Maynard-Smitha, ili Friedman i Cavalli-Sforza, ili O. Wilson-a, i nebrojen broj drugih.
A to da ljudi radije iskazuju altruizam prema "covecanstvu" pre nego prema prvom komsiji - sa tim se u potpunosti slazem.
Ovde, rekao bih, nije bilo reci o deklarativnom altruizmu, nego o altruizmu koji se nemusto i bez objasnjenja desi. Cinizam je jeftin.

kao u "Selfish Gene", Dawkinsa? To je valjda svako u precniko od nekoliko svetlosnih godina davno procitao, na srpskom ili ne.

ja mislim da, da je kafa procitala (razumela, zapamtila) sebicni gen, onda ne bi postavljala ova pitanja. knjige koje navodite, tj. one koje sam od njih citala, ili nisu prevedene na srpski (ne znam da li je to ovde problem), ili su suvise komplikovane. moj utisak je da kafu interesuje vise neki psiholoski momenat u celoj prici, i ne vidim da bi mnogo profitirala iz formalizovanih pristupa materiji.

no da ne skrecemo sa teme - meni je potpuno svejedno koju knjigu, ako ijednu, ce kafa da izabere, iako bih licno preporucila sebicni gen, genom (kao sto olga pominje) ili mozda cak pinkerov 'how the mind works', koji se mnogo vise bavi psihologijom ali razjasni citaocu i ovakve stvari, naravno na veoma elementarnom nivou.

bio i onaj alpinista sto je sebi odrezao saku, kada ju je zaglavio u steni. mada se meni cini da je taj optimizovao svoj interes jel je na konferenciji za stampu izgledao srecan sto je ziv, a da nije odrezao i tako se oslobodio, najverovatnije bi umro.

pa ja sam pretpostavila da je ova lisica (ako je uopste postojala) uginula, ali fakat ni da je u ostala u zamci ne bi imala neku sudbinu, tako da primer i nije najbolji. moja poenta je bila vise da kad zivotinje (i ljudi) urade nesto 'glupo' to nije neki veliki problem za teoriju evolucije, dok altruizam jeste nesto sto nije uvek lako objasniti.

zar ti sebicni nisu i sebicni na deci, a humani su humani prema mnostvu dece, koja bi, po logici stvari, trebalo opet da budu humana?

nije stvar u broju dece, neko u tome cija su deca. zamislite da svaki roditelj ima na raspolaganju istu kolicinu resursa (hrane, vremena da ih stiti od predatora, itd) i isti broj dece (recimo 4). velikodusni roditelj ce jedan deo resursa da usmeri na svoju decu, a jedan na tudju decu. a sebican roditelj ce sve resurse da usmeri na svoju decu. kao rezultat toga, deca sebicnog roditelja, koja su dakle i sama sebicna, na svog roditelja, ce da sva da prezive, a nece sva deca velikodusnog roditelja da prezive, jer su npr. umrla od gladi jer je njihov roditelj davao hranu nekoj tamo drugoj deci. tako u sledecoj generaciji imamo 4 sebicne dece (koja sad postaju roditelji) i troje velikodusne. ta sebicna deca onda za sobom ostave 16 sebicnih potomaka, a ono troje ostavi 9 velikodusnih. i tako dalje, i tako dalje, iz generacije u generaciju.

naravno, ovo je sve veoma uprosceno, samo da vam ilustrujem princip.

najbolje me prezri sad sto nisam citao 'sebicni gen'!
ako poznajete materiju, uvek je najbolji princip - omalovaziti onog koji ne poznaje.
elem, ja cu se potruditi da procitam knjigu 'sebicni gen'... a, vi poradite na humanosti prema needukovanima.

zaista ne znam gde sam vas omalovazila. prosto sam, na osnovu cele diskusije, stekla utisak da niste procitali 'sebicni gen', sto i sami potvrdjujete i sto naravno nije nista strasno, niste uopste jedini (kao sto tvrdi nsarski) te da bi vam ta knjiga vise odgovarala nego knjige pune matematickih formula. toliko od mene.

pogresno sam protumacio text, i posle drugog citanja sam i sam uvideo da me niste omalovazili. izvinjavam se.
htedoh da obrisem komentar ali sad ne mogu...
hvala na sugestijama

veoma uproscenom prikazu, ja, naime, slabo shvatam.

Zato i ne razumem zasto pominjete "kafu" kada replicirate na moj komentar - ja se ne zovem kafa. No, ako mi i to veoma uprosceno ilustrujete mozda cu shvatiti, nisam ni ja beznadezan slucaj - nekad sam imao peticu iz srpskog, sve sam pesmice napamet dobro znao. Casna.

S druge strane, ako pogledate optimalnu strategiju u iterisanoj dilemi zatvorenika, onda dobija kooperacija umesto sebicnosti. Naglasak je na iterisanoj. Kod jedne igre (ne iterisanoj dilemi), sebicnost dobija. Pitanje: zasto covek u restoranu u kojem vise nikad nece biti ostavlja veliku napojnicu kad od toga nema nikakve vidljive koristi? Drugim recima, ako pogledate payoff matricu, to je gubitnicka strategija. Kako se tu uklapa altruizam (visoka napojnica)?
Odgovor je za sada da anticipacija buduce situacije - dakle, ekstrapolacija sa neiterisane na iterisanu dilemu - radja altruisticka resenja. U pitanju je cista vera - ako ucinim dobro, dobrom ce mi se vratiti.

Ali, sta ja znam, samo tako pisem.

Use the force, Luke...

