Bolest kao diskriminacija

U skladu nestajanja srednjeg staleza kako u svetu, tako i u Americi i enormnog bogacenja pojedinaca, zdravstvena preventiva stanovnistva, cini mi se, pada u neki zadnji plan pogotovo ovde u Americi. Farmaceutske kompanije se takmice u proizvodnji novih lekova koji su dostupni po relativno povoljnim cenama "over the counter," bez recepta. Broj zdravstveno neosiguranih Amerikanaca raste iz godine u godinu. Osiguravajuca drustva cesto nece da pokriju preexisting conditions, drugim recima, onaj ko je bolestan, a ukinu mu osiguranje u medjuvremenu, cesto odlukom kompanije za koju radi, ostaje zdravstveno nepokriven i iz svog dzepa, po punoj ceni, pocinje da placa odlaske kod doktora, kao i lekove. Strasno i neverovatno za najbogatiju zemlju na svetu. Porazavajuce za Ameriku. Zaista, ceo budzet odlazi iskljucivo za vojsku i to vise za naoruzanje, nego za same vojnike koji cesto nemaju potrebnu opremu za odlazak u rat. Ovo je vrlo siroka tema i ogroman problem da bi stao u jedan manji komentar.

poznata mi je americka prica, narocito u odnosu na zdravstveno osiguranje zemlje kao sto je Italija, koje je odlicno...kod nas je neka prica izmedju, uopste nisam u stanju da shvatim sta se placa sta se ne placa...znam ljude koji nisu imali para da plate lekove te umrli i znam da se ne radi redovna zdravstvena kontrola

u tom slucaju bismo implementirali i bonove za brasno, ali who knows....

Nemojmo biti cinicni - to sto Kubanci nemaju dovoljno hrane ne znaci da im je zdravstveni sistem los. Ne verujem da je to sto nemaju brasna posledica (relativno) dobrog zdravstvenog sistema.

Stanovnici Amerike i Kube imaju identican ocekivani zivotni vek. To je vise nego sramota za najbogatiju zemlju sveta.

nisi razumeo/la wk - dobar u smislu humano organizovan zdravstveni sistem na neki nacin podrazumeva nemanje "brasna"

a da je sramota za US - jeste

da medju beskucnicima raste broj ljudi koji su se nasli na ulici zbog previsokih racuna za pokrivanje troskova bolnice, lijecenja. Zato sto im osiguranje nije pokrivalo sve troskove, ili samo manji dio, ili ga nisu ni imali. Pa su, nakon sto se ustedjevina istopila, mic po mic prodavali sta su imali, ne bi li platili lijecenje clana obitelji ili vlastito. Tako su na kraju ostali bez krova na glavom, bolesni. A takvima malo tko nudi pristojnije placene poslove.

Vrzino kolo.

Takva zdravstvena politika na mala vrata ulazi i u Njemackoj.

cula sam za nemacku

postoji jedna pojava u australiji, diskrimanicija prilikom odobravanja zdravstvenog osiguranja. naime, diskriminisu se oni za koje se proceni da su na osnovu genetske strukture podlozni odredjenim bolestima. u nekim privatnim kompanijama im se ne daje zdravstveno osiguranje. nije mi poznat epilog price, bilo je neodobravanja u javnosti

uskoro treba da izadje svetska anotlogija bolest kao diskriminacija , columbia university press, ima raznih zanimljivih priloga iz celoga sveta, i moj je tu, ali nemam prava da ga objavim pre knjige...

u Njemackoj se placa ovisno o:
- nasljednim boljestima: ako postoji u familiji, vise se placa osiguranje mjesecno
- starosti: stariji placaju vece sume mjesecno od mladjih
- spola: zene placaju vise (Bolesnije generalno? zbog poradjanja? ... tko bi ga znao?)
- prethodnoj povijesti zdravstvenog stanja
Mozda jos nesto, ne pada mi na pamet.

sto se tice starosti to je razumljivo da ne bi doslo do zloupotreba, mada zbog verovatno nizih penzija nego plata je to teze, pa je resenje da se ulkjuci drzava. medjutima ovo sa naslednim bolestima je po meni diskriminacija

i to da zene vise placaju.

U skladu s time je bio zanimljiv i izvjestaj Foruma zena (forum sastavljen od predstavnika vlasti, nevladinih institucija, privrede) na tu temu. Konkretno, koristenje helikoptera pri hitnim intervencijama, kada je potreban prijevoz iz jedne u drugu zdravstvenu ustanovu. Znaci ne u slucaju npr. prometnih nesreca, pozara i sl.

