Kako se sto bezbolnije poroditi u Srbiji

... da li su se poradjale sa epiduralnom anestezijom?
A tada natalitet nije bio problem!? Porodila sam se krajem osamdestih dva puta u 11 meseci i nije to nista strasno. Priroda je vec regulisala to. Nemojte se obazirati na "iskustva" iz filmova gde je taj cin preforsiran.
Mada ne sporim da je verovatno mnogo udobnije s anestezijom, kao i sa pampers pelenama.

Причам из угла неискусног оца. Тек пет и три године знам шта значи бити отац. Као и увек, поседовање знања није услов за његову примену, али о томе на неком другом блогу.

Утисци моје супруге гледе порођаја су благо речено ужасни. Не бих да детаљишем, али када помене порођај увек се осећам кривим (не знам да ли то тако треба?) Било како било, и поред пропаганде да влада бела куга - моја другарица Генерална је изјавила да је затворила "радњу".

Наравно, уживајући у одрастању наше две јабуке веома је лако да помислимо како би добро дошла и јошт једна јабучица. Изговарамо се и тиме да треба да сачекамо да се мени посао стабилизује, и да треба да позавршавамо те наше факултете, и да се то стање у држави... Ето то су изговори. Највећи разлог против је невесело искуство другар'це Генералне са претходним порођајима.

Па ето, кад и ако се охрабримо довољно, могли бисмо да одемо у кућу где деца немају маму и тату, па да иштемо да нам дају да поведемо које дете кући одатле. И онда су сви на добитку. Порођај је отрпео неко уместо нас, а дечије болести и остало да буде наша брига.

Лепо звучи, још само малкице храбрости...
...и околности, и околности да се поправе.

Znam za mnogo gora iskustva. Mislim da zenama otsustvo epidurala nije najgora stvar u toku porodjaja. Umesto da buduca majka bude tretirana sa posebnom paznjom i postovanjem, koje apsolutno zasluzuje, neretko biva izlozena raznoraznim porugama.
Ja sam se na srecu porodila na drugom kontinentu gde je epidural uobicajena procedura koja se primenjuje vec decenijama, a i samo ophodjenje prema zeni i detetu pomaze vam da prodjete kroz sve to sa dostojanstvom.Zaista imam divno iskustvo vezano za sam porodjaj, i strasno mi je zao sto zene kod nas neretko prolaze kroz pravi uzas.
A to, moja baba je..... no comment

Prosle godine sam bila u Torontu kad je moja unuka dolazila na svet. Moja prijateljica je istovremeno u Beogradu obradovana svojom prvom unukom. Odprilike, kao da su se nase cerke poradjale u dva razlicita veka. Pri tome, moja prijateljica nije zalila i dobro je odresila kesu, platila sve sto se ovde moze platiti od apartmana do epidurala, a moja cerka se porodila besplatno, odnosno uz uslugu koju je dobila kao zdravstveni osiguranik Kanade.

Moja cerka imala je zasebnu sobu, tv i pomocni lezaj za muza koji je sve vreme bio uz nju (kod nas su obicno na pijanci u to vreme), imala je u kupatilu kadu za mlaznicama da joj bude lakse pri kontrakcijama, imala je prikljucak na internet (suvisno mozda, ali njoj je to znacilo). Imala je babicu koja je non-stop obilazila, pazila, "razbijala joj strahove" i slicno. Prve slike nase deveojcice dobili smo SMS-om dva minuta nakon rodjenja. Prvi dan po rodjenju bebu i majku je posetio pedijatar koji je odredjen da dalje prati razvoj deteta, pregledao dete, zakazao prvu kontrolu kod njega na klinici (ukoliko roditelji ne odaberu drugog na sta imaju pravo), ostavio brojeve telefona na koje se narednih dana moja cerka moze javiti svaki put kad misli da joj treba pomoc, savet ili instrukcija.Kada se kasnije javljala na taj telefon strpljivo i ljubazno su joj pomagali.

Iz maticne sluzbe su takodje dosli u porodiliste da upisu dete. Izvod, kao i zdravstvena knjizica stigli su postom kuci posle nekoliko dana.

Jedino sto je moja cerka ekstra platila je pohranjivanje celija posteljice u banku-kliniku sto je od znacaja ukoliko bi dete u buducnosti obolelo i na sta se odlucuje veliki broj roditelja u Kanadi.

Cerka moje prijateljice imala je apartman, ali je celu noc bila potpuno sama iako je imala jake bolove. Niko je nije obilazio jer se kod nas smatra da je NORMALNO DA BOLI sto joj je receno. Cekalo se jutro da njen doktor kome je placeno dodje, a on se pojavio oko podne. Ona danas savetuje svoje drugarice da nikako ne uzimaju apartman jer ce im u kolektivnoj sobi makar neka od drugih porodilja pomoci, ako zatreba.

To sve nema mnogo veze sa novcem, sa bogastvom drzava. Ima veze za sadizmom i mazohizmom. I ima veze sa negativnom selekcijom ovde kod nas, koje nikako da se oslobodimo,a koja onemogucava da se stvari urede i organizuju u ovom drustvu na pravi nacin.

Mister James, a mozete nama neukim Srbima i da prosvetlite malo kako je situacija sa porodjajima npr. na Kosovu, posto ste vi veoma obavesteni? Kakvi su tamo uslovi?

Koliko vidim poenta vaseg teksta je Srbi ne radjajte, niste valjda ludi.

"Naravno tu cemo se zapitati gde je drzava zakazala kada MD PhD imaju tri puta manju platu nego sofer u nekoj nevladinoj organizaciji, ali to neka bude tema nekog drugog bloga."

Evo ispravne konstatacije u drugom delu recenice. A ja da sam vlast jurio bih sofera da plati porez na ekstraprofit. :)

P.S. Koliko je potrebno u vasoj USofA za "sto bezbolniji sa svom neophodnom negom" porodjaj?

i jednu i drugu varijantu, prvi put u Srbiji 90-tih, a drugi put na prljavom zapadu. I mogu da tvrdim da bi i nase nesrecne babe sigurno pre izabrale epidural nego poradjanje na njivi, u stali i sl.
Sto se bola tice, od njega niko nije umro, ali poenta je u tome da nam odsustvo bola omogucava da momenat dolaska deteta na svet dozivimo kompletno a ne u delirijumu.

Moja kuma se poradjala jednog sasvim obicnog septembarskog dana. Prvo je doktor "od koverte" koga smo kod njegove kuce posetile to popdne rekao kako beba nece pre jutra. Nekako smo ga i privoleli da se pojavi u bonici uvece kad smo je odvezli.
Tamo nas je sacekao mrak i mracno hladno osoblje, ono malo sto ih je dezuralo.
Nisu joj dali da se poradja bezbolno, isto je falio ansteziolog. Nisu hteli ni da joj rade carski rez, nego su bebu izvlacili klestima. Sto je moglo (srecom nije) da izazove ozbiljne povrede glave.