P.S.: Rekao bih da Željka oslovljava sa "Kafa" našeg druga sa nickom "KafaJeGotova"... ovi noćni sati otežavaju razumevanje...

jeste mene je oslovljavala, ali ja sam pomislio da, posto odgovara nsarskom, a pise o meni... malo sam se prenaglio sa reakcijom - vreme je za horizontalu

UZD4S, je registracija na jednom autu (mozda i mom).
Chupakabra - nenadjebiv si, i drago mi je da si mi drug. Fight on!

P.S.
Ili, kako rece Sveta Stolica (aka Sveti Rotvajler) danas: Una vita senza Dio non funziona!

Zeljka pise: pa ja sam pretpostavila da je ova lisica (ako je uopste postojala) uginula, ali fakat ni da je u ostala u zamci ne bi imala neku sudbinu, tako da primer i nije najbolji. moja poenta je bila vise da kad zivotinje (i ljudi) urade nesto 'glupo' to nije neki veliki problem za teoriju evolucije, dok altruizam jeste nesto sto nije uvek lako objasniti.

Cini mi se Zeljka da je evolucija i opstanak ipak nesto mnogo kompleksnije od primera koji dajete pa povlacite u zelji da ilustrujete ljudsku sebicnost ili velikodusnost. Kao sto rekoste...veoma uprosceno....Ovaj vas gornji primer ukljucuje verovatnocu koja ne mora da bude odraz gluposti .... mnogo je vise primer o dilovanju sa izazovom zivljenja i spoznaje.
No, ovde je rec o humanosti na konkretnom primeru.....a kad humanost postigne svoj cilj uopste nije bitno koje su bile namere u pocetku s obzirom da ssmo svi u igri....sebicni, zli, humani , velikodusni pa i oni koji su iz kojekakvih razloga liseni spoznaje bilo kog od ovih osecanja.
Mozda je pitanje o tome koja je svrha naseg postojanja jedan od pokretaca zelje da nekom pomognemo ili ne pomognemo....strah od kraja ili pak od vecnosti.
Mi ljudi kao svesna bica...a ja bih rekla drugacije svesna od ostalih bica, mozemo da napravimo izbor....da budemo humani ili ne.....a to se uci. Ako uzmemo parametre koje mozemo da kontrolisemo i odbacimo nejasne i zbunjujuce dogme kao sto je recimo religija...mogli bi da stvorimo prilicno humanu sredinu u kojoj bi zlo i sebicnost i dalje imali svoju konotaciju ali bi se mogao ublaziti njihov impakt.
Primera za to ima jako puno.
I jedno pitanje za Zeljku....da li su sebicni oprezniji od velikodusnih i ako jesu da li im to daje vecu mogucnost da opstanu?

kad humanost postigne svoj cilj uopste nije bitno koje su bile namere u pocetku s obzirom da ssmo svi u igri....sebicni, zli, humani , velikodusni pa i oni koji su iz kojekakvih razloga liseni spoznaje bilo kog od ovih osecanja.

potpuno se slazem sa ovim. ali to nije ni u kakvoj kontradikciji sa onim sto sam ja rekla, naprotiv - evoluciona biologija/psihologija i tretira altruizam/sebicnost iz perspektive rezultata a ne iz perspektive motiva, onako kako ih osoba dozivljava "iznutra". ako vi slepoj osobi pomognete da predje preko ulice, evolucioni biolozi to broje kao altruizam, ne glede da li je vas "motiv" saosecanje, uspomena na vasu baku ili obican refleks. oni ce naravno pokusati da to na kraju svedu na korist koju vasi geni nedge dobijaju od svega toga. ali to ne znaci da ste vi ijednog trenutka mislili o svojim genima, sto naravno da niste (uostalom, humanost postoji oduvek bez da je bilo ko znao ista o evoluciji). a to pogotovo ne znaci da vas cin time gubi na vrednosti. inace, primer lisice je potpuno irelevantan za pricu o humanosti i nisam ga uvela ja, nego nsarski.

I jedno pitanje za Zeljku....da li su sebicni oprezniji od velikodusnih i ako jesu da li im to daje vecu mogucnost da opstanu?

sto se koristi tice, ona ne bi trebalo da bude ista, posto, dok se sebicnost (u smislu, svodjenja rezultata svake akcije na korist za sebe tj. svoje gene) uvek "isplati" (iz perspektive gena), oprez ne mora uvek da se isplati, jer rizik moze da dovede do velike koristi. pretpostavljam da je vasa logika da je sebicnost delimicno rezultat straha, odnosno opreza (bolje da zadrzim ove stare cipele za sebe, ko zna sta nosi zivot...) pa bi trebalo da bude povezana sa generalnom opreznoscu? medjutim, osobina spremnosti na rizik se odslikava u gomili drugih situacija koje nemaju veze sa humanoscu (sremnost da se skace iz aviona i sl) tako da veza, i ako je ima, nije mnogo jaka (da ne komplikujem mnogo).

I sebicni i velikodusni su na svoj nacin oprezni i skloni riziku...slazem se....
Skakanje iz aviona je prilicno suicidna radnja koja moze a i ne mora da bude rezultat traume...tj nedosttka ljubavi .... ponekad je samo zelja da se iz ovoga skoci u ono ...drugacije je kad se skace s padobranom a drugacije kad se skace bez njega....to je kao ono dal da zadrzim cipele trebace mi mozda.

