ЕКОЛОГИЈА > назад у старе радне победе!

Vikipedija (1 April, 2007 - 00:01)

[*]ВИКИ ШКОЛЕ

Школа креативног новинарства: екологија

У овом блогу није наш задатак да пишемо чланке о екологији, јер википедија има одличан чланак о екологији, већ да осмисломо повратак у здраву природу: док још има нас и природе. После ће бити касно.

Рецепт за повратак у здраву животну средину је веома једноставан- сувише једноставан и једва да је остварљив: назад у старе победе! Ми бисмо требали да се приближимо потрошњи необновљивих животних ресурса као у увремена када је модерна цивилизација већ била остварила главне европске токове и одлике цивилизације, а то је доба од пре два века. У то доба скоро све епохално и фундаметално је већ било откривено, а европска цивилизација је била посве модерна цивилизација. Ова цивилизација је у међувремену постала глобална светска цивилизација. Просто речено, када се помене реч цивилизација, мисли се баш на ту цивилизацију, а не на неку другу. (За друге цивилизације се додају још и епитети, као што је античка цивилизација, хеленска цивилизација, кинеска цивилизација...итд). Европска цивилизација је имала све главне одлике модерне цивилизације или пак модерног друштва, осим једног. То једно је разлог за бригу: као у змијском јајету, већ се јасно назирала авет потрошачке цивилизације.

Зато постављамо испред себе циљ и животни идеал, а то је: смањивати потрошњу што је могуће више per capita тј приближавати се нивоу потрошње необновљивих ресурса до оног нивоа од пре два века!

Ви ћете можда да ме гледате чудно, али ако вам ја саопштим да је алтернатива: или враћање ка потрошњи од пре два века или the end, као разумна особа, прихватићете ме за водича. Дакле, овај блог би био имао за тему како назад у старе победе!

Потпуни повратак у време од пре два века није посве могућ, а није ни пожељан нити потребан и то из два разлога:

- неки аспекти модерног живота су или корисни по екологију или нешкодљиви,

- повратак на популацију од једне милијарде становника није могућ у неко разумно време.

Да се вратимо назад у начин како се живело у нпр. цивилизованим срединама као што су Париз, Лондон, Беч, Петроград.... то је можда некима романтично, али није сврсисходно. Савремене телекомуникације (остварене у задњих неколико деценија), радикално и неповративо су промениле свет. После струје, телефона и компјутера, свет неће бити никад исти, тј. ни сличан себи од пре стотинак година. Зато, саслушајте ме: ми хоћема назад у старе радне победе, али заједно са тим еколошки нешкодљивим и за напредак цивилизације битним алаткама.

Телекомуникације углавном не троше значајну количину енергије (обновљива енергија за њих је много више него довољна) и не загађују околину. Снага модерног знања, тј. информатичка ера може да се смести и у рам из почетка деветнаестог столећа и још да то функционише.

Оно што се не може сместити у рам је потрошачка цивилизација, која је за последњих два века монструозно узнапредовала.

Ова једна реченица, која резимира наш проблем, је сувише скромна за опис еколошких проблема те ћемо, ради отварања теме, да се послужимо поглављем из једне викикњиге. Књига посматра проблематику из мало искошеног угла, а ви размислите да ли се уклапа у нашу причу. Ако сматрате да се то уклапа у нашу причу, ваш је зататак да то поглавље књиге у развоју - у вики радионици књига - допуните и још боље уобличите.

Регрес

Бог* као творац, дао је човеку моћне алате, и обезбедио му је пут у прогрес. Међутим, никад се, до наших дана, човечанство, као свеукупност, није својим држањем више приближило Сатани, нити по својим остварењима Богу. Божји синови, почев од Аврама, били су стегоноше моћи и сазнања. Превалили смо пут од открића точка па све до стварања вештачке интелигенције и сада смо пред вододелницом.

Технологија нам је омогућила да победимо многе опаке болести и значајно продужимо животни век; да обезбедимо довољно хране; да се лишимо тешког ропског рада. Али...

Човек је постао незајажљива потрошачка неман. Живот је хиљадама година текао, а да људи нису ни најмање патили што не поседују нпр. аутомобил. Задњих стотинак година га имамо и аутомобил је успео да се намножи до нивоа диносауруса, или је то постао од како је у неразумним рукама. На Земљи нас је више милијарди душа које чезну да свака има свог механичког диносауруса. И ми ћемо то задовољство себи приуштити! Притом не треба заборавити да се ми размножавамо прогресијом: сваких пар десетина година нас је дупло више на овој нашој, већ сада еколошки израубованој Земљи. Такав стампедо у брзом ширењу људске популације, тако раубовање животне средине, да ли је то пут у прогрес или је то регрес цивилизације?

