Beograd-Požega do Ljiga

pa ajmo da zatvorimo vrtice o drzavnom trosku
srednju skolu naplacujemo a ukinemo drzavne fakultete
sve da bi prosli jeVtinije
ni rec nisi ispravno napisao

opsti konsenzus o besplatnom osnovnom i srednjem skolstvu postoji, kao i racunica njene isplativosti. ista stvar vazi i za putnu infrastrukturu koju svi solidarno placamo. a ko zeli bolje od drzavnog skolstva i drzavne putne mreze mora biti spreman to da plati.

glede pravopisnih i jezickih nedoumica obrati se odboru za standardizaciju jezika, ili prelistaj neki pravopis.

Slažem se sa Markom i ponavljam da svi gradjani Srbije imaju pravo na dobre puteve, ne samo oni koji žive u Beogradu i Novom Sadu. Tome u prilog evo još jedan originalan argument: pretpostavljam da ako ne svi, a ono mnogi gradjani Gornjeg Milanovca, Kosjerića,Čačka, Novog Pazara vole da voze moderna, lepa i BRZA kola. Pošto to svakako ne mogu na Ibarskoj magistrali a još manje na svojim lokalnim putevima, onda im se toplo preporučuje da se svi presele u Novi Sad ili Beograd, što oni i bez preporuke i na štetu cele Srbije i čine.Naravno ne samo zbog puteva, ali putevi su u osnovi, ako ne svega a ono mnogo čega.
Inače, Vlada je danas izmenila ugovor o koncesiji, Velja Ilićse nije pojavio na konferenciji za štamu, ali se izgleda izmena tiče visike garancije kojom se obavezuje koncesionar.Smanjena valjda ...

ruzo, SVI vole da voze nova/brza kola, dakle, treba videti po cemu tako nesto treba omoguciti pre bas kosijericanima, a ne recimo boranima (bez pretenzije da ja vrsim takvo rangiranje). niko se nije potrudio, niti ponudio argumente u prilog tome da je za srbiju na bilo koji nacin auto-put na tom pravcu potreban ili isplativ, resenje je preskupo i predimenzionirano.

sasvim je razumljivo da nekakvi prioriteti moraju da postoje. ako su neciji prohtevi neekonomski, naravno da su onda po prioritetu na nizem rangu od projekata cija je isplativost veca. neko je spominjao slovenacki primer i mozda je to zaista dobro resenje, da se na godisnjem nivou odredi investiranje u auto-puteve pa da se ide po prioritetima. tako ce i cacak jednog dana doci na red, jer valjda solidarnost treba da se poteze tamo gde se moze uspostaviti odrzivo resenje, umesto da se novac upucava bez jasnog rezona, sve pozivajuci se na solidarnost sa jednima, o trosku drugih stanovnika srbije.

Ja sam za puteve, a prioritete neka odredi onaj kome je narod dao glas da je kadar da izabere.

i sta ako neko zbog tog auto-puta zaglavi zatvor, hocemo li ga naknadno, onako neisplativog, rasturati? u pitanju je preventiva, a preventiva je jasna - moraju se postovati kriterijumi, cak i ako je nekoga izabrao narod. da ne spominjem sada ko se sve u nasoj istoriji nasao u situaciji da bude izabran...

pošto sam lično zainteresovana dobro se sećam da strategija razvoja saobraćaja crne gore medju prioritetima ima upravo autoput prema severu. a evo i dokle se stiglo:

http://www.minsaob.vlada.cg.yu/index.php?akcija=vijesti&id=19056

Koga zanima jos jedno od misljenja o zainteresovanosti Crne Gore za put ka severu neka pogleda na sajtu www.mediaclub.cg.yu tekst prenet iz Monitora 14.2.2001.godine pod naslovom:Vlastita korist prioritet

...dixit tale!
Kad ste u pravu, onda ste u pravu!

dalmatinom se stiže do splita, a od splita ko te pita, tj. nejasna petlja pa se mnogi prevario i krenuo kud nije naumio... a gradi se i dalje. zemlja se podelila u dva tabora: protivnici i pobornici gradnje mosta ka pešeljcu (da ne mora da se prolazi kroz neum i gleda u bob hoće li te ili ne dva puta u dvadeset minuta zadržavati na granici sa bosnom, tj. hercegovinom). većina vrišti da je skupo i neisplativo, sanader kapira da mora da ga napravi ako hoće da spoji jug sa ostatkom i domogne se eu i šengena pre ostatka balkana. bosna opet postavlja uslove koliki most mora da bude da njenoj moćnoj trgovačkoj floti ne zapreči izlaz na otvoreno more.

pre par dana gledam na tv da se završava i autoput od zagreba prema macelju. još da hoće slovenci da zavrnu rukave, tj. pljunu lovu za svoj deo, jer ih dobar deo evrope psuje kad se zaglavi u letnjim gužvama žureći na jadran. doduše, što bi se oni izlagali trošku da ih turisti samo prepišaju i nastave u hrvatsku.

i u bih se kopa, iako daleko sporije. nešto malo već ima autoputa od sarajeva prema zenici, ama je kroz sarajevo muka proći i dalje.

ma izbunare se pare, krediti, koncesije... kad je vlastima stalo.

jedino u srbiji čovek ima utisak da se samo krpi i svečano otvara već otvarano.

