prevedi me!

su definitivno bili na putu.zbog toga su bili voljeni.
ljudima treba neko, da im kaze da je moguce.ah da, tu je i dodatni problem f-actor kako.pogotovo kad spale 'biblioteku'

http://www.ifilm.com/video/2777109

tako jednostavno razumeti.a posle ovi 'dobri' se opet dele na dobre i lose. zasto? pa zato sto je sve moguce dobro moze da bude lose. ukoliko covecanstvo i opstane u buducnosti, prirodna selekcija ce biti rigorozna kao i zakoni koji je uslovljavaju.

nisam ti se zahvalio tamo što si stala zbog mene na crtu (mada se pokazalo da nije bilo potrebe), i što si rekla da se sviđam tvojoj tastaturi i da sam njenom (tastaturnom) srcu drag! sou, fenks a lot, maj dijr! det uoz suit! vrili!

ps/ željks, sori za lićtro!

pisana rech zna da baci u dilemu. Nema melodije da joj udahne zivot i smisao. Sto se tiche tastature ... vidish kako stvari stoje.

Pozdravljam te ja i naravno moja tastaura :)

tejkit izi.

"Dakle, sve u svemu, ja opet mislim da se ljudi daju deliti na dobre i loshe. Stim sto se to 'mozda' da meriti, u smislu: neko manje, a neko vishe dobar ili losh."

ovo ja tumacim kao da po vasem vidjenju postoji kontiuitet izmedju dva ekstrema (dobar, los) [izomorfan s recimo intervalom [0, 1]] i da se svakom pojedincu - u datom vremenskom trenutku, zavisno od akcija (namera?) u proslosti - moze dati sveukupna mera koja odgovara nekom broju u tom intervalu.

"Mislim na crno-belu podelu, nishta sivo, znachi nishta izmedju, gde bih uvrstila Dorisove podele. Mislim na krajnosti ljudskog karaktera."

ovde sad nisam sigurna kako se ovo uklapa u gornje tumacenje, jer zvuci kontradiktorno. ili hocete da kazete, jednom kad se uspostavi m(covek = skup akcija/namera), dodatno se podvrgne integer operaciji koja ga mapira u jedan od dva ekstrema?

"Ne mogu da zamislim choveka koji redovno bije zenu, da je u bilo kojoj drugoj zivotnoj situaciji dobar chovek!?"

ocigledno po vama *dobar covek* kao krajnja (fixed t) ocena in detrimental amount zavisi od njegovog ponasanja prema zeni?

i guess some people would rather think in terms of distributions, than single [binary, while at it] value measures, but to each their own.

Zashto jednostavno kad moze i komplikovano?

:)

"Je l' istina da bi radije pomogla, ili bila spremna da pomognesh, ako si neposredno pre toga nashla npr. zeton, novchic, bilo sta potrebno?! Hm ... Naravno da ne znam a priori odgovor. Ne mogu ni da se setim neke slichne situacije."

pa jel' vam se desilo nekad recimo da ste saznali da ste dobili posao koji ste zarko zeleli da dobijete, i tako raspolozeni ne samo da cete da castite bliske osobe, vec se osecate i particularly gracious prema klosaru na ulici, te mu kupujete njegov omiljen value meal u mcdonald's-u & throwing in a milk shake as extra treat? s druge strane, upravo uvidjate da vam u tasni nije novcanik, i u svoj pometenosti situacijom, jer recimo kasnite na posao i niti autobus niti taksista primaju ljupko treptanje kao valutu, ni ne primecujete klosara koji se posekao i krvari?

drama galore, ali ne i nadrealno iskustvo, sve i za dva uzastopna dana.

"Pamtim dosta situacija u kojima sam pomogla, ali se ne secam da li je tome prethodilo neko pozitvno iskustvo!?"