Имамо утисак да наш Творац предузима мере да спречи еколошку катастрофу и да спасе живот на Земљи: кренуо је да нас сузбија на самом прагу наше похотности и све незајажљивије разузданости. Бог је у својој субатомској радионици испројековао ХИВ вирус и пустио га да нас заузда. То је најновији одговор на пандемију ширења популације. Може се претпоставити да Бог има и друге алате којима би нас вратио у колосек прогреса...

*Напомињемо да термин бог, у цитираној књизи, не треба узети ad literam, већ у једном ширем – трансценденталном смислу.
********

Даљи наставак приче следи?

PS: Ово је претпоследњи чланак из наше уводне серије о викиновинарству. Немотивисан или чак (горе од тога) демотивисан досадашњом блогерском публиком, идуће недење завршавам курс викиновинарства.

Шта вам после тога спремају моје википедијанске колеге то ћемо да видимо.То су углавном веома млади људи и ја вас молим да покушате да их охрабрите да истрају...

Р. Гајић

Напомене:

• Овај блог води група Википедијанаца и чланова Викимедије Србије уз одобрење Радне групе за односе са јавношћу Викимедије Србије. Ипак, текст не представља званичан став Викимедије Србије, пројекта Википедија, Задужбине Викимедија, нити ма ког другог огранка Викимедије ни Викимедијиног пројекта.

» Vikipedija

Ideja o povratku prirodi

nsarski (1 April, 2007 - 11:52)

se provlaci kroz ovu civilizaciju vec vekovima. I to u raznim verzijama. Od Rusoa, preko Ludita, do danasnjih dana su ljudi pokusavali da kriticki preispitaju put kojim su prosli i kako ima valja dalje nastaviti.
Ovo je vec, samo po sebi, zanimljivo pitanje. Naime, uopste nije sigurno da je covek u stanju da menja "tok istorije" ili svog razvoja, i pored najbolje volje da to uradi. U svom Manifestu, Ted Kacinski, cuveni unabomber, primecuje da civilizacija, jednom kad razvije neku tehnologiju, veoma tesko odustaje od nje. Osim, razume se, ako ta tehnologija postane prevazidjena i zameni se drugom. U tom eseju od 35,000 reci, stampanom u NY Times-u pod naslovom Industrial Society and Its Future, on se zalaze za svrgavanje "ekonomske i tehnoloske osnove danasnjih drustava".
Nije uopste sigurno da je ova civilizacija, i uz najbolju volju, u stanju da tako nesto postigne.
Ovde na blogu je dosta pisano o buducnosti - Ivan Marovic je u nekoliko nastavaka sjajno opisao situaciju. Takodje, jasno je da su misleci ljudi zabrinuti zbog danasnjeg stanja ekologije i resursa na planeti.
Meni se jedino cini da mi tu, nazalost, nemamo mnogo moci da stvari promenimo. Od industrijske revolucije pa na ovamo, mi smo usli u voz koji se sve vise zahuktava, ali mi tek sada uvidjamo da taj voz nema kocnice. Voleo bih, razume se, da nisam u pravu.

Шарски: никада не кажи не!

Vikipedija (1 April, 2007 - 12:43)

Имамо много чега да мењамо Г. Шарски, али када се одлучимо да то мењамо, цена промене ће бити много већа или болнија.
Нпр. сами сте рекли да аутомобилом идете од куће до посла,и да та вожња траје око 5 минута. Да ли сте икад пробали да тај пут пређете или пешке, или јавним превозом или бициком? Да ли би вожња бициклом трајала више од 15 академдких минута? Дали би вам та шетња уштедела пола сата рекреације (у башти, теретани или на куглању)? Промене треба до почну самосвесни појединци! Није лако бити први, а пут од хиљаду миља почиње првим кораком.
Искористио сам вас као парадигму. Ја немам ауто и незнам да га возим! Нико у мојој породици не вози ауто. Све што треба по Београду да се обави у првом реду обављамо пешке, јавним превозом или таксијем. Пошто сам приватник, по цео дан трчим по граду, од фирме до фирме, од суда до суда, и немам нити грама сала. Сви моји пријатељи, који презиру мој начин живота имају проблема са килажом, притиском, шећером...
Не бих се мењао са њима, нити бих прихватио да ми они поклоне један од својих неколико аутомобила нити да ми плате.
Када бих свраћао по кафанама, небих пазио ни у јелу ни у пићу, а увек би се враћао превозом или таксијем. На викенде идем јавним превозом; на путовања такође. Нпр. Јуче сам био у Гроцкој и на плацу брао коприве, скоро џак.(Упролеће моја деца претежно једу коприве, зеље, маслачак и сл.). И шта: ја сам међу пријатељима бела врана, али сам у потпуности здрав, а цена подсмеха је мала за моје велико задовољство.
Када ви и ини радикално промените погледе на живот, не морате да читате Русоа да би сте (чак и четвороношке) пошли у природу!
Кроз мало дужи временски след догађаја, људи ће имати закржљале ноге и лоптасти труп. Прве знаке тога ја већ видим код својих познаника.
Г. Шарски, мислите о томе!