Covek u belom upita kol'ko kosta porodjaj u Americi. Za porodjaj moje supruge osiguranje koje imamo preko moje firme je platilo 10,000 dolara (mislim da moju firmu kosta bar 600-700 dolara mesecno za osiguranje za celu porodicu). Nije bio carski rez niti bilo kakvih komplikacija. Da nismo osigurani kao ostalih 40 miliona nesrecnih Amerikanaca, bio bi nam znaci ispostavljen racun na tu svotu (plus sve redovne posete lekaru u toku trudnoce koje su otprilike 100-150 po poseti, ultrazvuk nekih 500-600 itd.). Zbog provizija EMTALA-e zene u aktivnom porodjaju ne smeju biti odbijene, cak i ako nemaju osiguranje i pritom ne dokazu da su u stanju da plate, ali ce naravno da im bude ispostavljen racun. Medicinski dugovi su glavni uzrocnik bankrotstva u Americi. Da rezimiram, usluga je prvoklasna, ali i kosta. Ako imate osiguranje sve je cool, a ako nemate, tesko vama.

Situacija u srpskom zdravstvu je strašna. Nažalost, fizički bol pri porođaju je po mom mišljenju još i najmanje strašna posledica svega toga.

Ja sam se porodila u inostranstvu i to bez epiduralne anestezije. Porođaj je trajao 3 sata, i ne pamtim ga uopšte kao nešto strašno ili neprijatno. Neki sekundi za vreme plombiranja zuba mi pri samoj pomisli izazivaju grčenje lica, ježenje i presecanje u stomaku, ali porođaja se rado sećam i pri tome se uvek raznežim. Bol je naravno postojao, ali je bio potpuno u senci uzbuđenja i isčekivanja našeg novog dragog stvorenja. Mnogo gore su mi bile muke sa ranom posle samog porođaja, a tu epiduralna ne pomaže.

Tako da ne mislim da je epiduralna anestezija nešto neophodno. Nije ni suvišno, ako ne nosi dodatne rizike, ali u situaciji kakva je u Srbiji bih je čak izbegavala. Kao prvo, zato što podrazumeva da je porođaj zakazan, što znači i da je indukovan. Ne događa se prirodno, nego se termin porođaja određuje na osnovu slobodnih termina lekara i anesteziologa, njihovog godišnjeg odmora itd. Poznajem slučajeve da su bebe dolazile na svet i po dve nedelje ranije samo zato što je lekar kome je tokom cele trudnoće masno plaćano, išao na more tada kada bi bio prirodni početak porođaja. A majka je u to bila ubeđivana i pretnjama da je beba velika i da je bolje da se što pre porodi da se ne bi mnogo mučila! Zamislite koliko tom bebi znači 2 nedelje napredovanja u idealnim uslovima u materici ako se npr. razboli u toku prvog meseca!

Napisaću vam šta se jednoj mojoj prijateljici dogodilo na porođaju u Beogradu. Porođaj je bio zakazan (10-tak dana pre termina), epidural dogovoren, koverte uredno predate. Lekari su nešto raspravljali o dozi oksitocina za indukciju porođaja (preplaćeni privatni ginekolog je predlagao nižu dozu), ali jer su hteli "onu iz susedne sobe i ovu da odrade pre večere" su se odlučili za višu dozu. Bili gladni. Trudovi su počeli, ali zbog epiduralne nije ništa bolelo i bilo je sve naizgled OK. A do večere je još mnogo vremena, valja se popiti kafu, tako da je ostala sama u porođajnoj sali. Čekajući da se vrate je gledala CTG i pratila ritam bebinog srca, koji je postajao sve nepravilniji, a onda i skoro nestao. Uspaničila se i dozvala babice i lekare, koji su utvrdili da je njena materica hipersenzitivna na oksitocin, i da su kontrakcije tako snažne i tako pritiskaju bebu, da je prestalo da joj kuca srce. Odmah su joj dali lekove sa suprotnim delovanjem od oksitocina, da bi kontrakcije popustile, kao i lekove za ubrzanje rada srca. Epiduralnu su naravno prekinuli. Bebin srčani ritam se ponovo uspostavio, ali se majčin preterano ubrzao, a pritisak narastao. U strašnom šoku i strahu je uspela da se porodi. Beba je bila spašena. Odmah nakon toga su joj dali i lekove za normaliziranje njenog srcčanog ritma, a zatim i za smirenje. To su joj davali još nekoliko dana, a za to vreme beba nije smela da sisa, nego su je hranili na flašicu. Po prestanku uzimanja lekova i izlasku iz porodilišta je počela da doji. Izgledalo je da ima dovoljno mleka, što je potvrđivala i patronažna sestra. Beba je stalno sisala, ali je stalno i plakala. Posle 3 nedelje su uplašeni roditelji odveli bebu kod pedijatra, koji je utvrdio da beba ima 400 g manje nego pri rođenju!!! (Normalno bi bilo bar 400 g više) Ispostavilo se da jadna beba nije umela dobro da sisa i da je jako malo mleka dobijala. Jer je u porodilištu hranjena na flašicu, sa proširenom rupom, da bi što pre popila, nestao joj je refleks sisanja i nije umela da sisa kod mame, gde treba "vući" da bi mleko teklo. Jadno dete je više od 2 nedelje bilo gladno i žedno, skoro je dehidriralo! Posle toga su počeli da hrane bebu na flašicu, i posle toga je počela super da napreduje.
Ova priča ima srećan kraj. Ne smem ni da pomislim šta bi moglo da se dogodi da majka nije gledala grafikon na CTG-u.
Što se tiče bolova, ovi psiho-emotivi su daleko nadmašili fizički.
A što je tiče materijalnih, bojim se da navedena suma ni izbliza ne garantuje samo ne bezbolan, nego čak ni bezbedan porođaj.

već je bilo priča na blogu o ovome...
odlazimo kod kumova da vidimo sličicu onog, što sam nazvala pasuljić...ozareni smo. Tu je i arhivisan snimak testa za rano utvrdjivanje trudnoće. Moj kum i moj muž (koga moj kum zove muž na kuma, pošto sam ja u stvari kum) razdragano nazdravljaju domaćom...ja se kliberim, gledam u ono papirče...odjednom, razgovor skreće na temu koverte i moj kum, i dalje smejući se kaže
"Ma, da mu daš, i da pevaš, nije to trenutak za ispravljanje krivih Drina. Neću da razmišljam. Hoću da budem siguran."
Ja, u čudu...pre par sati su saznali da će dobiti bebu, već se organizovali, raspitali, instrukcije su tu...pitam
"Kako se daje ta koverta? Na kom mestu? Koje je boje koverta za različite usluge, ili sve ide u jednu? Koliko treba da se stavi unutra? Šta ako su ti dali dezinformaciju, pa staviš manje?" (još uvek nemam dece, ne znam kako to funkcioniše na delu - samo iz priča - daš i gotovo!)
Naravno, niko vas neće izbaciti iz porodilišta ukoliko je ne predate. Ono što će vam se desiti je verovatno da će nega, na koju imate pravo, biti svedena na minimum minimuma...ukoliko hoćete da otac prisustvuje, ima specijalna koverta...i moj kum je i dalje razdragan - naći će se pare i za to, uvek se nadje - je odgovor koji dobijam na pitanje: Šta ako neko nema para za kovertu?