IANApsychologist, but i'll play one on zeljka's blog, just for kicks: mozda nije neposredno prethodilo, vec se vas zivot u tim trenucima/periodu mogao obojiti nekom vedrom bojom, pa ste bili vise raspolozeni za davanje drugima. u obrnutom, kad ste narocito napeti i preokupirani svojim [perceived or otherwise] egzistencijalnim problemima, manje ste radi da pomazete drugim ljudima - pretezno i zato sto ne vidite tudje probleme toliko vitalne kao svoje. ovo [sto ja napricah] koliko shvatam nije cak ni glavna tema knjige koja (again, koliko shvatam) nastoji da nam skrene paznju da relacije koje smo mi nekad lako spremni da uspostavimo kad je rec o moralnosti generalnog coveka nisu tako 'jake' koliko nam se cine. i like to think of it as '[false] transfer of moral character.'

ali, kao sto ste i sami rekli 'ima nas razni'.'

"Dakle, sve u svemu, ja opet mislim da se ljudi daju deliti na dobre i loshe."

tj. never mind eksperimentalne rezultate koji takvu ocenu mogu relevantno dati samo za odredjeni aspekat necijeg ponasanja, vi biste radije dali jednoznacnu, jednodimenzionu meru. to je ok in its own right, ali ta mera moze za neki specifican aspekat da je way off. especially considering your binary style predilections. :P

recimo da ja hocu da upisem studije matematike, i razbijam matematiku, al' geografiju jedva namicem trojku. [been there, done that] i sad, dodje nadlezni autoritet i pogleda u moju ocenu iz geografije i kaze: 'drugarice, zao mi je, ali mi vas na nas fakultet za matematiku ne mozemo da primimo. pogledajte samo kako jedva pojma imate o industrijskim centrima istocne madjarske,' ili 'ukupna ocena [koja ukljucuje istoriju, fizicko, likovno, etc.] vam je manja od naseg cut-off proseka, probajte drugi put.'

not to incite a heated debate with this last bit, or any such thing... never in my life, officer - sir.

iskljuchivo okupirani komentarima moje malenkosti, ili mi se to samo chini? Hm ... , a kako bi bilo da se osvrnete na sam post kad se vec iscrpno i vidim rado bavite analitikom ... samo ako je ikako moguce na srpskom?! Sve se da i na "samo" srpskom objasniti. Ja mnogo volim sve sto je jasno, chisto i bez uvijanja, filovanja, zachinjavanja ...
Da i josh jedna vrlo bitna stvar: Ne izigravam psihloga na Zeljkinom blogu ... samo izrazavam svoje mishljenje koje opet hrani vashu potrebu za (hajde da se i ja malo posluzim engleskim) SELFPRODUCING!?!?

Tachka!!! :)

edi-va, cini vam se. 'okupirana' je suvise teska rec. 'iskljucivo' takodje. moze se reci da su me od svih diskutanata na ovom blogu vasi komentari najvise inspirisali da napisem o mom razumevanju radnje u knjizi, kao i da vas upitam o vasem licnom vidjenju ljudi, posto ste kako sam razumela izjavili da vi ljude vidite u *sveukupnom* svetlu kad ih karakterisete kao dobre odnosno lose, i da je dodatno ta podela crno-bela tj. binarna s tim sto 'mozda' moze imati nijanse.

ne sumnjam da se moja poruka mogla iskazati na 'samo' srpskom, ili bar, svakako bez engleskih reci koje nisu ni deo modernog slenga, ali nazalost ja takav leksikon reci ne posedujem u svojoj glavi. nisam ponosna time, i koliko god me niko nikad nije brisao na blogu iz tog razloga, toliko je retko kad moje pisanje nailazilo na odziv, i sumnjam delom na raskomadan jezik koji nije ni srpski ni engleski. toliko o tome.

kad sam rekla IANApsychologist, I se odnosilo na mene, ne na vas. nisam vas 'nabedjivala' da izigravate psihologa, vec sam u trenutku kad su me misli povele na ideju da 'extend' neposredno prethodno iskustvo kao uzrok radijeg pomaganja drugima, na sveukupno raspolozenje u zivotu pojedinca kao stanje za koje je veca verovatnoca da ce taj pojedinac birati da pomogne drugima, uvidela da ulazim u vodu u kojoj ne umem da plivam. za te misli, inace, inspirisao me je vas komentar: "[p]amtim dosta situacija u kojima sam pomogla, ali se ne secam da li je tome prethodilo neko pozitvno iskustvo!?"

sto se tice samog bloga i mojih 'izostalih' analiza, reci cu da su me skoro sve knjige koje je zeljka do sad navela zainteresovale, a najvise the nurture assumption. to mi dodje kao interesantan i unosan summer reading list. except that motherhood knows no summer. so much more the reason to head to the library/amazon.com today.

onda se izvinjavam na pogreshnom razumevanju vashe namere.