Zahvaljujem na korisnim savetima:)

nsarski (1 April, 2007 - 13:03)

Ona primedba od 5 minuta (svaka cast na pamcenju!) voznje do posla i dalje stoji. Ako bih koristio javni prevoz trebalo bi mi 1.5 sati ili vise da se prevezem (uz par presedanja). Rastojanje je oko 7 milja (10-11 km), a to je, priznaces malo previse za svakodnevno hodanje. Bicikl bi bio bolje resenje, ali ni on nije uvek pogodan - vremenski uslovi i slicno.
Uvek, naravno, ima mesta za poboljsanje. Ne tvrdim da zivim potpunim eko-zivotom, ali ni ne rasipam ili razbacujem kako to ovde masovno rade.
Ovde se veoma retko mogu naci koprive (na moju veliku zalost jer ih volim), ali maslacka ima, i to obilato koristim.
Hvala jos jednom.

P.S.
Mislim da se pored fizickog zagadjenja, treba zamisliti i nad mentalnim zagadjenjem. Veliki broj ljudi je bombardovan reklamama i glorifikovanjem zivotnog stila u kome se trosi prekomerno, razbacuje i zagadjuje. Ta vrsta potrosacke groznice je cesto uzrok bahatom i rasipnickom ponasanju prema prirodi. O tome se malo ovde govori i pise jer: you've got to keep the machinery running.

Sto se ove prognoze o evoluciji tice, treba imati u vidu da su za takve promene potrebne hiljade i milioni godina, a mi nismo sigurni ni da cemo doziveti sledeci vek.

re

Visper (1 April, 2007 - 12:30)

Meni malo čudno deluje posmatranje HIV virusa kao nečeg što će regulisati brojnost ljudskih populacija. Dešavale su se i gore pandemije (kuga, španska groznica...), a demografski rast nije prestao. Takođe, postoje genski aleli koji nosiocu daju otpornost na infekciju HIV-om, i nema sumnje da će se njihova učestalost povećati bude li za to potrebe.

Prirodi je svejedno da li će ljudski rod obitavati na ovoj planeti ili ne. Ukoliko previše potrošimo, nestaćemo, i druge vrste će zauzeti naše mesto. Odgovornost da se to ne desi moramo preuzeti mi sami.

Виспрени...

Vikipedija (1 April, 2007 - 12:47)

На крају цитираног текста рекли смо да претпостављамо да Творац има и друге алате: Да ли би то било нпр. геј-популација?
Мислите о томе!

re

Visper (1 April, 2007 - 13:55)

Slučaj razvijenih zemalja pokazuje da je ekonomsko blagostanje faktor koji najviše utiče na smanjenje prirodnog priraštaja. A sa širokom dostupnošću kontraceptivnih sredstava prilično je izvodljivo napraviti dugoročnu strategiju kontrole broja stanovništva (čini mi se da je Kina u tome prilično uspešna).

Potpuno se slažem sa potrebom za racionalnim trošenjem na individualnom nivou. Ali, malo sam skeptičan u vezi efikasnosti takvog metoda kao rešenja energetske krize koja nam preti. Na taj način bismo u najboljem slučaju "razvukli" rezerve goriva koje trenutno imamo (nipošto zanemarljiv cilj). Ako smo optimisti i verujemo da će ljudi opstati kao tehnološki razvijena vrsta i u narednim vekovima, ukazuje se neophodnost pronalaska alternativnih izvora energije.

pitanja:

snezana7plus (1 April, 2007 - 13:11)

Koliko je meni poznato tzv. ekoloski automobil je vec konstruisan. Glavna "mana" mu je sto ne trosi benzin. Pod pretpostavkom da svi predjemo na tu vrstu automobila svetska ekonomija dozivljava kolaps.