Da li je humano da na kraju neke price koja se zavrsila tragicno dajemo predpostavku da bi se zrtva osecala dobro u okruzenju koje je ucinilo zrtvom.
S obzirom na svesno u nama , atrakcija ipak moze da se bira. zar ne?

ja nisam citala.
Nemoj tako striktno, znas sta sve ima da se cita!
Altruizam prema "covecanstvu" je drustveno prihvacena forma, stvar socialnog statusa, identifikacija sa "coporom" ako hoces.
I na kraju, cinizam? ko? sta? nisam valjda ja?
Cinizam pi kaka.

Olga

moram samo da pozdravim miss od Zapada bloga b92 i primetim hrabro držanje pod artiljerijskom vatrom u vezi njenog... ehm... kontroverznog eksperimenta...

... a vidim da i ovde nastavlja konzistentno :P

Ko je Miss?

Olga

"ulagali najvise u sebe i svoju decu pa su ostavljali vise potomaka (koji su, kao i oni, bili sebicni), a velikodusni ljudi su ulagali u tudju decu, pa su zbog toga imali manje (velikodusnih) potomaka."

a zar nije cesto i ovako - sebicni ljudi najcesce ni nemaju potomstvo, ili se ogranice na minimalni broj, upravo iz sebicluka?

sebicni tesko ostaju bez dece.
Bar u po mojoj (ekstenzivnoj) obzervaciji.

Olga

pa sebicnost je u ovom kontekstu bila nespremnost da se pomogne nepoznatim ljudima u nevolji kakvi su oni sa sajta humanosti, znaci suprotnost altruizmu. sebicnost kao karakterna crta je nesto drugo, posto znaci da necete da pomognete ni svojoj deci, rodjacima ili najblizim prijateljima. tacno je da evolucija ne favorizuje tu vrstu sebicnosti, i ako pogledate oko sebe, nje i ima mnogo manje. retki su ljudi koji ne daju nista svojoj deci, a malo ko daje bilo sta nepoznatim ljudima.

Brisala si komentare na svom blogu - tvoje pravo! - ali da brises i na tudjim blogovima, to je necuveno. Ne dao bog da dodjes do kalasnjikova.
Svaka cast.
Malocas sam pokusao da odgovorim na komentar - i nestade! Jel' tebe neko uopste voli, ili te se samo plase oni kojima mozes da naudis?

ako je moguce i da mi ovo ne sj**e.

: )))
tebi bas danas nekako ne ide, ne daju ti sliku dzabe, ubise te racuni za struju i sad te jos i zeljka obrisa. eh ns...jel mogu ja ovde da postavim neki mp3, da te ugreje ili nema te opcije?

pa sta bude:) Mislim da ne mozes da postiras MP2 kao fajl.

ali ne moze ni tamo

Evo novog lica ovog pozitivca :)
I to da dozivim - Sarski zestok.

Sarski!
Sarski!
Sarski!
Ale ale!

pisem, pokusavam da to uradim smisljeno, da nikog ne vredjam, i onda dodje Zeljka i sve mi obrise. Nismo se vredjali, niti sam nesto posebno kontrirao njenom misljenju. Naprotiv, mislim da smo otprilike slicno videli stvar, mozda iz malo drugacijih uglova, kad - paf! - obrisa i svoj i moj komentar.
Mozda ona ima vremena na pretek ili voli da ga traci, to je njena stvar, ali nema prava da traci moje vreme.
Am I wrong, or am I wrong? :)))

jer prečesto ljudi upravo iz sebičnih razloga odluče da imaju decu. kad se već rode, deca neke uspeju da oplemene, mnoge nažalost ne. roditeljski sebičluk nije uopšte redak.

science, schmience!
Nemoj da mi vrdas.
Sta prilazes? Za sta se zalazes.
Na sunce!

Olga

za sta ti?

Evo ovako, garderobu tovarim u St John's Hospice i Notting Hill Trust, onu "nedizajnersku" i ostale stvari u Oxfam, takodje, mojoj sestri u BG koja posle pretovaruje u dom za nezbrinutu decu, redovno kupujem The Big Issue, van toga stipsarim i svu lovu cuvam za dva konkretna homelessa, to jest jednog sada jer, strahujem da je onaj drugi umro, nema ga nesto, jednu konkretnu mirovnu organizaciju koja se svojevremeno (pokusavala) da bavi nama a sada samo Middle East-om, penzionerima koji prose oko Kaleniceve pijace (kad stignem, njima samo lovu, vreme tamo nemam).
Tu i tamo idem na neke dobrotvorne priredbe i balove, ali to, da se ne lazemo je vise iz zezanja i ides samo kad ti se ide, dakle isao bi i ovako i onako, pa se to ne racuna.
Osim kad prave moji prijatelji, onda idem prevashodno zbog njih.
E, bas sam svastarka!

Olga

kao armatura u betonu, Olga. Ti geni da pomognemo - zove se altruism.
Pitala si zasto smo takvi, a ja ti kao odgovaram:)

a to je ono sto Nijemci zovu Helfersyndrom. To su oni koji bi stalno nekom pomagali, prosto traze "zrtve", a sve zbog toga jer imaju neki problem u poimanju medjuljudskih odnosa.

Helfersyndrom (sindrom pomocnika) je deformirani altruizam.