:)

sto se tice samog bloga i mojih 'izostalih' analiza, reci cu da su me skoro sve knjige koje je zeljka do sad navela zainteresovale, a najvise the nurture assumption. to mi dodje kao interesantan i unosan summer reading list.

bas mi je drago :-).

sto se do sad navedenih knjiga tice, the nurture assumption je, po mom misljenju, najoriginalnija. vecinu ideja iz ovih drugih knjiga mozete da nadjete na drugim mestima. ideju da decu vaspitaju vrsnjaci (pa makar i u donekle konfuznoj formi u kojoj je iznosi harris) ja nisam videla nigde drugde. zaista je steta sto je tu ideju u sustini napustila u svojoj sledecoj knjizi.

na crno-belu podelu, nishta sivo, znachi nishta izmedju, gde bih uvrstila Dorisove podele. Mislim na krajnosti ljudskog karaktera. Ne mogu da zamislim choveka koji redovno bije zenu, da je u bilo kojoj drugoj zivotnoj situaciji dobar chovek!? U primeru losheg roditelja, ali savesnog lekara se porede razlichite ljudske osobine, koje zajedno naravno chine karakter. Dobar i savestan!? Uglavnom zvuchi intresantno, i trebalo bi prochitati knjigu. Tek bih onda mogla da izvuchem zakljuchke za sebe.

Ne mogu da zamislim choveka koji redovno bije zenu, da je u bilo kojoj drugoj zivotnoj situaciji dobar chovek!?

sto? evo ovde ljudi s entuzijazmom pozivaju na lincovanje lekara, a onda protestuju zbog poziva na lincovanje novinara.

ali tu impliciras da poziv na linc znaci da neko nije dobar covek, dok protest zbog poziva da jeste, bez da si isto dokazala. a sta ako su oba konsistentna dobrom/losem coveku?

ali tu impliciras da poziv na linc znaci da neko nije dobar covek, dok protest zbog poziva da jeste, bez da si isto dokazala.

pa u onoj meri u kojoj ima smisla govoriti o dokazivanju moralnih stavova, rekla bih da je teret dokaza na strani koja tvrdi da postoji razlika izmedju linca novinara i lekara.

ja svoju poentu baziram na uverenju da je po nekakvom konvencionalnom moralu u 21. veku i lincovanje i poziv na linc bilo koga lose, mada verujem da ovaj sto zove na linc lekara verovatno vidi taj cin kao moralno uzvisen, kao i oni sto su zagovarali spaljivanje vestica (ali ne i zena koje nisu vestice) na lomaci.

inace ja ne govorim o dobroti ljudi nego postupaka.

Marsovaca.....zaba krastaca...?

ali pozivati na linch ili uchestvovati u istom (fizichki) su opet dve razlichite pojave! Inache primer je odlichan za Dorisovu teoriju.

u biranju modela... Ljudi su nedovrsene kreature....zbunjeni idioti.

što nemaju svoj blog?

pa zeljka ima blog, pa su onomad razni zastitinici ljudskih prava na blogu pozivali na njen linc...

I tebe bi, Brook, samo da otvoris svoj blog. Evo, ja prvi.

a u slucaju da na brooklyn neko (ne daj boze) baci bombu biste se prijavili policiji kao tzv. inspirator. ili se varam?

bombaš himself.

Bih. A kao razlog bih naveo vase mucavo srocene recenzije.

...oprostite mi na cinizmu, ali

dorisova teza je da, ako ljude podelite na dobre i lose u jednoj situaciji, ta podela moze da izgleda potpuno drugacije u nekoj drugoj. los roditelj moze da bude savestan lekar, ratni heroj korumpiran politicar itd. i zaista postoje istrazivanja koja pokazuju da je to tako.

jedna je od teza koja je u toj meri nesporna, da mi zvuci sasvim bizarno posmatrati to kao otkrice, pa cak i kao nalaz vredan posebne diskusije. Pa to je jedna od onih stvari za koje je kritikovani Aristotel - u jednom sasvim drugacijem kontekstu - lepo napisao da samo magarci (uz izvinjenje tim simpaticnim zivotinjama za koriscenje klisea) mogu traziti dokaz tako jasno istinitih tvrdnji. Dovoljno je pogledati ogroman broj istorijskih primera koji nam stoje na raspolaganju. A traziti za to narocita istrazivanja je slicno kao traziti da se ispita da li ljudi u vecini slucajeva preferiraju sveze nad bajatim pecivom - rezultati su trivijalno predvidljivi.