Ovi moji o epiduralnoj i ne razmišljaju, nije važno što će boleti, samo je važno da sve bude u redu. (to je otprilike i odgovor na pitanje - kako se bezbolno poroditi)

Posle par dana su zakazani novi, obavezni pregledi u državnog lekara...naručeni testovi, koji izgledaju ovako -daš krv na jednom mestu, onda čekaš malo, oni ti daju resto krvi da nosiš na neko drugo mesto, gde čekaš, sa sve gripoznima, jedno sat vremena, da sa jednog šaltera nosiš neke papire na neki drugi...moja kuma je bila malo zabrinuta pa je tih dana unosila više vitamina u svoj organizam...činjenica da je platila testiranje na HIV joj nije više važna...razmišlja o detetu.

Otišla sam od njih istraumirana, poražena...ljudi se, kao pravi budući roditelji pripremili, uradili domaći zadatak...žele najbolje za svoje dete, šta je tu sad meni čudno?!
I u glavi mi misli da se tako ulazi u igru iz koje ne možeš izaći kad to poželiš...
da li smo kao igrači više sigurni? - verovatno ne - jer igra se menja u hodu, pravila ne postoje.
da li smo kao igrači saučesnici? - sigurno.
da li to što radimo, radimo za dobrobit svoje dece? - verovatno ne.
Za mene, koja kroz čitav dril još uvek nisam prošla, sve to zvuči sumanuto...odvratno. Još uvek nisam spremna da platim tu cenu, a želim decu.
Kod državnog zubara ne odlazim od kako sam kao klinka, zbog nečijeg nemara završila na operacionom stolu, sa sve posmatračima - nešto su važno radili u mojim ustima.
Kod državnog ginekologa ne odlazim od kako me je pregledao jedan koga zovu "Masni".

U glavi mi samo reči

Jedni odgrizu drugima
Ruku ili nogu ili bilo šta

Stave to među zube
Potrče što brže mogu
U zemlju to zakopaju

Drugi se razjure na sve strane
njuše traže njuše traže
Svu zemlju raskopaju

Nađu li srećni svoju ruku
Ili nogu ili bilo šta
Na njih je red da grizu

Igra se nastavlja živo

Sve dok ima ruku
Sve dok ima nogu
Sve dok ima bilo čega

Although I don't always agree with it, I enjoy reading your blog, James, but though I am currently studying Serbian I can't read this one. Could you perhaps in future do as Mr Pullen does and write in both English and Serbian? Thank you!

bas me briga kako su se poradjale nase bake. zivim u xxi veku i hocu da se porodim u skladu s vremenom u kojem zivim.
zapravo, porodila sam se dva puta. imam dvoje zdrave dece, ali posle 2 porodjaja sam shvatila da je nemoguce izaci iz spbijanskog porodilista bez neke nevolje.
prvi put narodni front, losa trijaza, vaginalni porodjaj i beba i ja jedva prezivele.
drugi put, visegradska, dr. nemanja stojanovic, izuzetan mlad lekar rekao mije da je disproporcija ocigledna i da vaginalni porodjaj ne dolazi u obzir. uradio je savrsen carski rez. izasla sam cetvrti dan posle operacije sa bebom. sreca, jer je idiot koji joj je stavi narukvicu na ruku toliko istu pritegao da je detetu pocrnela saka. da smo ostali jos koji dan, doslo bi do nekroze tkiva i amputacije.
kada sam pedijatrijsku sestru pitala zasto je bebi saka modra, rekla mi je da je beba spavala na toj strani i da se nazuljala.
mladi, bezite iz ove zemlje sto pre.

Ova prica ima srecan kraj. Neke nemaju...
Koliko god zena znam koje su imale tezak porodjaj, koje nisu bile zadovoljne tretmanom, koje su do besvesti prepricavale cudeci se kako sam porodjaj tece, nebrigu babica, dodatno placenih doktora, osoblja, uvek se to prica kroz blagi osmeh- jer je proslo, i ogromnu radost-jer u ruci drze jedno malo stvorenje koje su one donele na svet.
Potpuno je druga prica kad porodjaj krene bas kako treba, kad platis i doktora- da te bolje pazi, i anesteziologa- da ti da kako treba taj epidural, kad se jos dodatno lepo i otvoris, kad je i tvoj i bebin rad srca bas kako treba... i sta onda moze da krene naopako? Samo nekoliko minuta posle svega toga, ti gledas kako nastaje panika jer su te zaboravili i nisu primetili da ti se dete gusi i da mora hitno napolje, seku te kolko mogu, vade bebu, pokusavaju da je vrate u zivot, stavljaju na aparate i odnose... Ti je ni ne vidis sem na sekund, 10 dana posle ti kazu da su ostecenja mozga nastala usled nedostatka kiseonika toliko velika da nema oporavka. Nikad.
Ostaje tuga. I jedan mali zivot kome je pre pocetka oduzeta bilo koja sansa. Taj ko joj je oduzeo tu sansu ima ime i prezime, radno mesto- bolnicu u kojoj i dalje poradja.
E sta onda? Da tuzis doktora, celu smenu, bolnicu? Da, al ti od toga nemas nista, sem mozda nade da ce sud u Srbiji raditi svoj posao i tako makar skrenuti paznju da onaj ko je odgovoran mora to i da BUDE. Moja baba se poradjala i na njivi i u kuci, bez doktora, bez babica, bez moderne medicine. Cini mi se da je bolje prosla...
Ostaje tuga. Uvek.

Iskustvo od pre 2 meseca: Porodilište u kliničkom centru, višegradska, sve vreme je praćena trudnoca, komisija donela odluku o potrebi za porodjaj carskim rezom, carski rez zakazan, carski rez obavljen, na svet nam došla super devojčica od 3.6 kg. Nikog tamo nismo poznavali, nismo imali nikakvu preporuku, nismo nikom ništa platili. Plaćali smo razne neke analize u više navrata, ali za sve to imamo uredno arhivirane fiskalne račune. Sobe su onako, neke su nedavno renovirane, neke su prilično užasne, hrana je prilično loša, porcije su male. Osoblje? Doktori/doktorke, sestre i babice su bili različiti,neki su bili super za komunikaciju, veseli, raspoloženi, ljubazni, neki manje, neki su bili izrazito nadrkani, neraspoloženi da odgovaraju na pitanja i daju pojašnjenja, ali... svi, baš svi, su svoj posao obavili profesionalno, najbolje što umeju, u okviru mogućnosti okruženja u kome rade. Hvala im.

Covece u belom, ko uopste pomenu Kosovo u ovom textu, izgleda da sam propustio nesto??? Srz je da je "nesto trulo u drzavi Danskoj". Hajde malo da pocistimo u svom dvoristu, jer kao sto neko gore napisa: blato se blatom ne pere

mogu da kazem da smo mi imali super iskustvo
od pre mesec dana (GAK Visegradska)
i to bez veza vezica, salje me taj i taj, belih i plavih koverti i sl stvari
doktori i sestre su bili ljubazni

Ako je bolnica jedna vrsta organizacije svaki covek pomisli na prisustvo sistema, odredjenih kodeksa ponasanja, kompetentno i strucno osoblje , posedovanje odgovarajuce opreme i uslova za rad i pruzanje usluga i naravno cenovnik usluga/proizvoda.
SISTEM NEPOSTOJI a ovo drugo sto sam nabrojala manje vise postoji ali na izuzetno niskom kvalitetu te kad odete u porodiliste ISKUSTVO MI GOVORI da se to malo razlikuje od bilo koje igre na srecu. Znaci kolicina novca ne utice na krajnju rezultat.