Sta u stvari hocu da kazem - pronalsci postoje (ne samo vezano za vozila), ali "nekim cudom" ne ulaze u koriscenje.

Bilo bi lepo kada bi neko strucan i dobro informisan mogao da nam kaze zasto? I zasto se ne stimulise solarna energija, i zasto ekoloski strucnjaci ne daju jednostavna resenja - koja postoje.

Ja zelim da zivim van grada, u prirodi - potrebno je da me neko uputi u to kako da to izvedem, a da bude finansijski prihvatljivo i da pri tom mogu da obavljam svoj posao u gradu.

p.s. ja sam neupucena, cujem za neku gomilu literature, ali da li znate da je to neko objedinio ?

p.p.s.

Quote:

Немотивисан или чак (горе од тога) демотивисан досадашњом блогерском публиком, идуће недење завршавам курс викиновинарства.

Mozda nas je malo koji komentarisemo, ali ljudi citaju. Vi pisete o veoma bitnim stvarima, pa se nadam da cete nastaviti.

Potpisujem tezu da je

Dexter (1 April, 2007 - 13:18)

Potpisujem tezu da je prekomerno koriscenje automobila bolesna opsesija savremenog coveka.Lista bolesti koji nastaju usled smanjene fizicke aktivnosti je podugacka.
Zaboravljamo da smo potpuno evoluciono neprilagodjeni urbanom nacinu zivljenja. Pre samo nekoliko generacija, nasi preci su bili nomadi ili zemljoradnici...ceo dan su provodili na nogama, a danas...sedimo, tovimo se...uzas.
Posto su rezerve fosilnih goriva dovoljne za jos 50-ak godina, drustva koja zele da prezive ce morati ili da potpuno promene nacin zivota (stanovanje, privreda) ili ce doci do pronalaska nekog novog izvora energije sto za sada nije izvesno.
Teza o Bogu kao "regulatoru" stanja na planeti je naravno - krajnje proizvoljna...

wiki?

Nikola Vitas (1 April, 2007 - 14:45)

kao i posle prethodnog futuroloskog teksta, zanima me kakve veze ovakav sastav ima sa wikipediom? ili, da budem precizniji, sa bilo kakvom enciklopedijom? da li je moguce ubacivati sopstvena razmisljanja na wiki? cini mi se da im se time pridaje znacaj opste prihvacenog znanja, a to mi se nikako ne dopada.

sam tekst mi (pogledao sam i knjigu koja je linkovana), po formi, vise lici na prospekt nekakve verske organizacije. ne znam ni kako se to bog shvata u bukvalnom ili sirem transcendentnom (ne dentalnom! osim ako vam bog nije zubar!) smislu.

ali ako se o bogu i bozijem uplivu moze i pricati na taj nacin bez cinjenica i jasne logike, pitanja demografskog rasta, ekoloskog zagadjenja, etc, zahtevaju mnogo vise znanja i truda. preporucujem vam najtoplije 10 nastavaka bloga ivana marovica. skolski primer odlicno napisanog teksta.

deo (knjige) koji pretenduje (?) da se bavi astronomskim (?) temama - kosmos i bog - necitljiv je od brda proizvoljnosti i gresaka (znam da ste sujetni, necu upotrebiti tezu rec) iz kojeg proviruje poneka naucna teorija. na primer, pasus:

Quote:

Нормална физичка појава је да се звезда која је током времена завршила термонуклеарни процес, тј. емисију, угаси. Звезда постаје црвени џин, те бели патуљак и најзад наступа колапс тако што се материја суспензује чак испод атомског нивоа. То је процес који се већма одвија и тако настају црне рупе, чије смо присуство у свемиру открили тек недавно.

eh, da, i naucni pravopis nikada ne pise nazive procesa velikim slovima (Veliko Sazimanje) koliko god da im je prividni znacaj veliki.

deo koji se bavi 'vestackim zivotom' (artIficial) je, pretpostavljam (preTpostaviti, preTpostavka), ili los prevod ili slobodno razmisljanje. tom pitanju prethodi pitanje vestacke inteligencije. preporucujem vam da pogledate, na primer, odlican kurs:
http://www.psych.utoronto.ca/~reingold/courses/ai/

automobili! ni ja ne vozim auto. svima najtoplije preporucujem bicikl, ako zive u zemlji koja je ravna poput holandije. i koja ima strpljive vozace i razradjenu saobracajnu strukturu za bicikliste (trake, semafori, saobracajci). ako zivite u beogradu ili nekom slicnom gradu, bicikl je samoubistvo u najavi.

