Beogradski maraton

BGD MaratonKao što mnogi znaju, sutra je Beogradski maraton. Ovakve manifestacije su jako dobre za promociju zdravog načina života i samog grada kao organizatora. Takođe, dobro je i za ekonomiju. Ne znam koliko je tačan podatak, negde sam pročitao da Beogradski maraton na svaki uložen evro gradu donese 12 evra. Ja neću učestvovati, možda sledeće godine na polumaratonu. Ja trčim manje deonice.

Ovog puta ću blog ustupiti članu sportskog kluba Hermes, udruženju koje aktivno promoviše manje popularne sportove u našoj zemlji kao što su plivanje i triatlon kao i zdrav način života. Upoznao sam Nikolu Tošića iz Hermesa, sa kim se često čujem online i znam koliko je posvećen sportskom načinu života.

Oduvek me je privlačio triatlon i dok sam se aktivno bavio fudbalom. Planiram da napredujem i da se uskoro time bavim, naravno samo rekreativno.

Nino je napisao zanimljiv tekst koji pokazuje da to što je neko dijabetičar ne znači da treba unapred da se odrekne trčanja ili nečeg drugog šta ga privlači. Nino će sutra da trči polumaraton. Želim mu puno sreće i uspeha u trčanju a evo šta je napisao...

Dijabetes i Hermes

Autor: Nino

NinoNakon sest meseci treninga stigao je i beogradski maraton , iskren da budem mislio sam da ce mi trebati vise vremena da se spremim za drugi polumaraton s obzirom da sam dijabeticar. Pazljivim vodjenjem dijete, treninga i pracenjem nivoa glukoze u krvi uspeh nije izostao. Za mene nekad nedostizna daljina je postala svakodnevnica na treninzima a uvidevsi da samo volja i rad daju rezultate poceo sam malo vise da podsticem ljude sa dijabetesom i drugim zdravstvenim problemima da mogu i moraju da se menjaju i da se bore za svoj zivot i za svoje zdravlje.Da se pokrenu iz mrtve tacke ,da istrce napolje i krenu na neku fizicku aktivnost jer ce nakon toga sve biti drugacije.Mene je trcanje ucinilo srecnijim, stabilnijim, izdrzljivijim. Mislim da je vecina ljudi sa zdravstvenim problemima u Srbiji u nekom nirvana polozaju u kome bi oni nesto hteli ali im okolina verovatno govori da to ne rade “jer je glupo trcati toliko”, ”sta ce im to” a oni to ne treba da dozvole vec treba da se izbore za sebe. Ja sam imao srecu da upoznam Nikolu i Bojana koji su mi pomogli da pocnem i da nastavim da se bavim trcanjem.

Uoci novosadskog polumaratona u saradnji sa Stelom, presednicom Dijabetoloskog saveza Srbije pokrenuli smo malu medijsku kampanju „Trcanjem protiv dijabetesa“ koja treba da pokrene ljude sa zdravstvenim problemima na bavljenje sportom. Pravljeni su neki intervjui, majice, Nikola je pokrenuo donacije za Dijabetoloski savez Srbije, danas treba da napravimo malu reportazu na TVB92 (kad saznam kad ce biti na tv javicu vam), u maju ekipa od devet ljudi ide u Sloveniju na sportska takmicenja dijabeticara. Od uvek sam hteo da pokrenem neku pricu po pitanju zapostavljanja dijabeticara od strane njih samih a zatim i drustva, vecina njih ne zna da moze da uradi sve sto i drugi zdravi ljudi mogu, pa eto je im pokazujem svojim primerom da je to moguce. Nadam se da ce se pojaviti jos slicnih primera ljudi (za koje ja ne znam) i da ce nas sledecem trcanju biti vise.

Ja nastavljam da treniram, moj cilj da istrcim maraton polako se ostvaruje, dosao sam do pola puta, u subotu je Beogradski maraton, verujem da ce se Hermes tim okupiti i da ce pasti novi licni rekordi, pa vidimo se….