Rodjenje naseg sina proteklo je slicno opisanom porodjaju u Torontu gore. Dakle, bez vecih komplikacija, relativno bezbolno, i uz sve pogodnosti modernog bogatog drustva (radi se o SAD). Ipak, veliki deo toga je bio i sreca. Kazu da nikoja dva porodjaja nisu ista, i iz onoga sto sam do sada video i zena koje poznajem da su se porodile, rekao bih da je stvarno tako. Dakle, da duzim pricu o porodjaju, posto ne mislim da je to skroz tema ovde, vec je tema zdravstvo u Srbiji.

Ja sam imao svoj "susret" sa doticnim sistemom kada je moja baka (preko 80 god i srcani bolesnik) dozivela slog - bas nezgodno na 31. decembar. Uprkos tome sto i ja i clanovi moje familije imamo, u odnosu na prosecnog gradjanina Srbije, vise i veza i para i poznajemo doktore, itd, u toj iznenadnoj situaciji bili smo potpuno nemocni. Hitna pomoc je samo pitala koliko ima godina i grohotom se nasmejala. O dezurnim bolnicama i klinikama ni govora. Konacno uz puno intervencija i "koverti" smo nasli privatno doktora koji dolazi za hitne slucajeve. Meni usluga je bio "a la carte", ali dobro u tom trenutku vise pare nisu bile tema. Uprkos tome, doktor me je obavestio da moze da dodje tek za par sati posto je "na Novom Beogradu haos u saobracaju"! Onda nakon njegove dijagnoze, slicne peripetije da nadjemo sestru koja ce da primeni prepisanu terapiju. Sve je to potrajalo ceo celcati dan, i duboko u novogodisnju noc. Na kraju se sve nekako zavrsilo, da kazem srecno i uspesno (barem tog dana, nazalost kasnija prica nije imala srecan kraj). Ipak, i dan danas me muci misao - sta bi bilo da se to desilo prosecnom gradjaninu Srbije, koji niti ima para niti ima kome da okrene telefon??

Zdravstveni sistem je u stanju teske propasti i bice samo sve gori. Nije mi jasno zasto se oko ovog problema ne dize veca galama u medijima. Apsolutno je tacno sto kaze autor, zdravstvo i obrazovanje ce postati dva najveca, i neresiva, problema za srpsku drzavu u narednim decenijama (i mozda penzioni fond)

Oba puta sam se poradjala van Srbije, i jedan od najvecih faktora u citavom iskustvu bilo je prisustvo moga muza. Ni ja, a narocito ne on, ne bi mogao da zamisli da nije prisustvovao (iako sam u pocetku bila veoma skepticna). Njegovo iskustvo je bozanstveno i uvek govori kako su ocevi kod nas opljackani tog cudesnog momenta. Pretpostavljam da nakon svih nabrojanih uzasa poradjanja po Srbiji (moja sestra je oba puta jedva izvukla zivu glavu, jer nije rec samo o regulisanju bolova nego o generalnoj pre- i post- nezi), prisustvo oca porodjaju moze da se smatra poslednjom rupom na svirali, ali me zanima generalno kakvo je raspolozenje prema toj stavci u Srbiji medju muskim svetom?

skloni ovu slatku bebeću sliku ne mogu više da buljim u ekran i gugučem joj kao luda! Samo što ne počnem da ga štipkam (mislim ekran)!!

Pokrenuli ste veoma osetljivu temu.
Toliko osetljivu da neko ide na zamenu teza.
Ginekologija je najniže dno!! Jedino, ljudi sve loše, svu neljubaznost (tipa - ne vrišti kobilo jedna), sve koverte - brzo zaborave.
Zaborave jer se sve dobro završilo.
Recimo, moja kumica je bila ushićena što je preko veze uspela da plati načelnici, koja je onda pre carskog reza PROPISNO namazala jodom, tako da nije imala infekciju.
Baš su bili uzbudjeni oko pitanja KADA, u kom trenutku treba da joj se da koverat.
Pre 11 godina - 600 maraka.
Jedan hirurg, dan danas uzima novac, ali ne tek tako - nego za lekove.
I to svi znaju. Ali...
Neki bi mogli da pomisle - vidi ovu kako nabraja. Ali to je stvarno tačno!!
A toliko nehaja i nestručnosti nisam videla (uh, naravno čast izuzecima). Lično mislim da u oblasti medicine TEK treba da se otkrije ko je sve trgovao indeksima i ocenama.
I tako, lekari možda imaju male plate, ali su im primanja velika.

Tri godine ima kako sam se porodila, i jos uvek sam u stanju zaplakati se svaki put kad na to pomislim ili o tome pricam. I necu vise dece imati sigurno, samo i iskljucivo zbog iskustva iz porodilista. (Razumem pomenutu Generalicu u potpunosti.) A sve dok je situacija u tim porodilistima takva kakva jeste, smatram da Srbi treba da izumru bez ikakve civilizacijske stete. (Jeste, i politicko je to pitanje - trube o beloj kugi, a ovamo nista ne cine da podstaknu radjanje - naprotiv.)

Ne radi se o kovertama, ne radi se o potplacenosti lekara i ostalog medicinskog osoblja. Radi se o njihovoj AROGANCIJI, JAVASLUKU i NEZNANJU. Platio, ne platio - isto ti je. Ja platila, pa ostala bez prednjeg zuba (izbio anesteziolog prilikom intubacije). Tri meseca nisam mogla da ga namestim, jer sam 13. dan po porodjaju dobila ovcije boginje, a beba 25. dan po porodjaju. Zna se period inkubacije boginja, pa racunajte gde sam ih zaradila.

Indukciju su mi dali, a da me niko nije - ne samo pitao - vec ni obavestio da mi je data. Sta ima priplodna krava da bude upoznata s bilo cime sto joj se desava, jel?

Tri dana na intenzivnoj nezi po porodjaju hitnim carskim rezom (nakon 18 sati prethodnog pokusaja da porodjaj protekne normalno) ne daju mi da vidim dete. Ne dozvoljava protokol bolnice. Tri dana me vezali za krevet, s jedne strane infuzijom, s druge kateterom. Hirurg kaze: setaj. ??????? Pa, jedino krila da mi porastu pa da letim!

Molimo sestru da nam krevete spuste iz polusedeceg u lezeci polozaj, kicmu iskrivismo spavajuci tako, a ona kaze (citiram): "Ne moze. To govno su nam Amerikanci dali kao donaciju, i odmah se pokvarilo." (Sto mu dodje drugi politicki momenat u ovom mom komentaru.) Drugi dan nam jedan lekar otkrije kvaku - samo treba da se ukljuce u struju, i savrseno rade. Ali, treba neko da ih ukljuci u struju, jel'. Nece valjda sestra to da radi svaki cas!!! Razumljivo, jelte.

Po izlasku iz bolnice i prvom prepoznatom pliku ovcijih boginja, u prvih 12 sati razgovarala sam s 5 zdravstvenih radnika: 1) volonterima na "Halo beba" (ne znam sta su, sestre ili lekari); 2) pedijatrom; 3) ginekologom; 4) lekarom opste prakse; 5) infektologom. NIKO od njih nije mi rekao da treba da odvedem bebu na infektivnu kliniku da joj u roku od 72 sata od pojave mog prvog plika daju privremenu zastitu od boginja. NIKO!! Ja sam tu informaciju nasla na internetu, ali avaj, tek 4. dan, kad je rok vec istekao. I isti cetvrti dan zvala me je nacelnica neonatologije bolnice u kojoj sam se porodila (jer je cula od nekog da sam dobila boginje) da mi kaze da to uradim. AVAJ, kasno.