Nadam se da će na ovom blogu prevladati uverenje da je Srbiji potrebno što više što boljih puteva, pa da će samo pitanje biti kako da se grade: koncesijama, kreditima ili iz budzeta. Zna li neko jesu li Hrvatska i Slovenija ili Bosna i Makedonija davale izgradnju puteva koncesijom ili smo mi i kod kuće i na Balkanu prvi_

...ako je Mađarska Balkan, nismo prvi...oni imaju skandalozan primer koncesije autoputa iz devedesetih...
Hrvatska, Slovenija i Makedonija - krediti.

Autocesta Zagreb - Split je građena kreditom. Vraća se iz cestarine i trošarina na gorivo. Prava stvar je osnivanje posebnog računa - isključivo za tu namjenu - na koji sjedaju sredstva, tako da nema dobrog, balkanskog "preusmjeravanja sredstava gdje je najpotrebnije."
Pa se cesta gradi deset godina. Ovako je financiranje osigurano, ne ovisi o proračunu i onda je gradnja doista brza.

Istarski ipsilon je građen koncesijom.

Koncesijski ugovor potpisan je 25. listopada 1995. u Parizu, na razdoblje od 32 godine.

2. Predmet koncesije: financiranje, izgradnja i upravljanje auto-cestom u duljini od 145 km, na slijedećim dionicama:

A - Umag- Pula (80km)
B - Kanfanar - Pazin - Matulji (65km)

3. Izgrađeno

Izgrađene i puštene u promet sve planirane dionice, u profilu polu-autoceste.

Vlasnička struktura:
www.bina-istra.hr/html_hr/bina_vlasnici.html

Evo i danas 30.marta 2007. i mi smo, odnosno Velja Ilic, potpisali prvu koncesiju na 25 godina.

velja se osigurava za eventualnu predizbornu kampanju...

je to u predizborne svrhe. Al' što vas briga. Važno da se gradi.

pa, u pravu si. mada, uopste nije sve jedno po kojoj ceni velja "spasava srbiju" losih puteva.

Bez obzira na odbojnost koju gajim prema g. Velji Iliću i tzv. "tehničkoj vladi" g. Koštunice, raduje me činjenica da je taj ugovor konačno potpisan.

Ibarska magistrala nije normalan magistralni put. Tokom godina su na njoj nikla cela naselja, na nju se izlazi iz dvorišta i njiva, sa seoskih puteva, lokalnih kafana. Na njoj se sreću kombajni, traktori, poneko zaprežno vozilo, krave, kokoške, deca... Bilo kakvo proširivanje magistrale i njeno pretvaranje u neki put za motorna vozila zahtevalo bi izgradnju paralelnih puteva za lokalni saobraćaj, rušenje objekata koji su podignuti uz nju, kao i izgradnju mnogobrojnih obilaznica.

Što se tiče samog prometa, on će sigurno biti veći, jer je upravo saobraćajna infrastruktura limitirajući faktor za brži i veći protok ljudi, roba i ideja.

Posto se povodom ulaganja u izgradnju autoputa Beograd-Pozega postavilo na ovom blogi i pitanje efikasnosti drzavnih investicija, ko nije procitao prenosim i misljenje Vlade Gligorova (Blic, petak, 30.marta) za one koji ga nisu procitaliČ

"Zagovornici nacionalnog investicionog plana tvrde da nije problem u tome koliko drzava trosi nego na sta.Ako ulaze, tada to ne bi trebalo da utice na inflaciju, a ako subvencionise preduzeca ili povecava plate u javnom sektoru, onda to podstice inflaciju.Na osnovu toga, neko moze da pomisli da postoji neka fundamentalna razlika izmedju investicija i potrosnje,gde prvo valja, a drugo ne. To, naravno, nije tacno. Kljucni kriterijumi su, kada je rec o investicijama,da li su profitabilne, a kada je rec o platama, da li su pokrivene odgovarajucom produktivnoscu.

Prigovor koji se stavlja nacionalnom investicionom planu jeste da postoje velike opasnosti, zbog toga kako se odlucuje o planu u celini, a i o pojedinim projektima,da ce se novac potrositi neefikasno.To, opet, ne yavisi samo od toga na sta se trosi.Recimo, nije dovoljno da se kaye da je dobro investirati u koridor 10, ili u bilo koji drugi put.Jer to moze da se uradi na efikasan i na neefikasan nacin.Isto tako ,nema niceg rdjavog, naprotiv, dobro je ako ljudi povecavaju svoju potrosnju,za gotovo novac ili na kredit svejedno,ukoliko to cine iz danasnjih ili sutrasnjih plata koje ce zaraditi jer su produktivni.

