Dosadna književnost

albaharija prvi put uživo videla u švajcarskoj. isti utisak, desetak godina kasnije.

u međuvremenu si ga čitala, jel? :)

pozdrav, s obale na obalu, povremeno

Jesam, Dunjice, i radim ga sa mojim studentima evo već po drugi put ("Snežnog čoveka" ovog semestra...). Favorit mi je "Mamac". I "Teret". "Pijavice" imam sa posvetom - ulovila moja mama za mene, ćerku u emigraciji. :-)

nisam ja dunjica, al nema veze, pričamo o istom :)
al, već kad sam tu, da dodam da a. jeste pomagao u toj evakuaciji iz sarajeva.
a posvete... lepo, mada meni nisu važne. važnije su knjige :)

Izvini, Lektorka, mala zabuna s moje strane... Za posvete ni ja ne moraim, ali ovo sam morala da kažem, grešna mi duša, evo vraćam se urođenoj mi skromnosti.

meni je posveta dragocenost zbog traga koje ostavi pero pokrenuto rukom stvaraoca, kao tocak.

pitanje o procitanim knjigama je doslo od Lektorke.

Albahari je ovdje u Berlinu dobio nagradu "Brücke Berlin" za autorski i prevodilacki rad. Toga dana je u okviru literarnog festivala Bora Cosic drzao knjizevno vece. Bio je u zurbi (BC), nije stigao odgovarati na pitanja publike, jer je zurio da bude na dodjeli nagrade Albahariju. Vidjelo se da je bio radostan zbo uspjeha svoga kolege, s kojim, dodatno jos, dijeli i iskustvo egzila (Cosic zivi u Berlinu i uzivanje je slusati i citati njegove price na temu grada).

Hvala na informacijama, nisam znala za nagradu. A Ćosića ne pratim zadnjih godina, hajde preporuči nešto a da je vezano za život u egzilu/emigraciji (treba mi za istraživanje).

pise redovito za "Lettre" (online: www.lettre.de) i to gotovo iskljucivo o temama vezanim za zivot u egzilu. On je, uz Radu Ivekovic, redovni autor iz ex-Yu koji pise za izvrsni Lettre.

Meni je zanimljiva i "Irenina soba", zbirka pjesama posvecena Ireni Vrkljan i (zajednickom im) Berlinu. IV takodjer zivi u Berlinu i BC otvoreno govori o fascinaciji njenim literernim djelom.

Znam da je potom ovdje izasla i njegova zbirka pripovjedaka "Put na Aljasku", ali knjigu nisam imala u rukama.

P.S. Znam da je BC pisao i kolumnu za splitski Feral Tribune, koje bi sigurno bile zanimljive za tvoje istrazivanje. Kako je Feral u Berlinu nemoguce naci, nisam vec dugo citala, pa ne znam da li jos uvijek pise za njih.

za zivot u egzilu dobro bi dosao i Aleksandar Hemon i njegova kolumna Hemonwood na
www.bhdani.com

imam vec duze u planu da upoznam njegov rad, ali poslije ovog prijedloga sam bas dobro motivirana.

Mene mnogo zanimaju nasi (balkanski) pametni ljudi u egzilu, oni koji imaju sta da kazu. Hvala Bogu, ima ih dosta i oni daju jednu drugu sliku moje (bivse) zemlje od onih koji su 70tih i 80tih otisli u pecalbu, trbuhom za kruhom. Nista lose o ovim zadnjima, ali ovi prvi su mi blizi i radujem se kada cujem da ih ima dosta, svuda.

Poz.

E baš na tu temu istražujem, pokušavam da skupim informacije o našim piscima napolju, nekadašnjim (Crnjanski itd.) i današnjim. Uz sve razlike koje postoje među njima (a pre svega mislim da način i motivacije napuštanja zemlje) slično im je iskustvo snalaženja u stranom svetu, doživljaj tuđine i sve ostalo što i mi, obični emigranti, doživljavamo, odnosno zanima me pretvaranje tog iskustva u fikciju. Videćemo, možda se iz tog izrodi i neki veći projekat... Za sada samo manično skupljam informacije o piscima emigrantima/egzilantima.

zainteresirana sam za tvoj projekt; mene zanimaju danasnji, ne samo pisci, nego intelektualci koji su zemlju (Yu)/zemlje (post-Yu) napustili od ´80tih naovamo. Radovala bih se ako mi se javis na moj email; ta opcija je ovdje kod mene moguca.