Ima i jedna sasvim drugacija knjiga koju sam jako volela (sad zbog ovih komentara sam je ponovo uzela sa police i prelistala), Varelina "Ethical know-how", jer nije tako 'uskogruda, kao Dawkins i sl.
http://www.amazon.com/Ethical-Know-How-Cognition-Writing-Science/dp/0804730334

Nesto drugacija i zapravo kritika Dawkinsa, Pinkera i sl. koga zanima moze da vidi S. McKinnon: Neo-liberal Genetics: The Myths and Moral Tales of Evolutionary Psychology http://www.prickly-paradigm.com/catalog.html#fa05

ovo je bilo BU. Mala shala.
Nikada necu zaboraviti ovo: kad sam bila klinka vesti na nekom RTV, onom glavnom u 8h, prva vest, neko je kamerom snimio kako oooogromni nilski konj cupa iz usta aligatora (ovaj vec skoro uronio u muljevitu vodu) sasvim malu antilopicu. Nekako ju je preoteo, a onda, posto je ova vec kljoknula, svojom velikom trapavom njuskom joj je dizao glavicu ne bi li je povratio.
Kakva stvar!
I jos kao, neko se dosetio da to pusti pre svih vesti, koliko se secam.

Olga

o lavici koja je izgubila mladunceta, pa naisla na siroce antilope, pa se brinula o mladuncetu antilope, dok ovo nije umrlo od gladi. a dok je umiralo, ga je cuvala od drugih lavova.

gde si ga nasla?

Olga

gledala. i jako dobro uradjen, bez imputiranja ljudskih osobina, misli, osecanja i sl., kako te emisije nekad znaju.

zalim sto nemam satelitsku / kablovsku TV.
Te stvari, i na regularnoj televiziji, su jedan od poslednih bastiona dobre televizije.

Olga

glavni razlog sto imam kablovsku :))

kako verujem da lavica nije negovala to antilopče da bi ga na kraju pojela*... zato ga i čuvala od drugih lavova- bila mnogo gladna. Ali taj deo su sigurno isekli na Animal Planet show.

*Lavovi, za razliku od novoBG baba, nemaju zamrzivače.

ako je to ista emisija, mislim da lavica nije negovala samo jednu antilopu već nekoliko, kao i da je na kraju uginula (od tuge valjda, ako to može tako da se kaže), pošto nije htela da jede...

mozda :(

doveo beskucnika kod nas u kucu da spava jer mi je rekao da nema krevet. Ja rekoh: "Ima kod nas mesta". Moja majka samo sto se nije srusila.

haahah izvinjavam se, ali meni je smesno jer sam zamislio moju kevo kako bi odreagovala i kako pada u nesvest hahaha

filanropo! Lovely!

Olga

sto depresiva?
Samo pricamo.
Naravno da ima mnogo dobrih ljudi. By the way, inicijativa koju spominjes je odlicna.
Covek je gore govorio o interesovanju za humane teme na ovom blogu i o ucescu javnih lica u humanitarnim akcijama, dobrocinstvu...
Da li je negde pogresio?

Olga

ovo su zaista lepi primeri.
Daj boze da...metastaziraju.

Olga

PS:
Meni ovo komentarisanje bas ne ide, po tri puta moram da ukucavam komentar i na "posalji komentar" izgubim link.
Smorila sam se.
Jel' to samo meni stuca ili je sajt u krizi?

mozda da probas svaki put kada napises komentar da ga memoriras, pa tek onda posaljes? Ako ne prodje, a ti u drugom pokusaju samo "paste".

A nekada mi pomaze ako "stucne", da jednostavno "reload" stranicu.

tako i radim, al' sam se ziva smorila, spor je, vuce se ko mrcina.

Olga

placanje poreza ti je u Srbiji altruizam par excellence, naravno ako imas sta da platis, a ako radis za dve sisarke mesecno onda se valjda za porez ne pitas nego ti se otima po obrazcu.

Olga

a jel nas ovde kraljica pita ili otima? :)

V.

baš smo to i mi hteli primetiti, gos'n dejane.

meni zvuči malo izveštačeno kod velikih korporacija da insistiraju na nekim, jednom nedeljno ili mesečno, akcijama kroz koje ćemo se mi iskazati kao humani pojedinci. možda 'izveštačeno' i nije prava reč, već je bolje reći 'mehanički'; kao nekakav robot, humanoid.

"ja obavljam neku dužnost jer se to očekuje od mene jer ću na osnovu nje biti prihvaćen i okarakterisan kao čovečan"...

recimo konkretno, malo je zaparalo ovo sa soko štarkom, koji iznenada ima mesta za nove radnike u pogonu, no ne lezi vraže, tek nakon što su ti potencijalni novozaposleni dobili batine pa se mi, eto, humano sažalismo na njih? zbog čega soko štark nije ranije otvorio ta mesta, zbog čega nije obezbedio tim ženama (koje će, potom, izmlaćene, tražiti utehu u Sigurnoj kući) na vreme posao i hleb, da bi one mogle sigurnije da nastupe, pa čak i priprete i napuste te muževe pre nego što ih ovi izlože nasilju? šta će meni sada posao kada sam već dobio batine?

opet, mi mali ljudi moramo da se zadovoljavamo s tim mrvicama koje padnu s korporacijskog stola, pa je zato Bizi u pravu kada kaže da je bolje tako nego nikako.

humanost nije neka akcija koju mi preduzmemo s mene pa na uštap, i potom se ispunimo samozadovoljstvom kako smo sjajno postupili. humanost je stav, skup akcija koje preduzimamo, ono što jesmo u svakom trenutku... no, ako sam ispravno razumeo, ovde nije tema individualna, već korporacijska humanost; a, kao što znamo iz iskustva, korporacija, a ne individua, je uvek u pravu: ona je alfa i omega modernog ljudskog iskustva.

tako ljudi su podozrivi zbog toga shto chesto njihov humanitarni prilozi zavrshavaju na bankovnim rachunima "humanitaraca", a ne tamo gde trebaju.
Ja lichno josh jedino poverenje imam u Oxfam, dok mi sve ostale humanitarne organizacije mirishu ili na bezhanje od poreza, ili neku drugu prevaru.

humanitarne organizacije su kao i ljudi, ima nas svakakvih, dobrih, losih, neodlucnih. Ja znam npr. znacajan broj onih gdje ljudi koji u njima rade skoro pa "za lijepe oci" - male pare ili volonterski, posveceno, posteno i pozrtvovno; cak i previse za moj (usudila bih se reci: altruisticki) ukus.