Preko 20 zdravstvenih radnika s kojima sam se od tad raspravljala o tome da li se ovcije boginje mogu dobiti ponovo nakon sto se jednom preleze, nisu znali tacan odgovor. Samo dvoje jesu. Ostali su mi donosili udzbenike stampane 1950-tih godina u kojima pise da je to nemoguce. I svadjali se sa mnom, i vredjali me. Pa, ne mogu valjda ja da znam vise od njih? Ja sam samo priplodna krava!

Dakle, nije rec o nedovoljnoj placenosti osoblja. Rec je o tome da su PREPLACENI, s obzirom koliko znaju i kako se ponasaju.

Teoretski sam protiv nasilja, ali nakon iskustva iz porodilista, mogu da kazem samo da svaki put kad na vestima cujem "prebijen lekar taj i taj", ja se obradujem i pomislim: "sigurno je zasluzio". Super_Zebro24 - amin na svaku rec.

A kad mi, nedajboze, nesto zafali... ja na internet, pa trazim informacije. U se i u svoje kljuse! To mu dodje nekako najbezbedniji sistem zdravstvene zastite u zemlji Srbiji. Nazalost.

A, da, jos nesto, vrlo vazno....

Dok su me cerecili u pokusaju da me normalno porode, bila sam na epiduralu. Onda su odlucili da rade hitan carski rez, pa su me skinuli s tog epidurala, i u 20 minuta pauze dok me ne onesvestise u totalnu anesteziju, ja sam mislila da cu da UMREM od bolova. Ali sad bar znam razliku izmedju epidurala i odsustva epidurala.

Devojke, zene, porodilje - imam jednu jedinu poruku za vas, s kojom treba da lezete u krevet i ustajete ujutro, i ponavljate kao mantru: EPIDURAL JE ZAKON!

Verujte mi, i bebe koje se rode pod epiduralom JESU ljudi i JESU bebe!! I racunaju se, casna rec!! Ne dajte da vas iko uveri u suprotno.

Gothso, saosecam u potpunosti. Nisam ni dotakla glupave protokole na intenzivnoj nezi, ali dovoljno je da kazem da sam se osecala kao da sam upala u bolnicu iz Alan Forda. Najgore od svega je to sto nemas kome da se pozalis, jer ako se pozalis, samo gore napravis. Nas desetak smo, na primer, drugi dan skupile hrabrost da se pozalimo nacelnici intenzivne nege na sestru Slobodanku (uz devizu: "Zajedno smo jaci!"), a nacelnica nama odgovara: "Necu ni rec da cujem protiv Slobodanke! Da znate da cu da joj kazem!" Eh, sto su injekcije bile zanimljive nakon toga...

Kad su me dovezli iz operacione sale, parkirali me pored prozora koji je polomljen, a grejanja nema. Ne daju mi spavacicu, kazu - protokol bolnice ne dozvoljava prvu noc. Ja se smrzla ko... da ne kazem. Dosla dezurna lekarka koji sat potom, pa se ja pozalim i rasplacem... i dobijem spavacicu. I dobijem aplauz od svim prisutnih, uz komentar: niko to jos nije uspeo. Najzalije od svega je to sto smatram da sam je dobila samo zato sto ih je pekla savest sto su mi izbili zub, pa da nekako nadoknade. A ja vas pitam: kakav je to glupavi protokol? Jel' ima neko strucno lice prisutno da mi objasni zasto porodilja ne sme da obuce spavacicu prvu noc nakon porodjaja carskim rezom???

Onda - ne daju ti ni da jedes ni da pijes tri dana. ???? Ama, nisam zeludac operisala, nego sam imala carski rez! Koji sat potom, cak i pola dana - jasno mi je. Ali tri dana... Zasto??

I, generalno - protokol od tri dana intenzivne nege posle carskog reza? Ne znam, ali meni je to van pameti.

I da li ijedna porodilja carskim rezom igde u svetu mora tri dana da nosi urinarni kateter, jer protokol bolnice zahteva da se tako meri kolicina izbacene tecnosti? Je li moguce da ne postoji nijedan drugi civilizovani nacin da se to izmeri?

Jel' ima porodilja carskim rezom iz inostranstva, koje bi mi potvrdile da u bilo kojoj zemlji sveta postoje ovakvi protokoli?

Meni sve to lici na djavolsku zamisao: hajde da protokole napravimo tako da mi sto manje moramo bilo sta da radimo, a priplodne krave... ko sisa.

quote]Uz sve duzno postovanje, odbijam da se slozim da zbog ljubavi prema detetu treba da stisnem zube i trpim maltretiranje

Nizak udarac, Calla. Pravo u oziljak od carskog reza.

Ne. Vi koje bi radjale decu - izvolite. Imate moje puno postovanje i divljenje. Ovo kazem bez trunke ironije, i najiskrenije.

Ali, ako ja nisam jedina koja je na ovom blogu izjavila da je iskustvo iz porodilista bilo toliko traumaticno da se nova trudnoca ni u ludilu ne planira - mozda, dopustite, problem nije u meni, vec je, mozda - budite fer pa dopustite to mozda - problem u porodilistima.

Prosto ne mogu da verujem Calla, da je vama sve ovo sto sam pisala da sam dozivela ok, i da je vas zakljucak da sam u celoj toj prici negativac ja, a ne oni. Pa, jel' moguce da to stvarno tako dozivljavate, ili sam ja nesto pogresno shvatila?

Ne, uopste ne dozivljavam da je negativac porodilishte niti Vas kao negativca.Cak naprotiv porodilishte bi trebalo da bude poput svetilishta, a deca svetinja.
Ono shto mene u svemu ovome uzasva je generalizovanje stvari.Navela sam vec ranije da su zene nakon porodjaja uz svu pretrpljenu bol (koja postoji i nakon porodjaja josh dugo vremena),vrlo chesto i obimno prema tome odnose subjektivno na ono sto su dozivele, narochito one koje su upale u postporodjanu traumu(mozda bi i o tome trebalo da pishemo, da o tome vishe saznamo iz lichnog iskustva zena)
I stoga smatram da ne mogu i ne smem da budem pametnija i obuchenija od jednog lekara i da treba da mu se mesham u posao.Da se meni neko mesha u posao potpuno nestruchan i ja bih mu odgovorila da to nije po protokolu, a ne odgovaram za tako vaznu stvar kao sto je ljudsko bice.
Sa druge strane veoma sam svesna chega sve ima po nashim zdravstvenim ustanovama, videla sam mnogo toga i mngo toga chula, cak sam i nakon svog porodjaja za koji sam napomenula da je bio perfektan imala loshe iskustvo sa pedijatrom, ali to nije razlog da mrzim lekare i tvrdim kako oni bash nishta ne znaju.Kao i u svakoj drugoj profesiji ima ih perfektnih, boljih, loshijih, nikakvih..Vece je pitanje imate li mogucnost izbora, i zasto sistem u zdravstvu ne odstranjuje loshe i koliko je ukupan sistem medicine u Srbiji valjan.