Doduse, kopka me pomalo to sto Dorisova knjiga izgleda da ima, hmmmm, kako da to kazem, izvesnu tenziju sa prethodno recenziranom Pinkerovom, posebno u pogledu utemeljenja etike. Kazem izgleda, jer sudim samo na osnovu recenzije, za razliku od Pinkera, Dorisa nisam (jos) citao. Ali mi Doris deluje daleko prihvatljiviji, ovako na prvi pogled.

Uzgred, sta je differentia specifica onih koje nazivate

eksperimentalnim filozofima – filozofskom pokretu čiji je cilj da odgovore na filozofska pitanja koristeći znanja i metode nauka, pre svega eksperimentalne psihologije.

Zar se prvi deo tvrdnje ne odnosi na prakticno citavu savremenu (analiticku) filozofiju? Zar nisu ljudi kao sto su Rasel, Poper, Rajhenbah, Grinbaum, Dejvid Luis, itd. odavno "koristili znanja i metode nauka" (ali u mnogo sirem opsegu, posebno matematike, kvantne fizike, kosmologije ili evolucione biologije) u izvodjenjima brojnih svojih rezultata? Naravno, nadam se da odgovor nije u tome sto nauke moraju biti eksperimentalne, jer to dalje doprinosi ionako preterano rasirenoj predrasudi, za koju su posebno odgovorni naucno nepismeni novinari i science writers, da "nema hemicara koji ne nosi beli mantil", tj. da je iz nekog nedokucivog razloga eksperimentalni aspekt nauka vazniji od teorijskog...

oprostite mi na cinizmu, ali dorisova teza... jedna je od teza koja je u toj meri nesporna, da mi zvuci sasvim bizarno posmatrati to kao otkrice, pa cak i kao nalaz vredan posebne diskusije.

priznajem da me zacudilo da upravo vi smatrate ovu tezu nespornom, s obzirom da ste pre par dana izjavili: "Ljudi koji bacaju pikavce po ulici sigurno se nece uzbudjivati zbog neestetske gradnje. Ljudi koji tako masovno pljuju po ulicama zaista se nece potresti ni zbog kakvih humanistickih apela."

to je upravo non sequitur o kojem doris govori. iz necijeg pljuvanja i bacanja pikavaca mozemo da zakljucimo vrlo malo o njegovom odnosu prema neestetskoj gradnji i humanistickim apelima.

A traziti za to narocita istrazivanja je slicno kao traziti da se ispita da li ljudi u vecini slucajeva preferiraju sveze nad bajatim pecivom - rezultati su trivijalno predvidljivi.

ovo mislite za tezu da je moguce da neko bude pozrtvovan lekar i los roditelj? to ste mozda i u pravu, ali dorisova teza (i istrazivanja na kojima se bazira) nisu da je moguce biti divan u jednoj i monstrum u drugoj situaciji, sto moze da se dokaze jednim jedinim primerom, vec da je korelacija izmedju ponasanja u razlicitim situacijama veoma mala (manja od .3), sto ce reci da, to sto znamo da je neko monstrum u jednoj situaciji, nam ne govori skoro nista o tome kakav je u nekoj drugoj. da pojednostavim: teza nije da veza nije 100%, vec da je skoro nula.