Srdacno te pozdravljam.

zanimljiv bas. Do rata je imao objavljenu samo jednu pricu "Lik i djelo Alphonsa Kaudersa" i tu pricu mu je Albahari uvrsti o Antologiju najbolje jugoslovenske price za 1990. Pocetkom 1992. Hemon dobija stipendiju i leti za Chikago na par meseci. Ukrcavanje u avion koji bi ga odveo natrag u Bosnu, planirano za 1. maj, izjalovilo se iz prostog razloga sto je tog dana u Sarajevu poceo rat. Ostaje u Americi i snalazi se na razne nacine: prodaje sendvice, obilazi hiljade domova skupljajuci dobrovoljne priloge(tako uci jezik), predaje engleski emigrantima,..Odlucuje da pise iskljucivo na engleskom (Nabokov?) i sebi daje rok od 5 godina da to usavrsi i napise prvu pricu na stranom jeziku. Cita ludacki (a kako se drugacije i moze citati), ispisuje reci na karticama i njihova znacenja, sinonime,...I vec posle 3 godine objavljuje u jednom niskotiraznom casopisu pricu koja, po motivima i atmosferi, kao da je dodatak Kisovoj "Grobnici", dakle vrlo komplikovana forma. Na tu pripovest nabasa jedna urednica u New Yorkeru i...ostalo je istorija, ili, kako to vele knizevni kriticari:"Gubitak za Bosnu, dobitak za Ameriku." Tu objavljuje priču "Blind Jozef Pronek", a uskoro, na engleskom i zbirku The Question of Bruno (Pitanje Bruna, objavljeno i kod nas i u Bosni, s tim da je sarajevski izdavac zaboravio (sic) napisati na kom jeziku je delo nastalo. Knjigu prevodi sam Hemon. Pocinje pristizati i novac za Sasu, pa objavljuje i roman "Nowhere Man" u celosti posvecen imigrantskom zivotu, problemima traganja za identitetom, uklapanja, lutanja, paradoksu izmestenih sudbina,...Do nedavno je privremeno Sasa Hemon boravio i u Parizu, a dobio je i znacajne stipendije i nagrade. Dovoljno?

procitavsi tvoj prikaz Hemonovog knjizevnog putovanja, pitam se - sto sam do sada cekala (da ga pocnem upoznavati, njegov rad)? Do sada je bio jedan na mojoj listi domacih autora u egzilu, odn. u novim domovinama, koje sam htjela bolje prouciti, ali nakon ovog prikaza mi se cini da cu mu dati prednost na ustrb nekih drugih ;-)
Hvala ti!

preveo na srpski!
ima u beogradu

Pitanje Bruna ili Nowhere man? Obe?
Izvrsno prevedeno?
I napisano, naravno!

hvala, autor isto pohvalio prevod.

Nazalost, nisam ja preveo Jergovica na portugalski, uto doba sam radio Kad su cvetale tikve, a njima bilo hitno. sad mi zao.

U Berlinu živi i Boris Buden, za mene možda najznačajniji mladi intelektualac sa Balkana..o)

nije u Becu?

Britko-pametni analiticar, zaista!

...on živi u Berlinu, iako je austrijski državljavnin.
Ranije je bio u Beču.

ja i ne znam za neko njegovo novo delo nakon "Kaptolskog kolodvora"! Objavljivao jos eseja?

Buden ima i "Barikade I i II", a u Berlinu je skoro u izdanju kuće "Kademos Verlag" objavio "Vavilonski štit".

Drago,

ajd mi pošalji email ili me ubaci na skype, da te ne jurim ovako po blogu i zagađujem razne teme - ne primaš poštu inače preko bloga, pa moram ovako...

V.

Pozdrav,o))

sam cuo, naravno! A, Vavilonski stit vec naslovom obecava!

..alternativini naziv. "Da li su kulture prevodive"..
Samo još nije prevedena na b/h/s..o)

Joj, prvi put cujem. Neugodno mi je :-( Ali, raspitati cu se. Mozes li mi reci vise?

apsolutno isti dozivljaj davida albaharija imam i ja s knjizevne veceri odrzane pre nekoliko godina u becu. skromnost je njegova vrlina. i pored svoje tihe prirode kaze sta misli, iako tiho govori svi ga cuju...

Da li vam je danas žao zbog neke vaše prejake reči, ili biste oprt isto?

Ne bih, naravno, opet isto. Čovek koji kaže da bi ponovo napisao isto ono što je napisao, da bi ponovo proživeo isti život...iz njega govore paklena gordost i samoljublje. Kad bih bio u prilici menjao bih neke stvari, neke knjige ne bih nikad napisao.