Brojevi su pokazali da se za prijevoz bolesnika helikopteri u 70% slucajeva koriste kada su u pitanju muski pacijenti, 30% kada su u pitanju zenski. Ova vrsta intervencija/prijevoza je veoma skupa i zahtijeva dodatnu organizaciju, pa se koristi samo u slucajevima najvece hitnosti.

Ispada nekako da je hitnije kada je ugrozen muski zivot. Iako zene vise uplacuju u zdravstvene kase. U Njemackoj, primjera radi.

Americka zdravstvena osiguranja cesto ne pokrivaju psihijatrijske probleme, kao i zubare. U takvim slucajevima, pogotovo kod psihicki obolelih, ukoliko se osiguranje koje su imali iz bilo kog razloga ukine, mentalno zdravlje im ostaje nepokriveno. U velikom broju slucajeva ti beskucnici pate od veoma ozbiljnih psihickih poremecaja. Mnogo ljudi zivi od ceka do ceka i kako se ovde kaze samo su one pay check away from becoming homeless. Kanada ima bolji zdravstveni sistem, ali je usluga sporija sto je glavni adut u rukama osiguravajucih drustava i farmaceutskih industrija protiv uspostavljanja takvog sistema. Postoje health clinics u koje odlaze ljudi koji nisu osigurani, ali ne znam do koje mere je sve u njima pokriveno i kako funkcionisu.

ono sto me je zapanjilo je da americko osiguranje nije pokrilo saobracajnu nesrecu devojcice od 15 godina ( pala sa bicikla) skolskog deteta cije je otac osiguran jer je cena bila ispod 5000 dolara a to uopste nisu male pare...

intervju objavljen u listu Danas: http://www.danas.co.yu/20041222/commedia3.html
Njegova zapazanja, kao i drugih ljudi koji su bili ili jesu jako bolesni mogu biti od velike vaznosti i morala bi da budu. Znam da je u USA pre par godina bio trend da se lekar bira u odnosu na to kako razgovara sa vama, da li vam prija, koliko je prijatan/neprijatan. Ima nesto sto se uglavnom zanemaruje a to je u slucajevima teskih oboljenja psihijatrijska/psiholoska podrska koju bolesnici nemaju. Cesto im je ona potrebnija i znacajnija od lekova koje primaju. Izlazak u javnost licnosti koje su poznate i prica o njihovoj bolesti (ne ulazim u razloge te price) za ovakve bolesnike izuzetno je vazna jer im salje poruku da nisu sami. Ono sto se desava drugima, zapravo se desava nama. Shvatimo tek kada se suocimo sa dijagnozom, ili svojom ili bliznjih.

Kada se kupuju osiguranja, vrlo je vazno procitati, do najsitnijeg detalja, sve uslove. Mi svi cesto preletimo okom tekst i ponekad ne vidimo koliki je co pay, ono sto se placa pri svakoj poseti doktoru, sto opet zavisi od premiuma, sume koja se placa godisnje do one koja se oduzima od ceka mesecno, deductible. Ako je to dete recimo palo na skolskom dvoristu , ili u okviru skolskog zemljista, onda bi skola trebalo da pokrije nesto. Naravno to zavisi da li je skola privatna, ili drzavna...
Ono sto kolje su cene bolnickih usluga. Moja koleginica je obolela od nekakve specificne forme raka jetre tako da je morala da ceka presadjivanje. Svaki neuspeli pokusaj je ona placala. Osiguranje je raslo kao metak i na kraju su troskovi bili preko milion dolara. Uzas! Mada, ukoliko se pokaze dobra volja i zelja za placanjem trkova, vrlo je moguce, u dogovoru sa bolnicom, doktorom itd da korisnik usluge placa onoliko koliko moze mesecno. Oni odrede sumu, ali ako je neodgovarajuce, onda se placa makar i po deset dolara. Samo sto mnogo ljudi ni to ne moze da postigne.

Privukla mi je paznju fotografija s pocetka ovog bloga. Vec dva dana bracni par edwards ne silazi sa americkih news kanala posto su n akonferenciji za stampu objavili da gdja edwards ima metastaze na kostima. Covek se uvek potrese kad vdi nekog mladog i uz to majku troje dece sa tako necim a u ovoj vesti me je jos vise potreslo to sto je to u stvari bila obavest da on nastavlja kampanju za predsednika bez obzira na zeninu bolest i to je jos propratio komentarom da njih oboje za cilj imaju dobrobit americke nacije ??!!?? Senator edwards je na pocetku ove kampanje upitan za zdravlje svoje zene ( za koju se zna da se bori sa karcinomom dojke jos od proslih izbora za podpredsednika 2004) izjavio da se "ne bi ni upustao u kampanju da doktori nisu dali zeleno svetlo njegovoj zeni". Zelja za vlascu je cudo, svugde primitivno ista..
Kad god se povede prica o americkom zdravstvenm osiguranju meni uvek padne na pamet jedna stvar - u USA svako moze da ima zdravstveno osiguranje ali je to tvoj izbor da li i koliko hoces da platis. Slobodnim izborom veliki procenat ljudi se opredeljuje da nema osiguranje.. Ali apsolutno svako od njih placa osiguranje za kola koje je zakonski obavezno ( u stilu morad da imas nacina da isplatis stetu ako nekog zviznes). Elem, svi placaju za kola a nece za sebe ?? Meni je to takav apsusrd..