Ovo vazi ne samo za uticaj na inflaciju vec i za uticaj na deficit na tekucem racunu platnog bilansa jer,ako se taj deficit siri zato sto se novac investira neefikasno,ili zato sto se isplacuju povecane zarade koje ne proisticu iz povecane produktivnosti,onda ce on biti neodrziv.Tu nije vazno da li se povecavaju investicije ili potrosnja.

Problem sa javnim ulaganjima i sa javnom potrosnjomuopste jeste u tome sto profitabilnost ne mora da bude motiv zbog kojeg se ulaze , a i povecana produktivnost ne mora da bude razlog sto se povecavaju plate.Sto u privatnom sektoru ,osim ako nije rec o monopolima, ne bi trebalo da je slucaj.Stavise, veca potrosnja je dobra jer obezbedjuje vece zaradeĆ.

Sa Vladom Gligorovim sam pravila intervju(NIN, 6.10.2005).Na pitanjeČ Makedoniji ste predlozili da pojaca svoje investicije u ljudske resurse i infrastrukturu.Juce cujem da isti predlog imate i za Srbiju?, Gligorovo je odgovorioĆ Kad je rec o ljudskom kapitalu, u Srbiji mora da dodje do medjugeneracijske preraspodele.Ova penzijska reforma bi morala da se vidi u tom kontekstu.Morate da imate manje izdatke za starije, a vece izdatke za mladje.Znaci, manje za penzije, vise za obrazovanje.Ovde se rasprava vodi pogresno.Penzioneri bi morali da znaju zbog cega se u stvari zrtvuju.To je jedino ispravno:da mlade generacije dobiju vise u smislu obrazovanja,mogucnosti zaposljavanja,jer danas najvece stope nezaposlenosti i u Srbiji i u Makedoniji i u Hrvatskoj odnose se na mlade.Veci teret tranzicije podnosi omladina nego stariji, posebno omladina koja nema obrazovanje. ...PITANJE INFRASTRUKTURE JE DRUGO PITANJE.NA CELOM OVOM PROSTORU, A NAROCITO U BOSNI, SRBIJI I MAKEDONIJI, KOJE SU TRANZITNA PODRUCJA, INFRASTRUKTURA JE OD FUNDAMENTALNOG ZNACAJA I ZADUZIVANJE ZA TAJ POSAO NIJE ISTO STO I ZADUZIVANJE DA BI SE POKRILA PLATNO-BILANSNA NERAVNOTEZA,NAROCITO KAD JE REC O POTROSNJIĆ.Ovo poslednje sam ja podvukla.

Ovde se za mene postavlja pitanje: kako se na kratak rok i ocigledno dokazuje da je ulaganje u obrazovanje efikasna odnosno profitabilna investicija, za razliku recimo od ulaganja u put Beograd-Pozega.Zatim, zasto bi drzava investitrala u put koji je profitabilan, zasto to ne prepusti privatnom sektoru?I najzad, ako se slozimo da bi drzava trebalo da investira tamo gde se privatnom sektoru ne isplati, a drzava je zainteresovana -iz strateskih, politickih ili razloga ravnomernog ekonomskog razvoja- da li bi Srbija trebalo pre da gradi put koji je vodi ka Crnoj Gori i Baru ili put koji je vodi ka Grckoj i Solunu?Da li bi sada trebalo odavde iz Srbije da kupujemo akcije luke Bar ili luke Solun?

Primerom Finske, s tim što mi je odgovor manjkav za "kratak rok" - NE MOŽE na kratak rok, ali MORA obrazovanje kao društveni, budžetski, politički i strateški prioritet države. Tamo kuda hoćemo menjanjem Srbije, već davnih dana se radi o "ekonomiji znanja" (R.Tisen), "piza" nam daje dramatična upozorenja o stavu prema znanju i količini znanja kod mladih, a neznanje je uvek praćeno bahatošću na svim mestima kojima se onda donose loše odluke. (Arogantia est ignorantia).

Uporedna analiza procenta od ukupnog budžeta za države slične nama jasno ukazuju - povećaj procenat! Ulaganje u znanje NIJE potrošnja - to je investicija.

Treba se setiti da govorimo o državi koja ima STRATEGIJE za svega par sektorskih politika (energetika, siromaštvo, korupcija, poljoprivreda, životna sredina...), a da bi se uradile dobre procene trebaju vam strategije. Teorijski govoreći - velike investicije (autoput, energetika, ...) za društva slična nama - krediti. Da bi to isto radio privatni investitor, on mora videti jasnu korist od toga (kapital je plašljiva ptica), a pre svega mora pred sobom imati javnu administraciju u kojoj ima ZNANJA o javnim poslovima (čime se vraćamo na prvi odgovor...)