Kazem izgleda, jer sudim samo na osnovu recenzije, za razliku od Pinkera, Dorisa nisam (jos) citao. Ali mi Doris deluje daleko prihvatljiviji, ovako na prvi pogled.

sasvim moguce. doris u sustini tvrdi mnogo manje stvari: on u ovoj knjizi brani jednu tezu, dok pinker u "the blank slate" brani jedno dvesta razlicitih teza.

tenzija izmedju njih inace postoji na psiholosko-teorijskom planu, pre svega zato sto pinker, kada govori o licnosti, podrazumeva da je licnost skup fiksnih crta a to je model koji doris kritikuje (pinker to radi zato da bi mogao da iskoristi rezultate bihejvioralne genetike koji se baziraju na ovom modelu - ne zato sto je taj model posebno dobro uskladjen sa postavkama evolucione psihologije).

sto se utemeljenja etike tice, tu je tesko cak i govoriti o tenziji zato sto, paradoksalno, iz knjige nije jasno koju metaeticku poziciju filozof doris zastupa (pretpostavljam da je naturalizam), dok je za psihologa pinkera to mnogo jasnije (i ne slazem se sa njim uopste, kao sto sam i rekla u recenziji).

Uzgred, sta je differentia specifica onih koje nazivate eksperimentalnim filozofima.

u njihovoj metafilozofskoj poziciji nema niceg posebno originalnog, ali ono kako oni tu filozofiju primenjuju u praksi ih zaista razlikuje od drugih. a razlika je u sustini u nivou konkretnosti naucnih rezultata kojima oni barataju. njima empirijske cinjenice nisu polazna tacka, na kojoj grade svoje filozofiju, nego cesto cilj. najveci deo svoje knjige doris ne provodi izvodeci filozofske implikacije modela fragmentiranog karaktera, nego dokazujuci da ljudi imaju takav karakter. kako da vam najlakse docaram: kad otvorite neki njihov rad tu vidite tabele sa rezultatima, opise eksperimenata, demografskih karatkeristika subjekata i pazljivo odradjene statisticke rituale.

Naravno, nadam se da odgovor nije u tome sto nauke moraju biti eksperimentalne, jer to dalje doprinosi ionako preterano rasirenoj predrasudi, za koju su posebno odgovorni naucno nepismeni novinari i science writers, da "nema hemicara koji ne nosi beli mantil", tj. da je iz nekog nedokucivog razloga eksperimentalni aspekt nauka vazniji od teorijskog...

igrom slucaja, potpuno se slazem se sa vama i u pogledu znacaja naucne teorije i u pogledu toga da postoji rasirena predrasuda da je nauka = sakupljanje podataka (ko je za to kriv, to vec ne znam). nisam procitala da su to eksplicitno reklli, ali moj utisak je da ekipa koja sebe smatra eksperimentalnim filozofima misli da je nauka = empiricizam (po tome su veoma slicni psiholozima).

na vrlo iscrpnom i korektnom odgovoru! Gledacu da Dorisovu knjigu procitam u sto skorije vreme.

(Samo bih napomenuo da primeri sa bacanjem pikavaca i divljom gradnjom spadaju u isti "resor" u etickom, pa i politickom smislu (odsustvo brige za opste dobro), za razliku od, npr. lekarskih kvalifikacija vs. vestine roditeljstva. No, to je od zbilja malog znacaja za ovu temu...)

pretpostavke pojedinca o tome sta bi neko ko je mrtav mislio i osecao da je ziv.

Jel to postupak? Dobar ili los?
I kako to odvajate ljude od postupaka ili obrnutto.....bas me zanima.

Zeljka Buturovic: "Političke diskusije u Srbiji su pune poruge i zgražavanja, i umeren i analitičan ton kojim Doris pristupa osetljivim moralnim pitanjima bi mogao da posluži kao koristan uzor. A ideja o fragmentiranom karakteru je neprijatno ali nužno podsećanje da je energična osuda drugih jedno, a moralno ponašanje u okolnostima iskušenja nešto sasvim drugo."

Tek da ne propusti priliku da poentira, Zeljka Buturovic nas jos jednom podseca na politicki bonton, kako treba da se ponasamo kad kuca gora ('umereno i analiticno), u duhu fragmentarnih otkrica Dorisove knjige koju je recenzirala u svom prepoznatljivom stilu.

Znaci, premudri, kada kuca gori, ne valja se ponasati "umereno i analiticno", vec, mogu jedino da pretpostavim, "histericno i panicno"?

DejanOz: "", vec, mogu jedino da pretpostavim, "histericno i panicno"?"

Ako je to jedino sto mozes da pretpostavis.