Kada dajes donacije nekoj organizaciji, a sto radi jako puno ljudi na Zapadu, trazi da pogledas njihov godisnji financijski izvjestaj od prosle godine i budzet za tekucu. Svaka imalo postena organizacija to ima u svojim prospektima vec objavljeno, a ako ne, daju na upit. Ako su im davanja za administrativne troskove veca od 12% (ja npr. sam sebi postavila za granicu 10%), onda prste dalje od njih. Pogledaj i za sta jos trose, kako se raspodjeljuju sredstva. Na osnovu toga se brzo i prilicno akuratno dobije slika o nekoj organizaciji.

Kada onda lijepo doniras parice, trazi da ti daju potvrdu za taj iznos; dobro ce ti doci kod prijave poreza. Poz.

...jedno vreme sam volontirao za Dorkas (skupljali smo garderobu i sl.), sve dok jednom nisam sluchajno naletio na jednu sekend hand prodavnicu i u njoj prepoznao skoro svu garderobu koju sam ja lichno sortirao i pakovao.
Odmah sam prestao da radim tu... i eto izgubio poverenje:):):)

izgubio povjerenje? Hmmm...

Da je taj jedan primjer bio pozitivan, da li bi zbog toga zadobio tako snazno povjerenje?

Naravo, ima dosta takvih. Moja poanta je, kao i s ljudima: nisu svi isti. Pokusaj to tako vidjeti. Ako imas volje i interesa.

rekoh, verujem Oxfamu:)

su stvari u Charity Shopovima uvek znatno jeftinije nego u vintage, takva je politika, tako da cesto vidim kako vlasnici potonjih "kruze" ne bi li se prvi domogli vrednije robe..
Jedna bakica iz Nottinghill Trusta na Westbourne Grove-u mi je rekla da je neki tip jednom izgleda spavao ispred radnje ne bi li ujtro kupio cilimce (radnje nece da prodaju pre nego sto su prikacili cenu). Tip je bio antique dealer.
Dakle, moguce je da neke organizacije samo "pretovare" sve sto vredi a moguce je da verzirani vlasnici vintage i slicnih radnji jednostavno kupe prvi pa onda preprodaju. To je OK.

Olga

evo ja sam radio kao logisticar u jednoj francuskoj humanitarnoj organizaciji (bio sam zaduzen za istok i jug Srbije..od Kladova do Preseva) i mogu ti reci da je sva pomoc, bar sto se tice teritorije koju sam ja kontrolisao, stizala u prave ruke!!! Dakle, ima raznih organizacija i razlicitih ljudi (sa razlicitim motivima) koji u njima rade!!!Ne treba generalizovati!!!

rekoh da verujem Oxfamu..verovatno ih ima josh poshtenih, samo trebaju prvo da me uvere da su poshtene i da ce donacija stici u prave ruke...ne volim da se neko bogati na moj rachun, to je sve:):):)

Postenje osoblja,ispravni motivi i poverenje u odredjenu organizaciju su vise nego pozeljni, ali je kljuc u kontroli celog procesa (od strane finansjera programa, drzave, lokalne zajednice, rukovodstva humanitarne organizacije, korisnika, najsire javnosti...)od pocetka do kraja!
Ne znam da li si se ti posle uocenih nepravilnosti u organizaciji gde si volontirao obratio rukovodstvu te organizacije, drzavnim organima ili, ako nista ne pomaze, javnosti...ali bi to svakako trebalo uciniti kad god se primeti zloupotreba!!! Ako se razne zloupotrebe ne mogu potpuno iskoreniti moramo raditi na tome da ih smanjimo na najmanju mogucu meru!!!
Pozdrav!

nekom na zapadu nema efekta ukoliko je zhalba upucena sa moralnog aspekta.
Zhalba ce ti biti pregledana i na nju ce se reagovati jedino ako si ti kao pojedinac direktno oshtecen.
To sam chuo od advokata (mog dobrog prijatelja)..jednostavno rupa u zakonu:):):)

Ako ima zloupotrebe, ima i direktno ostecenih!!! U svakom slucaju, ako se nepravilnost ne prijavi, sigurno nece biti sankcionisana...:(

tvoj post je jedan od najboljih i najrelevantnijih koje sam do sada procitala na ovom Blogu.
A i ovaj komentar.
Jos jednom, bravo.

Ja razumem da ljudi ne veruju organizacijama ali uvek postoje gestovi licnog dobrocinstva.
Prevesti bakicu preko ulice se racuna.

Usvajanje dece je stvar vrlo komplikovana.

Olga

Hvala puno, Olga! Ovo mi je najbolja pohvala koju sam dobio u mom dosadasnjem pisanju na blogu.