Jeste apsurd, potpuno ste u pravu, ali ni za kola se ne placa uvek osiguranje dok nekoga ne uhvate.

Sigurno si, posto si trenutno u SAD, cula o skandalu sa 'Walter Reed' bolnicom u Washingtonu. Ova vojna bolnica je u jako losem stanju. Sveti gral USA patriota je uvek bio tretman veterana ratova. Ali uprkos 'prici' ni za njih nema uslova zdravstvene nege... Jadnici koji se vrate iz Iraq-a su PUNI psihijatrijskih bolesti. Depression, Post traumatic stress disorder, OCD.... Koliko je samo BESKUCNIKA u SAD proisteklo iz Vijetnamskog rata? Koliko ce ih ovaj ratu ucinitu Socialno nepozeljnim. UZAS... Ali kod nas, posle 10 godina TRAUMI, se jako malo prica o PTSD.
Psijihatrijske bolesti u SRBIJI (posebno za muskarce) nose mozda vecu stigmu nego Rak Dojki.
P.S. - Sta radi Srpska vlada o vakcinaciji devojki od Papiloma virusa (glavni uzrok cervical cancer)?

da ...to je logika maalih brojeva u ovom zanatu...tj biznisu.
Ali ako dodje do situacije da jedan takav ponudi resenje za kako vratiti nazad u drustvo...onda je svakako jedan takav i nammerodavniji .

je malpractice insurance skocio do neba pa lekari masovno napustaju Las Vegas. Grade se nove bolnice i zvrje polu prazne, a specijalisticki pregledi se zakazuju po mesec ili dva unapred.

malpractice slucajeva i tuzbi, te isplata ostecenim stranama, cena zdravstvenog osiguranja iz godine u godinu vrtoglavo raste.
neko je vec rekao - vrzino kolo.

ja ne da se ne divim americkom zdravstvu i modernim cekaonicama, nego me puno toga podseca na srpska iskustva - cekanje, tj. kasnjenje se desava, lekari uglavnom odaju utisak otaljavanja, pozurivanja, nezainteresovanosti i relativno diskutabilne strucnosti (pritom je sve kao na traci, svaki doktor balansira izmedju cirka tri pacijenta, iz sobe u sobu, pa se tako desi da muskog pacijenta pita koliko su mu uredne menstruacije), jos kad se velike pare koje u sve to idu iz tvog dzepa uzmu u obzir, sve je uglavnom zabrinjavajuce i ostavlja gorak ukus u ustima. podjednako kao kod nas, osim sto je sve malo cistije i savremenije. i, da, sa odgovornoscu (accountability) se u usa ipak nije igrati, sto stvari onda cini malo uredjenijima.
a o bolesti kao tabu-temi imam i konkretnu pricu i licni kompleks - pre nekoliko godina, kada sam trazila posao, tadasnja za dlaku mentorka mi je predlozila da nikako ne pominjem nikome da imam sum na srcu, jer su velike sanse da me tako falicnu niko nece zaposliti.
cini mi se da se na bolest diskriminisuce i ruzno reaguje iz straha, jos vise nego iz neznanja i primitivizma, jer nas tudja nesreca: a) cini da se osecamo superiornim srecnicima, b) podseca na licnu slabost, starenje i smrt, te one koji taj osecaj izazivaju ne zelimo oko sebe.

nije sve u linearnom brojanju novca
letos sam slusala panel o zdravstvu na Fortune magazine susretu u Coloradu
strucnjaka , ekonomista, lekara managera
i svi su bili slozni da se nedovoljno ulaze u zdravstvo u smislu da ljudi prezive u odnosu na svakodnevne bolesti
ameri su opsednuti su high tech skenerima a ne zdravljem i kontrolama koje sebi ne mogu da priuste
onda jednostavna anketa u sali od nas trista
kaze panelista: neka dignu ruke oni koji su imali u blizoj porodici kancer: ama gotovo do poslednjeg digosmo ruke
neka dignu ruke oni koji su imali u porodici rat ili terorizam,i samo nekoliko njih dignu ruke...a onda nam pokazase budzet pro kapite
eto tako su oni brojali