Mozda bi mi svi trebali da radimo na tome da medicinu podignemo na jedan vishi nivo.Pljuvanje svakako nije nachin,kao shto nije nachin ni da uchimo decu strahu od belih mantila, kao shto se ovde i sad plashe buduce porodilje.Ne to nije nachin, svakoj osobi kojoj je ikako potreban lekar dovoljan mu je vec strah od bola i patnje ili eventualne bolesti koja mu preti.Prosto, ako na nekog bacish kamen nece ti vratiti hlebom..jer je to hrishcanski i u duhu pravoslavlja.Jednostavno nisu medicina i medicinari u srbiji samo puno polje kukolja i takav nas odnos ne moze svakako odvesti boljem.Umesto sto plashimo buduce majke bilo bi mnogo bolje i prijatnije da podstichemo zene na radjanje, to je za mene pravi put..

Pa, to i ja kazem! Samo sto ja mislim da se to moze postici jedino ako se nadigne frka oko svega sto ne valja, ne bi li neko konacno odstranio razlog za plasenje buducih majki, a vi izgleda mislite da se sve to da resiti tako sto ce se taj razlog plasenja zabasuriti cutanjem, i nikom nista, vozi po starom. Bitno je samo da zene ne znaju unapred sta ih ceka. A unazad ce vec nekako preziveti. Zalim slucaj, s tim ne mogu da se slozim. To nije resenje, vec samo produzavanje agonije.

A ako je taj neko kome se mesate u posao nestrucan? Sta onda? Medjutim, da ne bude zabune, ja se nisam mesala. Samo sam pitala zasto, zasto, zasto? Dakle, trazila informaciju, a ne pricala sta treba. Medjutim, nisu me udostojili nikakvog odgovora. Sta ima ja uopste bilo sta da znam? Pa, jel' to mesanje u posao sto hoces da znas sta ti na telu rade i zasto? Konacno, o mom se telu radi. Svuda na zapadu lekari su obavezni o svakoj proceduri prvo porazgovarati s pacijentom, pa se zajednicki donosi odluka, da ne kazem da pacijent ima krajnju rec. Mene niko nije pitao hocu li indukciju. Ma, nisu me ni obavestili da su mi je dali. I sta sad - ja sam se njima "umesala" u posao zato sto sam imala dovoljno mozga da sama zakljucim da sam na indukciji i osmelim se da pitam: "a jeste li vi to meni dali indukciju?" Jel' to mesanje u posao? Jel' mesanje u posao kad pitam: "A sto ne mogu da dobijem spavacicu?" Jel' njih ometa to sto ja uopste nesto pitam, jel' to vi tako shvatate?

Odbacujem i insinuacije da generalizujem. Lepo sam rekla: od oko 20 medicinskih radnika s kojima sam pricala o ovcijim boginjama, dvoje je znalo tacan odgovor. Eto. Deset posto valja, nije da ne valja, i svaka im cast.

Za razliku od vas, ja sam pak sa pedijatrom imala srece. Potpuno nasumicno sam dosla do nje, s bebom u prvim plikovima, dok sam ja jos bila u krastama. Potpuno sam bila van sebe, ali zena je bila tako topla, tako dobra, tako ljudski reagovala, da cu joj zauvek biti zahvalna i zauvek je pamtiti kao izvanrednog coveka koji mi je pomogao da prebrodim uzasnu krizu. Nazalost, ni ona nije znala da se ovcije boginje mogu prelezati vise nego jednom. Ali, za razliku od ostalih nadobudnih stvorova, nije se sa mnom raspravljala i ubedjivala me u suprotno, vec - gle cuda - pitala me odakle mi ta informacija. I nakon sto sam je uputila ne knjigu koja je i kod nas stampana na nasem jeziku u prevodu, kad sam sledeci put dosla kod nje, dala mi je do znanja da se informisala i da sam bila u pravu.

E, sad, ako je mogla ona, mozda cete - nakon linka koji sam obezbedila - moci da to kazete i vi. A ako kojim slucajem ne vladate engleskim, potrazite knjigu "Sta da ocekujete dok cekate bebu" ili "Sta da ocekujete u prvoj godini" ili "Sta da ocekujete u drugoj i trecoj godini" - i mozete isto procitati i na nasem jeziku.

Gospodjo Krugolina,
mozda cu vam ovim zadati josh zesci udarac, ne u carski rez vec negde malo vishe,pravo u srce shto bi se reklo.

Sto se tice Vaseg predloga knjiga, hvala ali nije mi potrebno.Citala sam sve to kad mi je bilo potrebno.Meni je potrebnija neka druga literatura u ovom momentu.Roditi drugo dete pre nego mi otkuca bioloski sat..na pr..
A Vama iskreno zelim da prevazidjete vasu traumu iz porodilishta i da se na isto odluchite, pa da zajedno dizemo frku za nashu decu..da ona jednog dana budu lekari ili shta god vec sa kojima ce se ova zemlja ponositi.

Pucajte.
Ja i dalje drzim cas.
(Sala! Sala!)

Opet se mi, Calla, slazemo, samo imamo (izgleda mi) drugaciji pristup resavanju problema. Da li je nizak natalitet problem? Jeste. Slazem se da taj problem ne postoji zbog toga sto su porodilista u katastrofalnom stanju. Ali, isto tako mislim da bi podizanje porodilista na civilizovani nivo bila jedna, ako ne osnovna mera povecanja stope radjanja. Sta drzava moze da ucini da me podstakne da radjam? Ne treba ona meni da placa nadnicu za pretrpljeni strah nakon svake nove bebe koju donesem na svet. Neka se samo postara da me porodjaj ne kosta nista vise nego sto kroz socijalno-zdravstvno inace placam, ili neka bar izda zvanican cenovnik, ili neka mi obezbedi mogucnost izbora lekara koji ce me poroditi. Neka se postara da se uvede sistem odgovornosti za greske koje se naprave, i da se zna da ce svako ko zgresi u porodilistu snositi posledice, ali ne "suspenziju na mesec dana", vec otkaz. Neka upristoji higijenu u tim porodilistima, neka natera zaposlene da se prema porodiljama ophode s postovanjem i dostojanstvom. Ako to ne bi pomoglo da podstakne vece radjanje, bar bi sprecilo hocu-necu situacije da prevagnu na "necu".

Negde se mora poceti uvodjenje reda u zdravstvo. Ako je bela kuga problem, i ako su deca svetinja, nije li logicno da to budu porodilista? Pa onda valja preci na pedijatriju i ginekologiju. Pa dalje redom.

Inace, kroz price svih mojih prijateljica i rodjaka koje su se porodile u poslednjih 15 godina, stekla sam utisak da nas ima iha-haj kojima se "ponaosob" nesto desilo na porodjaju. Drugim recima, posto se slazem s Gothsom da je to sve lutrija, kao i kod svake lutrije - malo je dobitnika, mnogo gubitnika.

Ja to nisam rekla. Gde vi mislite da sam ja to rekla? Ja sam samo pitala ima li nekog ko zna zasto je protokol takav, a potom rekla da u Kanadi toga nema. Uzgred, u Kanadi su i klistir i brijanje stvar izbora. Porodilja odlucuje hoce li ili nece proci kroz tu "pripremu za porodjaj". Medjutim, ko zna - mozda ste vi u pravu. Mozda Kanadjanke imaju drugacije materice i ostalo sto uz matericu ide...