Slazem se da je usvajanje dece dosta komplikovana procedura, razlikuje se od zemlje do zemlje a i ne samo to nego kasnije kada dete odraste da li ce biti nekih neprijatnosti kao sto su nepostovanje onih koji su usvojili dete od samog tog deteta posto "nisu bioloski roditelji", stalno traganje za pravim roditeljima i tome slicno...Ali, verujem da u najvecem broju slucajve ima vise pozitivnih nego negativnih stvari i da su ljudi srecni sto su izveli dete na pravi put. Naravno, to je vrlo slicno i sa hraniteljskim porodicama ali mnogo manje komplikovana procedura.

sto si potegao temu.
Odlicna ti je ovaj sajt http://www.humanost.org/blog/.
Sto ne nakacis link ispod one fokice.
A kako stvari realno stoje u Srbiji, moglo bi i iznad.

Olga

Drago mi je sto ti se svidja Humanost.org. Baner je dosta dugo bio sa desne strane na blogu. Stavicemo ga kada postavimo novu verziju bloga a do tada preporucujem da primenjujete word-of-mouth tehniku za popularisanje sajta :).

sa humanitarnim organizacijama su izuzetno losha. sve je pochelo kad i nesretne godine po nashu zemlju (shta god da se time zove i kako god da se zvalo.. mesto gde zhive nashi ljudi)
najdrastichniji primer je susret sa visokim funkcionerom bg. sajma, na kojem je tamo neke najgore godine bio situiran magacin sa lekovima iz humanitarne pomochi.. tom prilikom mi je u opushtenom i "prijateljskom" razgovoru rekao da mu samo javim ako mi neshto treba od lekova, pa se pohvalio kako je svim svojim prijateljima popunio kuchne apoteke..
ako pogled mozhe da ubija, mislim da je on tad umro. za mene u svakom sluchaju jeste.
u isto to vreme je bilo josh par sluchajeva koji su me okrenuli od takvog vida pomaganja.

od onda, moja pomoch ide direktno i samo na ruke onoga kome je pomoch potrebna. a tu ne biram ni momenat, ni vreme ni osobu. dajem/pomazhem chesto. jednostavno i bez priznanica, bez rachuna.
sasvim prosto.

koja se u ovim krajevima pominje:
"Daj nekome ribu i nahranio si ga jednom. Nauci ga da peca, i on ce ceo dan da sedi u camcu i pije pivo"
Bas juce sam dobio na poklona majicu sa takvim natpisom.

samo fali fotos Lazara Ristovskog kako iz čamca pruža gajbu ;)

V.

"ostavi ga s pivom da ceo dan peca ribu", he, he.

zadnja rechenica ti je sjajna!!!

Mislim da postoje neki domovi za ljude koji nemaju gde ali ne verujem da ima mesta da sve smeste. Mozda su mnogi i iz tih domova pa preko dana "rade" za nekog od kojih dobiju deo zaradjenog novca. Meni samo nije jasno kako socijalna sluzba ne uzme na staranje decu koja prosi sa roditeljima (barem pretpostavljam da su im to roditelji) kada po hladnom vremenu idu bosa ili sede na betonu i kartonu oskudno obucena.

na ivici&marici egzistencije, tako da ne moze da se brine o toj deci. mislim da bi deca morala da budu smestena negde, pa da se dodele nekome na cuvanje/usvajanje...a kao sto smo zakljucili, proces usvajanja i cela ta ujdurma je kod nas jako spora i nedostizna, tako da bi mnogo dece moralo da bude Negde smesteno a da to bude Mnogo bolje od ulice i kartona. pa seti se samo onih slika devojcice koja sedi na podu kupatila u nekoj klinici za mentalno zdravlje dece?? ili je to bio dom za nezbrinutu decu ometenu u razvoju?? to je bilo HEAVY METAL!
kao odgovor Olgi, mislim da vecina ljudi bar ovde bar jednom mesecno ukuca neki sms-kintu za vec pomoc nekom bolesnom detetu ili za izgradnju slobodne zenske kuce...mada! nisu blogeri i komentatori problem, to pitanje treba da postavimo 'vlasnicima srbije'...mislim da svi znamo na koje mislim.

u Londonu nisam videla decu da prose.
U Beogradu gledam da im ne dam pare nego da im tu, na licu mesta nesto kupim.
Oko Kaleniceve pijace, gde sam zivela ima svuda po neka pekara, samiska.
Jednom su me na to moje "Ne dam vam pare ali kupicu vam..." neka decica oterala do djavola, ocigledno su ih njihovi Dikenzijanski likovi, Fagini uputili "lova ili nista".
Ali to je bilo samo jednom.
Skorije, pre par godina sam par puta sedela u nekom od onih kafica u Njegosevoj i tu se motala jedna slatka devojcica.
Bila je vrlo pristojno obucena i cak negovana, pomazila sam je po vrlo dugoj kosi, savrseno cista kosica, to se oseca pod rukom.
Ponudila sam joj cokolade koje je ona uzela malo nepoverljivo i nije ih odmah jela, ocigledno je neko stiti pa je uputio kao i sve nas kad smo bili mali da "ne uzima bombone od nepoznatih". Samo pare.
Kako je devojcica bila mala i imala neki kacket nisam joj videla celo lice dok nije posla pa je podigla glavu da me pogleda jer sam joj se obracala, e, onda sam se zaledila.
Devojcica nije mogla da ima vise od sest, sedam godina, vrlo lepuskasta, ali taj izraz lica je bio tako tvrd, zamrznut, cinican, lukav, smoren. Gospode boze, pomislih ja, pa ovo malo stvorenje vec ima iznosen zraz odrasle osobe koju zivot siluje li siluje.