ipak, dilema bicikl ili auto nije jedino pitanje. zanimljivo bi bilo videti procenu i koliko u ekoloskom smislu kosta razvoj informacionih tehnologija. koliko kosta to sto svakih nekoliko godina milijardu ljudi unese novi racunar u kucu. koliko planetu kostaju svi mali gadgeti koje koristimo. i tako dalje, i tako dalje.

licemerno mi je da neko kao vrhunac odricanja navodi to sto ne vozi auto. pa mozete se odreci jos toliko toga veoma lako. evo, na primer, ja ne jedem meso. industrija mesa po ekonomsko/ekoloskoj steti je uporediva sa industrijom automobila. po etickoj steti daleko je gora. ali mozete da odete i dalje - porodica bistrih potoka odlican je primer kako se moze lepo ziveti bez struje.

i napomena za kraj: iskopirao sam ovaj tekst za svaki slucaj - veoma lako vam kursor sklizne na 'obrisi' kada su moji komentari u pitanju.

komentari i priključenija

Vikipedija (1 April, 2007 - 20:17)

Izvinjavam se gostima na mom blogu, koji su malo više čekali da poproičamo. Oko podne imao sam zakazan ručak na Jojkića dunavcu. (Od Vuka to je samo 4 km. i taksijem se brzo stiže). U sunčnom danu, terasa na brodu Jojkićadunavac bila je prepuna, i tamo su nas čekali prijatelji koji su došli džipovima. To mesto je skoro preko puta toplane na Dorćolu. Ručak je bio kao prolećno sunce: aperitiv kajsiovača, predjelo riblja pašteta na tostu, riblja čorba, i riba zvana manić. Ribu manić sam prvi put otkrio u toj kafani, To je neka vrsta minijaturmog somića, a veličina osrednje štuke. Ali tek ukus! Ja nisam jeo bolju rečnu ribu! U detinjstvu smo pecali beovice na Moravi i pržilči na masti – jedu se kao girice a ukusnije su – ali ovo je nešto još bolje. Sve to smo zalili kartošijom. Za kolače se ne sećam jer ih nisam ni probao.
Negde oko 5 sati rastali smo se. Oni su krenuli džipovima, a supruga i ja smo krenuli putem dalje. Godinama dolazim u to ribarsko naselje, ali nikada nisam krenuo pored dunavca prema Zemunu. Put je poljski i izlokan je. Možda bi se moglo i džipom. Mi smo gacali preko bara i mislili smo da smo daleko van sveta. Tu struje nema, tek po koja kućica. Polovina od tih je zapuštena ili nenastanjena. U blagim otsajima zalazećeg sunca i pored mirne jezerske vode približavali smo se nasipu. Iza nasipa, gle čuda, veliko cigansko naselje na obodu Krnjače. Ako neznate lepotu života, ljudi obavezno vidite to:
To je mešavina kartonskih kuća, lepo ozidanih vila i zelenih utrina gde je gomila crnpuraste dečurlije pikala loptu. Imao sam utisak da sam u Riju ili S.Paulu!
Posle par kilometara „Kroz pustinju i prašumu“ stigosmo na početnu stanicu linije 43 koja nas je dovezla do Skupštine, a onda smo 500 metara peške, do Kalenića.
Dakle, nije lepo da trolujem, ali imam osećaj da je ovo u kontekstu priče.

Šarskom se izvinjavam zbog nepreciznosti, ali je stari cinik Volter rekao da kad čovek pročita Rusoa, dodje mu da četvoronoške otrči u šumu. Ništa lično.
Tamo gde je, neka se seti detinjstva i da je verovatno pre kokakole probao klaker ili kabezu u tadašnjm (dvema) sodadžinicama na Kaleniću. Usput, moje detinjstvo se seća klakera i slatkog vina zvanog šira, a kokakola nije bila ni u tragovima.

A sada da odgovorim pojedinačno. Šarski kaže:

Quote:

Mislim da se pored fizickog zagadjenja, treba zamisliti i nad mentalnim zagadjenjem. Veliki broj ljudi je bombardovan reklamama i glorifikovanjem zivotnog stila u kome se trosi prekomerno, razbacuje i zagadjuje.