Jesam, raspitivala sam se. Odgovor je vazda glasio: takav je protokol bolnice. Zato sam i pitala sad, ovde, da ako ima koje strucno lice da hoce da prica s nama obicnim smrtnicima, to nekako objasni.

Odgovor od zvanicnih lica jos uvek nemam. A s nezgodnim me mozgom majka rodila, pa kad stalno nailazim na otpor da mi se neka informacija pruzi, ja upadam u fazu sumnjicavosti. Pa kad onda jos dobijem informaciju da je negde drugde, van granica ove zemlje, stvar potpuno drugacija, jedino sto mogu da zakljucim je da ovde nesto debelo nije u redu.

Ajde, videcemo sta ce Pipi Duga Carapa da nam donese od informacija o tome kako je to u Ljubljani. A bilo bi lepo da nam neko iz nekog udaljenijeg rasejanja kaze koju rec, takodje.

Sto se tice vase prijateljice i toga da krajnju rec ima priroda, slazem se. Ali, opet mislim da ja pricam o jednom, a vi o drugom. U njenome je slucaju probleme kroz koje je prosla uzrokovala priroda. U mom slucaju - ljudski faktor, tj. osoblje bolnice. Nije meni priroda izbila zub. Nije meni priroda propustila da kaze da odvedem bebu na Infektolosku kliniku da u roku od 72 sata primi zastitu od boginja. Nije meni priroda zabranila da tri dana vidim dete. Nije meni priroda tri dana drzala kateter.

Hvala Calla. I ja to isto sebi iskreno zelim.:-)) Ama, tri godine ima, i nista mi ta istorijska distanca za sad nije pomogla. Kad bi neko poceo da zavodi red u porodilistima, to bi, verujte mi, najvise pomoglo.

A da zajedno dizemo frku za nasu decu - to uvek! Javite sta treba, kad treba, i - tu sam!

Ovčje boginje ili Varičela je vrlo kontagiozno (zarazno) oboljenje . Prenosi se samo direktnim kontaktom, kapljično. Dete je infektivno 48 sati pre izbijanja ospe i sve dok se sve promene ne sasuše u kraste. Inkubacija najčešće traje traje 21 dan, ali se može dobiti i 15. dana od kontakta sa zaraženom osobom, a retko i do 28 dana. Ospa izlazi u dva do tri naleta sa razmakom od 24 do 48 sati, praćena je blago povišenom temperaturom, malaksalošću. Promene se tretiraju tečnim puderom Anestezinom i ne treba ih češati da se ne bi inficirale i ostavile ožiljak. Deca se normalno kupaju, peru kosu i sve jedu. Savetuje se mirovanje tri nedelje. Osoba koja čuva bolesno dete ne može biti prenosilac ako je ranije ležala varicelu (ako je nije preležala, zaraziće se).

I sad mi tek nishta nije jasno u vezi vashih boginja.Inkubacija je trajala 13dana,izasli ste iz porodilishta posle 13 dana ili ste 13i dan od porodjaja dobili boginje ane nakon izlaska iz porodilishta?

A evo i mog izvora informacija:

http://www.cdc.gov/nip/diseases/varicella/faqs-gen-disease.htm

How do you get chickenpox?
Chickenpox is highly infectious and spreads from person to person by direct contact or through the air from an infected person’s coughing or sneezing. A persons with chickenpox is contagious 1-2 days before the rash appears and until all blisters have formed scabs. It takes from 10-21 days after contact with an infected person for someone to develop chickenpox.

Can you get chickenpox more than once?
Yes, but it is uncommon to do so. For most people, one infection is thought to confer lifelong immunity.

Ostalo necu da komentarisem, jer nije poenta bloga da se vi i ja svadjamo, vec je pokrenuta prica o stanju porodilista u Srbiji - izuzev ako ja nisam promasila temu. Samo, moram da kazem za anesteziologa i onaj smesni gas... docekala sam ja mog sina s velikim osmehom, i to osmehom ko iz Kusturicinih filomova. Bez prednje donje desne jedinice. Izbio isti taj anesteziolog. Mnogo bi mi drazi bio smesni gas, casna rec.

U sustini ideja "sta ce mi ko kad ja sve mogu da saznam preko interneta" pije vodu samo u nekim odredjenim stvarima, a u vezi zdravlja i zivota to je suluda logika... recimo, postoji toliko stvari u vezi porodjaja ili dece koje nikada necete otkriti niti ce vam pasti na pamet da postoje dok se ne dese vama ili nekom vasem bliskom. I sam sam iskusio razbijanje takvih iluzija, preko interneta nismo uspeli da "prepoznamo" simptome fibrilne konvulzije i alergije na nutse, tek uz pomoc lekara smo saznali sve o tome...
Isto tako, zanimljivo je da su lekari u svakom drustvu na ovoj planeti uglavnom u par % obrazovanijih i placenijih ljudi, fakultete upisuju uglavnom najbolji djaci srednjih skola, kasnije isti ti ljudi postaju cenjeniji clanovi drustva. Eh da, i oni u ogromnom % koriste Internet pa mogu doci do istih medicinskih saznanja kao i vi...

Shto se tiche iskustava po porodilishtima u Srbiji, od poznanika chujem da su beogradska uglavnom OK, tu pre svega mislim na ona drzavna... ali uvek ima i traumatichnih situacija i ona su dosta cesca nego na Zapadu zbog stanja u kom je ne samo zdravstvo vec i sama drzava (korupcija na svim nivoima i u svim oblastima, decenijski odliv najboljih strucnjaka, nedovoljna ulaganja u opremu/infrastrukturu). Oni koji imaju novca vec godinama se poradjaju privatno... pre 10-tak godina se za ukupno 2000.DEM od pocetka trudnoce pa do iza porodjaja to radilo pod budnom paznjom najboljih ginekologa i njihovog tima. Sad je to vec skuplje ali koliko vidim (bar u susednoj klinici Papic - hvala na reklami) privatnici ne oskudevaju u klijenteli.

Btw. Razmisljam o situaciji kada se dvoje ljudi zaljubi i posle izvesnog vremena im veza dodje do nivoa da partner oseti potrebu za detetom (chak i muskarci imaju tu potrebu, zamislite)... kako onda reaguje partnerka koja zarad svog straha od porodjaja ne zeli dete? Ostaje pri svom stavu? Da li je to sebichno ili ispravno, da li su emocije ili razum jachi... ko ce ga znati do njih dvoje samih.

Lionsgate, jeste, u pravu si, izuzetno je redak procenat onih koji po drugi put mogu da dobiju ovcije boginje. Ali, nije to sustina price, bar ja nisam nameravala da to bude sustina price. To sam uzela samo kao primer znanja/neznanja lekara uopste. (BTW, informacija koju je Calla objavila, a koja je netacna, potice s websajta casopisa YUMAMA, gde se cak i doktorka, strucnjak, pedijatar, imenom i prezimenom potpisala ispod toga.) Izuzetno retko ili ne, MOGUCE JE. I lekar to MORA da zna. Ili mislis da nije potrebno? Moj mali, nereprezentativni uzorak ispitivanja medicinara govori mi da jedva 10% lekara zna tu informaciju. Lepo bi bilo kad bi neko prosetao po bolnicama pa napravio anketu sirih razmera. Ne mora uopste to pitanje da bude. Nek bude pitanje: Sta majci koja je obolela od ovcijih boginja treba reci da uradi s bebom? Eto, to nije izuzetno redak slucaj, to bi trebalo da je normalno da svi znaju, jel da? Bar pedijatri i infektolozi. Eto, nek neko krene i pita samo njih. Neko ko ima autoriteta u dovoljnoj meri da oni smatraju da ga mogu udostojiti bilo kakvim odgovorom. I ako onda oni koji ne budu znali odgovor na to pitanje (ili neka druga vazna pitanja), dobiju otkaz - onda stvarno nema sta da ih bijemo. Ako ne dobiju otkaz, sta nama ostaje da radimo?