Olga

Vrlo je izlisno objasnjavati humanost , a zasto...zato sto ovako ili onako dobro delo poprimi svoje oblicje u sveobuhvatnom smislu bez obzira na to sto se i zasto se osecamo dobro ...i tesko da u jednoj ili sto knjiga mozemo da sazmemo posledice takvog akta na evoluciju ili postojanje.
Zivot moze da bude lep i udoban a to zavisi od nas samih.

kao sto rece Teska Dana:
Zivot moze da bude lep i udoban a to zavisi od nas samih.
Zavisi od nas samih.
I nije dovoljno uturiti glasacki listic u "kosher" rupicu.

NE MOGU DA VERUJEM, kako to da toliko blebecemo o politici, sta, ko po "partijskom zadatku" ili po "opisu radnog mesta" treba za NAS, NJIH, OVE, i ONE da uradi, sta politicari i politika treba da nam rese, a u isto vreme, i na ovom blogu malo koga od tolike PC mase boli d*** za post pod nazivom "HUMANOST".
Kao, pali bre sa sirocicima, babama, dedama, bedom i neizlecivim / tesko izlecivim bolestima.....
K'o sto rekoh, sta je prvo, koka ili jaje?
Odakle cemo da izbunarimo taj "pravedni, demokratski, fer sistem" o kome ovde vazda sutka, rasprava, mudrovanje?
Pa, nije ni cudo da stvari stoje kako stoje.
Ako ste pomislili da provociram, bili ste u pravu.

Olga

pa zar ti je ovoliko trebalo da se pitas o grupi politickih zvakaca/pljuvaca? ja se samo pitam - kako vise jedni drugima ne dosade i ne smuce se vise sa jednim te istim, on and on and on and on...
a mislim da bi iskljucivo mogla da ih isprovociras pitanjem "ko je veci humanista: boris ili ceda?"

jok, odmah sam ukapirala.
Al' svako tera svoje.
Pa i ja.

Olga

PS: da zavarimo jedan komentar, sa naslovom bas kako si ti rekla: "Ko je veci humanista Boris ili Ceda?", cisto onako, u marketing svrhe, da malo dignemo rejting postu?

ja sam razmisljao (i bolelo je :)) zasto je neko human ili nije u cilju podsticanja humanosti kod ljudi... naravno da skidam kapu svakome za sam akt humanosti. nisam imao nameru da skrenem sa teme

da se malo razbudim....
Nisam bas sasvim razumela.
Da li je pitanje zasto bi neko potpirivao altruizam drugih ljudi umesto da na miru sam bude human?
Sorry ako lupetam, mlogo sam umorna.

Olga

ali evo jedne meraklijske. ide dobro uz medenjak ;))

ja sam postovao na komentar dane i nele (malo iznad) na temu psihologije o altruizmu, a ucestvovao sam u raspravi, pa cisto da se objasnim... ne verujem da su one to htele da kazu, ili bilo ko drugi...

nezgodno je na blogu: redosled komentara, konciznost odgovora...
mnogo zabune
al' kafa je kafa
mljac

Olga

...ovo je apsolutno besprekorno!

Dugo tražim reč kojom bi se najjasnije i najkraće opisao naslov strategija "kako od društva neosetljivog na ljude, nesklonog ljudima, do društva koje je sklono ljudima", a Vi je izrekoste.
Potpirivanje altruizma.
Raspirivanje humanosti.
Dve reči za program rada.

Hvala Olga.

Kom' opanci, kom' obojci.
Ha., on to placa, sve.

olga

svaka ti cast na pokusajima.
Moj prvi post je bio posvecen starijim licima.
Nemoc i beda u starosti su tako tuzni, bezizlazni.
Starost je nemoc, na neki nacin, ali za razliku od detinjstva, starost je nemoc bez bolje buducnosti.

Olga

ne sklapaju svi ljudi u Srbiji kraj s' krajem.
Da sklapaju, ova foka gore desno bi bila besmislena.

A cak i oni koji sklapaju, kao sto je Dejan vec rekao, sigurno mogu nekako i nekome da pomognu.
Zatim, jos neko je spomenuo tamo negde gore, cudo kako bas u siromasnijim sredinama ljudi cesto pokazuju vise solidalnosti i simpatije prema drugima nego u bogatijim i organizovanijim.
Kazes da da ljudi "fino situirani u zapadnim društvima, imaju nekakve t[r]ipove o tome šta i kako bi trebalo da se radi u, preko svake mere, siromašnoj srbiji"?
Hej, "tripove"? Pa svi smo mi ziveli u Srbiji. imamo porodice i prijatelje po Srbiji, nismo bas bas pali s' neba. A ako se negde neki "trip" i provuce, to zavisi i od ljudi, koliko vidim provuce se i medju onima koji zive u Srbiji.

Sto se tice "negativnog oduska", neophodan je ali nije konstruktivno loziti se samo na "negativni odusak".
Cela drzava, mentalitet, nam se sve vise vozi na "negativno" gorivo.
Nacionalizam je na primer jedna forma tog vozila.
Izgubili smo paletu za neki drugi ukus.
A mora se napred, svako za sebe prvo.
Da se posle ne bi cudili sto neko kad dodje na vlast krene samo da politicari a ne cini nista pametno "za nas".
Pa, sto ne bi? Ako je oduvek samo politicario. Verovatno ne zna nista drugo ni da radi.