Slažem se a imam i knjigu N. Šušnjara: Ribari ljudskih duša i toplo mu je preporučujem (izvnjavam se što nemogu da je u mojem neredu, pronadjem i da dam bibliotečki broj). PS. Mentalno zagadjenje je nova velika tema koja mi nije u vidokrugu sada!
Visprenom skrećem pažnju na primer koji je iznao naš cenjeni Ivan Marovic po pitanju sečenja suma na Uskršnjim ostrvima. Vispreni:

Quote:

Prirodi je svejedno da li će ljudski rod obitavati na ovoj planeti ili ne. Ukoliko previše potrošimo, nestaćemo, i druge vrste će zauzeti naše mesto. Odgovornost da se to ne desi moramo preuzeti mi sami.

.
Ako je prirodi sve jedno meni lično nije! Ni vama sigurno nije?
U vezi vaše opaske da će porastom standarda da :

Quote:

Slučaj razvijenih zemalja pokazuje da je ekonomsko blagostanje faktor koji najviše utiče na smanjenje prirodnog priraštaja.

prosto vas pitam imate li neku vremensku viziju kada će to biti?
“Snežani I sedam patuljaka” odgovaram kontrapitanjem. Da li je vama važniji kolaps svetske industrije automobile ili kolaps ekologije zbog efekta staklene bašte?
Potpisujem se iza Dexterovog potpisa! Što se tiče boga, “bog bi ga znao” . To bi možda bila tema za neku narednu viliškolu.
Što se tiče Vitasa, raduje me da smo obojica ustali na pravu nogu, te ja nemam niti u ideji da brišem tudja mišljenja ako nisu samo psovka.
Vitas me pita veoma suptilna pitanja, na koje ću da pokušam da odgovorim kada svarim ove bahanalije sa Jojkića. Onaj koji više zna o tome je komšija Ćirković, te prozivamo i njega.
Zaključio bih sa mojim današnjim impresijama: u prirodi je veoma lepo!

Poslušajmo Rusoa, pa i cinika Voltera: aj’mo pa makar i četvoronoške u prirodu!

odgovor na kontrapitanje

snezana7plus (2 April, 2007 - 01:08)

Vi ocigledno niste razumeli ni mene ni moje patuljke. Pretpostavljam da je to zbog toga sto niste procitali ceo tekst koji sam napisala, sto mi nije bas pravo.

No mi bajkoviti obicno pomirljivo gledamo na to sto nas ne shvataju, pa cu pojasniti:
bas me briga i za kolaps industrije automobila i za kolaps ekonomije, ako je to cena za ocuvanje prirode.

I upravo sam to i kritikovala, svet, mocnike, koji su u panicnom strahu od mogucnosti da nikom vise ne treba nafta.
Ja hocu taj automobil koji ne zagadjuje, hocu struju koju daje sunce, hocu vazduh koji je nekada bio.

U prethodnom postu sam postavila i neka pitanja u vezi sa preporukom literature, no to cete videti gore....ako nadjete vremena

Odgovor na odgovor Snežani

Vikipedija (2 April, 2007 - 08:04)

Koleginice Snežana, sve sam pročitao, ali nisam imao vremena da odgovorim. A i nervira me to što vi baš hoćete taj automobil, samo hoćete da bude "čist"!
Svaki automobil sadrži u sebi oko hiljaduipo kila gvožđurije, nekoliko desetina kila bakra, olova i drugih neobnovljivih resursa. Ekološki automobil ("koji je već pronađen") i za pogon koristi vodonik, za baterije koristi platinu! Toliko platine koliko treba za svaki postoječi automobil, toga nema na celoj zemaljskoj kugli.
Za sada vam toplo preporučujem bicikl, a kada odete u Džakartu koristite rikšu!
U svakom slučaju hvala vam na inspirativnom postu.

ba***cks

jon (2 April, 2007 - 21:17)

...ko Vam je samo zatrovao mozak, on je isto toliko doprineo do
ovog stanja do koga je planeta dosla. Pricate o svakodnevnim stvarima i posledicama, a zaboravljate kako je sve to nastalo i koliko je vremana i na koji se nacin to postiglo.
Bolje da nikad nismo ni sisli sa drveta, i uspravili se na zadnje udove. Za nista bolje i nismo. Kada svi vi toliko prezirete tehnologiju i sve stvari koje se nadovezuju , zasto onda sedite pored tog kompjutera i pisete na ovom blogu i smarate ljude. Idite na Tibet pa se tamo druzite sa Jetijem. Bice Vam sigurno bolje nego ovde. A da, tamo nema centralnog grejanja.

-- Sci-Fi saved my life!--