Koju svoju knjigu ne biste napisali, odnosno objavili?

Ne bih napisao roman Sveta mast. Mislim da je to daleko ispod mog nivoa, ali prokletstvo naže literature je uvek novčana oskudica. Morao sam da napišem knjigu godišnje, dobru ili lošu. Da sam imao novac u tom momentu,tu knjigu ne bih napisao.....

Na završnoj konvenciji Demokratske stranke, vaša koleginica Vida Ognjenović je u prvoj rešenici svog obraćanja publici saopštila kako je "naš član S.B. upravo dobio NIN-ovu nagradu". Ispalo je da je to i veliki uspeh Demokratske stranke?

Ako im je veliki uspeh, neka im bude. Nemam ništa protiv. Ali mislim da je to isuviše mala stvar da bi se upisivala u raboš neke stranke, naročito na završnoj konvenciji Demokratske stranke. Moja NIN- ova nagrada je značajna za mene, za čaršiju, za moje prijatelje i neprijatelje, a za politiku je apsolutno irelevantna.

ne vidim zasto je to problem.
Ako je cilj da se istakne kako je nas clan takodje i talentovan, priznat i to, nema u tome, u principu, nista lose.
Kako koji nasi sportisti dobiju medalju, to ih dovlace pred Skupstinu, ili vec gde, slikaju se, osmehuju, rukuju, itajrad. Politika, naizgled, nema veze sa knjizevnoscu i sportom, ali ima, itekako ima kod nas!
Zamislite kako bi to bilo kad bi svaki nagradjeni sportista/umetnik dobio javni prijem u Beloj Kuci!
Mali su politicari i svako priznanje je vajdica.

Nisam razmišljao u tom pravcu. Meni su ove reči delovale kao opraštanje sa politikom...

sve je to deo političkog marketinga. Politika je samlela mnoge umetnike. Samo kad se setim Pekića, toliko su ga majmunisali da je na kraju demo(n)kratske izbore izgubio od onoga što je u sada u Hagu. A koliko bi bilo korisnije da je tu energiju pretvorio u neki tekst...
Ima i onih sa jačim stomacima, pa uspevaju i da nešto pametno naprave. Eto Nemanja se ubi od poetskih trenutaka, planinskih krajolika i ludačkih priča.
Veseli Basara nema taj kod i siguran sam da mu ne prija politika, pa i ova Vidina pohvala (verujem dobronamerna) . Umetnost ipak treba da bude iznad politike, negde gore, blizu Zevsa.

uspela da se izdigne iznad tog dnevnopolitickog praznoslovlja. Ali, za to je zaista potrebna unutrasnja snaga i prirodno ljudsko dostojanstvo koje ka zena ima.

da je tako, jer Vida je jedan od nasih retkih bisera. Ali njeno bavljenje politikom nas kosta. Mnogo je, zbog toga, nenapisanih stranica i neuradjenih predstava. Voleo bih da je ona srpski Havel, ali... Balkan je to meu amigo. Zalim i nju, a i Basaru... a plasim se za Biljanu.

Poslednjih godina živim u Parizu, u desetom arondismanu, i ne bolujem od nostalgije; kad se probudim, ponekad ne znam gde sam: čujem kako se našijenci dozivaju, a iz kola parkiranih pod mojim prozorom sa kasetofona trešti harmonika.“

blogovima i po partijama

Vise po partijama.

Izvin'te al' ja po partijama vidim samo diletante sumnjivih intelektualnih dometa. B.B.M se tu ne uklapa.

je zaista jedistven, ali da ne mistifikujemo stvar. Srbija ima puno dobrih intelektualaca, ali je problem sto oni Srbiji nisu potrebni. A to je tu tako od davnina. Uzmi Disa i sve ce ti biti jasno.

"Pogodite ko je doputovao" ..o)
Pozdrav,

Malo bila "off-line", moglo bi se reći :o)

Bez tebe je ovo osetno lošije mesto..o)

Evo, trudićemo se da bude bolje mesto :o)

Drago,
što se Tamare tiče u potpunosti se slažem
- istovremeno se pitam i šta (nam) je s Nunetom?

Pa pre neki dan se javio samo jednim postom..Mislim da je bila podrška zoksteru..o)
Pozdrav,

Nune je dobro, trenutno u BG, pa mož' da mu se javiš, biće mu sigurno drago.

Pozdrav :o)

Tamara,
Hvala, hvala
+ OTPOZDRAVLJAM

Nije lako biti Pavic, jos teze je biti Nune! Napises prvo pesmu, pa razbijes televizor, zaklanu svinju doneses dusmanu....