Olga

poštovana Olga,

izvinjavam se ako je ispalo da je moj gnev uperen prema nama ljudima, jer nije. uperen je prema korporacijama (čoporizacijama), i ja ne mogu ni na koji način da poverujem da kod tih ustanova postoji bila kakva vrsta iskrenog nastojanja da se zauzme za nas (male) ljude;
ili se, u konačnoj ravni, radi - uvek i samo - o nekoj utilističnoj i ekonomskoj vrsti kreiranja ličnog povoljnog imidža. u ravni, recimo, spravljača polisa - skoro da sam siguran - uvek je primarni cilj koliko će određena polisa doprineti stvaranju dobrog ugleda poslodavca za kojeg se te polise prave.

da ne dužim previše,
kada smo kod bavljenja politikom i uređenjem društva, ne znam koliko tu mi iz Rasejanja imamo bilo kakvog značaja. ljude iz Srbije ne zanima previše kakva su naša društva u Americi, Kanadi, Britaniji, Nemačkoj ili Francuskoj, pošto Srbija još dugi niz decenija neće dospeti u tu ligu. konkretno, ja pojedine ljude koji se ovde uključuju izuzetno poštujem: poštujem njihov učinak za opštu dobrobit, napredak u životima i primicanje nekom obliku blagostanja u svojim životnim slučajevima. međutim, kada vidim kako oni ustvrđuju: "kod mene u Njujorku, Londonu, Parizu, Berlinu...", prilično se oneraspoložim jer ne znam kakve to veze ima sa osiromašenim društvom koje smo svi, uistinu, ostavili za sobom i prestali da gajimo bilo kakve nade - izuzev lažnih - da ćemo mu se ikada vratiti.

nacionalizam? vaspitavan sam odmalena da je nacionalizam nemoralna stvar, jer u krajnjoj meri dovodi do šovinizma i nepoštovanja za pripadnike drugog naroda. prema nacionalizmu nosim veliku averziju, jer je doveo da toga ostavim iza sebe neki prostor koji mi je puno značio. sa druge strane, ja znam da su pojedine vrednosti sa tog napuštenog prostora pronalazive samo tamo: da li zbog jezika kojim sam najbolje ovladao i kojime na najuspešniji način mogu da izrazim sebe, taj prostor je za mene unikatan i neponovljiv. nacionalizam je, ipak, jedno ružno odličje tog mog prostora. drugo ružno, koje sam recimo počeo da primećujem čak i kod svojih najbližih prijatelja, je da ljudi ubeđuju sebe kako je taj prostor, sa onima koji ga okupiraju, nešto najružnije i najnecivilizovanije što čovek može da zamisli. za mene lično, to je neka vrsta regresije, bekstva od sebe i od boli ili prokletog znamena što nismo tamo mada nam je tamo najbolje i, možda, najpovoljnije mesto za život.

u pravu si, korporacije su gore od svakog najbesramnijeg politicara, ono kao, jednom rukom mazim dete a drugom mu otimam lilihip.

O politici i uredjenju drustva, u Srbiji i medju gradjanima Srbije ima mnogo kontradikcije: u Srbiji svi hoce da im bude "kao na zapadu" a onda ih posle ne interesuje kako je to na zapadu.
"Na zapadu", "U Evropi" se ne sastoji samo od blagostanja (ih, relativnog kako kome i kako gde), sarenog potrosackog raja ,lepo uredjenih ulica i pravno organizovane drzave.
A sta cemo sa mentalitetom?
Zakonska drzava u zemlji gde se podrazumeva da pojedinac ne postuje sitne propise, od saobracajnih do kako i gde izbacuje svoje djubre, placa porez, rusi i zida sa dozvolom, postuje radno vreme, ne zabusava i slicno.
Dobro uredjena drustva se prave podrskom i dobrim ponasanjem svakog pojedinca.

Maternji jezik i otadzbina jesu neponovljivi svakom normalnom coveku.
Glupo je bezati od sebe, a i pateticno.
Sasvim sigurno je da je zemlja u kojoj smo odrasli mesto gde je najpovoljnije ziveti.
Mnogo teze je bilo sta uraditi na "tudjem terenu".
Osim ako ne zivis kao turista, onda je svuda podjednako povoljno.

Nadam se da nisam bila konfuzna, pokusavajuci da ispratim tri slozene teme koje si zadao.

Olga

Ne mogu da ispratim koliki je brojcani udeo blogera iz inostranstva ali mislim da to nije vazno. Njihovo vidjenje humanosti je interesantno cuti, jer se mozda moze nesto od toga i u ovoj sporoj Srbiji primeniti. Evo ja sam probala da se ukljucim u volonterski rad, ali za moj slucaj nije mogao da se nadje projekat u koji bi se ja ukljucila. Bilo bi zanimljivo cuti kako to funkcionise u Americi, Nemackoj, Engleskoj...
Pitanje za sve blogere, kako da se udata, zaposlena zena, koja brine o domacinstvu i detetu, nema pomocnu poslugu u kuci i ne moze da odvoji novcana sredstva za humani gest ali moze da odvoji 2 sata nedeljno da se angazuje u nekoj humanitarnoj aktivnost, UKLJUCI U VOLONTERSKU AKTVNOST, a da nije razvrstavanje odece, deljenje letaka...?

mozda pomoc nekom starijem licu iz susedstva?
Kupovina, placanje racuna?
Ili samo pravljenje drustva, kafica, partija karata.
To bi mnogo znacilo.
Postoji organizacija http://www.helptheaged.org.uk/en-gb , ovo je UK site ali mislim da je internacionalna.
Znam da su slali ljude za vreme ex-jugo ratova u Hrvatsku i Bosnu da upute i poduce lokalno stanovnistvo kako da se organizuje i pomaze starijim licima.
Ne znam da li postoji u Srbiji, ali to moze da bude i samostalna inicijativa.

Olga

Hvala Olga na ideji.