Svaki dan osmi mart

Ko se boji planete žena?Zamislite ovo: svi muškarci na Zemlji istovremeno bace kašiku.

Dobro, osim jednog - iz nepoznatog razloga pošteđenog - mladog njujorčanina po imenu Jorik. I njegovog majmuna (stvarno majmuna, po imenu Ampersend).

Teško je zamisliti, ali probajte. Zanima li vas šta bi se sve izmenilo i kako, čitajte američki mesečni strip-serijal Y-The Last Man (pored problematičnog muškog hromozoma, inicijalno slovo, kada se izgovori na engleskom, daje jedno zgodno why), u ediciji DC Vertigo, koja nam je podarila Sendmena, Propovednika i 100 metaka. Uz njega se zabavljam još otkad je počeo da izlazi 2002.

Ova poluciona fantazija o poslednjem muškarcu na planeti nije od juče, naravno. Međutim, budući da gaji fetiš kopanja po fascinantnim faktima, scenarista Brian K. Vaughan pažljivo je iscrtao mapu jedne moguće postapokaliptične Amerike (i dela ostatka sveta) na osnovu statistike o zastupljenosti polova u svim sferama života. Kada brojni gradovi ostanu u mraku, zatrpani smećem, a avionski saobraćaj potpuno nestane, moraćemo da svarimo šokantne podatke o tome koliko minoran postotak žena radi u elektroprivredi (pogotovo nuklearkama), ili gradskoj čistoći, a da ih među pilotima nema. Hijerarhijski prva žena u američkoj vladi je ministarka poljoprivrede (!), koja, u tim uslovima, postaje predsednica. Na svoje dolaze izraelske vojakinje i australijske podmorničarke.

Život teče dalje.

Priča prerasta u on-the-road potragu Jorika i saputnica za razrešenjem misterije manocida, tokom koje sreću Amazonke, radikalke zadovoljne trenutnim stanjem koje ritualno spaljuju banke sperme, gradić nastanjen osuđenicama iz obližnjeg zatvora koje su okrenule novi list, i niz s ljubavlju opisanih neprilagođenih osobenjakinja.

S jednom takvom, pred vašingtonskim spomenikom, novim (nužno falusnim) simbolom onoga što su žene izgubile (a, verovali ili ne, u vrlom novom svetu postoje i one kojima muškarci nedostaju), maskirani Jorik će ožaliti nestanak svih rokenrol bendova ("It suddenly hit me today... The Rolling Stones are dead.").

Vaughan je moderni majstor pitkog pripovedanja. Po sopstvenom priznanju, udice za dalju čitalačku glad ne postavlja samo na krajevima epizoda, već i pri dnu stranica, pa i panela. U tome mu pomaže simpatični crtež Pie Guerra, specijalizovan za nepregledni niz različitih ženskih fizionomija (a kada se preoptereti, odmenjuju je podjednako sjajne komšijske crtačke zvezde Gorani, Sudžuka i Parlov).

Dosadašnje epizode sakupljene su u sedam zbirki. Dok se ne objave kod nas - a nije nemoguće - imate strane knjižare i stripare, kao i dobru staru onlajn-kupovinu. Serijal se neće bespotrebno kilaviti u nedogled, finale je najavljeno za 2007.

Neposredno nakon što se pojavio, strip je uzburkao strast il' dve: žene su ga doživele kao nesvakidašnji mizoginistički traktat, dok su muškarci bili ubeđeni da se autoru gadi celokupni muški rod. Pouzdan znak da je makar nešto uradio kako valja.