Slazem se da internet ne moze da zameni lekara, i priznajem da sam se prejako izrazila. U stvari, najtacnije bi bilo reci da informacije dobijene preko interneta treba da pomognu da se uspe naci jedan od onih 10% (ama, mozda ih je i 20%, to je samo moje nagadjanje, nemoj da me neko hvata sad za rec; dok ih neko ne testira, necemo pouzdano znati; ali procenat svakako nije veliki) koji su ok i znaju znanje. Drugim recima, htela sam (a nisam bas uspela) reci da sam protiv slepog verovanja svakome ko je lekar, vec da smatram da svaka osoba treba debelo da se obavesti o svemu sto joj se desava, kako bi u procesu pronalazenja pravog lekara napravila pravi izbor.

I za kliniku Papic sam htela da pitam. Nedavno mi poznanica (anesteziolog - ni ona nije znala za boginje) prica da se u Klinici Papic sad obavljaju privatni porodjaji. S obzirom da po informacijama koje ja posedujem, nas zakon ne dozvoljavam porodjaje po privatnim klinikama, vec iskljucivo u drzavnim (sto je nova tema za diskusiju - nema sta ti da placas nekome privatno i po proceduri, i da biras lekara, kad mozes da das drzavnome u dzep, i da ucestvujes na lutriji), pitala sam je kako je to moguce? Ona mi je odgovorila da se koristi tzv. "rupa u zakonu", tj. da se porodjaji na Klinici Papic zavode kao "kucni porodjaji". Kao, fol, nisi stigao do bolnice, nego si se porodio na sred puta, a to slucajno bas Klinika Papic. E, sad - naglasavam da je ovo samo rekla-kazala. Priznajem da ne posedujem sve informacije, mozda se nesto novim zakonom promenilo, a ja nisam obavestena. Ako neko zna, molim da me prosvetli. Drugim recima, sve ovo gore je pitanje, a ne konstatacija.

Sto se tice zaljubljenih, koji bi da svoju ljubav kreativno izraze kroz dete, ali zena vuce traumu iz porodilista pa se necka... uvek postoji resenje. Mogu, na primer, da odu u neko civilizovano porodiliste u Ljubljani.:-))) Ako ih ovi puste i daju im vizu, naravno.:-))) Jezik, ocigledno, nije problem, bar sve sestre znaju ovaj nas, da ga ne nazovem nekim imenom, da ne pogresim. (Vidi post Pipi Duge Carape.) Druga opcija je, naravno, kucni porodjaj u Klinici Papic. U moje vreme, ta opcija nije postojala.

Poenta je: ne moze drzava da mi trubi o beloj kugi i da me moli da radjam, dok u porodilistima koja su njena briga, i u koje me tera kao u jedinu mogucu opciju, ne zavede reda. Prosto, nema pravo na to.

a smatram da sam i ja imala srece. Mora da postoji sistem, moraju da postoje pravila, mora da postoji kompetentno osoblje-doktori, sestere...i da se radi u skladu sa najboljom medicinskom praksom ali i ljudskosti.
Pa bas zato sto je porodjaj prirodan cin nedopustive su medicinske greske a desavaju se sepse, desavaju se nasilni porodjaji jer se neuklapas u doktorov tajming, desava se nazalost da i majka umre, ili da je dete toliko izmuceno da zavrsi u inkubatoru...da se dobiju razne zaraze kao sto je slucaj sa Krugom.... TO JE ALJKAVOST!
U ovoj siromastini ne moze se mozda svakom izacu u susret ali bezbedan porodjaj za majku i dete kao i posleporodjajni tretman mora biti obezbedjen.
Ne moze sestra da me skine sa infuzije zato sto ONA NE ZNA da je ukljuci kako treba.
Nedopustivo je da u danasnje vreme u superopremljenim bolnicama i sa superkompetentnim hirurzima i jedna porodilja zaradi SEPSU!
Pa tu se radi o merama higijene i kompetentnom hirurgu!
Srecno!

imala sam i ja tu knjigu, samo sam šampanjac preskočila :)

Nego, zaboravila sam jednu važnu stvar da pomenem, više od pola tih ljubaznih sestara i babica su "južnjakinje", žene iz bivših republika, uglavnom iz Bosne i Srbije!!! A nisu ništa posebno dobro plaćene. Bolničarke imaju oko 500 €, medicinske sestre sa svim dodacima (dežurstva, noćni radom, turnusi i godinama iskustva mogu da doguraju do maksimalno 1000€ (prosečna plata je oko 820 €).
Smeju da prime poklon, u vredosti do 20€, tj. ne smeju lično da ga prima, nego onaj ko želi da im da 200g kafe može poklon da preda recepionerki ma ulazu u zgradu, koja ga evidentira i prosledi sestri. I to se stvarno poštuje!

Meni je to najveci, najgrohotniji i najdrazi smeh iz trudnoce: citanje tog spiska iz te knjige...:-)

Jeste, istu pricu i ja cujem kad putujem po inostranstvu - kako smo izuzetno vredni, radni i divni. Ili su svi koji su valjali otisli, ili nema ko ovde da zavede reda.

Imate li vi neku poznanicu da se porodila carskim rezom u Ljubljani, pa da mozete da je pitate, pa da nam kazete, bilo sta od "bolnickih protokola" koje sam spomnjala? Intenzivna nega, kateteri, hrana, spavacice? Zivo me zanima.

Ima ih nekoliko, nisu se ništa žalile, ali baš ću da pitam prvom sledećom prilikom. Jedna koleginica je rodila 3 puta carskim rezom, komšinica 2 puta, a šefica baš prošle nedelje. Uglavnom je glavna debata oko carskog reza opšta ili epiduralna anestezija, o kateterima i spavaćici nije niko pričao.
Javiću.

da krugolina samo pokusava da svojoj pomenutoj prijateljici anesteziologu pribavi sto vise epidural-tezgi,pa nas ubedjuje da je porodjaj bez epidurala strava i uzas... Slucajno je moja supruga anesteziolog i kad se poradjala nije joj palo na pamet da trazi epidural... pogodite zasto... mada je ovde dosta toga i objasnjeno...

U životu, niko, ninašta nema garanciju.
To je život.
Svi preuzimamo rizik(e), svaki dan.
Za sve naše odluke.
Činjenica.

p.s. dobro je strah držati pod kontrolom; nije dobro kada sami sebe plašimo više nego što je to realno; alternativa uvek postoji (nekad nam se ne sviđa... ali je ima... uvek)
p.p.s. dilema: da li se ninašta piše zajedno ili odvojeno (zbog onih kojima pravopisne greške smetaju)

pozdrav... ne brini