Muzička autopsija

Postoji aktivno i pasivno slušanje muzike.

I jedno i drugo se praktikuje.

tangerin dream.bili su u beogradu na tasu prosle godine

http://www.youtube.com/watch?v=D4vP5uRz1lw

ponekad moze i ovo;

http://www.youtube.com/watch?v=VURLF9GI3_8&mode=related&search=

a ponekad samo salata od tisine, dobar text za21 vek.

Не могу, а да ти не опричам анегдоту. Тачније - изреку и дефиницију до сада већ помњатог Љубе Басаџије:

- Музика за плес је као литература коју читаш у клоњи!

Покушао сам да нађем примену за Љубину изреку и пробао студиозно да слушам шлагере са Сан Рема, каогод и јутарње бављење у ћенифи да зачиним Достојевским... Џаба ми оба труда, Љуба је био у праву - и једно и друго је сувише неозбиљно.

Pa to reche i jedan u vreme pojave BeBop: Jedva sam dochekao da razne budale prestanu da mi se dzilitaju pred ochima. Walk Tall.

Zblanuta sam. Ja muziku kapiram sasvim drugachije od ovoga. Preporuchujem knjigu "Tiranija trenutka" Tomas Hilan Eriksen. Ima i o dozivlaju muzike danas. Meni je ipak drazi pochetak...

bese, mislim:

Evo me ustajem tek da okrenem ploču
Da li je to nepristojno u ovakvom času
Mozart Requiem Agnus Dei
Meni je ipak najdraži početak...

al' svejedno. I ja muziku dozivljavam drugacije od opisanog gore. U stvari, dozivljavam je tacno ovako kako Emili Dikinson opisuje dobru poeziju: "Kad mi se ucini da mi se vrh lobanje otkinuo i odleteo u svemir - e, tada znam da citam dobru poeziju". Tako bih i ja definisao dobru muziku, kad te obuzme.

Da Sharski. Meni lichno muzika je neshto sasvim drugo od ovog Otovog..strashno vazno...ne tako potroshno, tako povrshno...Mozda cu da razmislim o tome ali ovako na prvu loptu i prvo chitanje...nishta mi se ne dopada.

Ja sam blog drugačije shvatio. Tj fokus mi nije na kapiranju muzike nego je na činjenici da je muzika svuda oko nas i sve češće uvek oko nas.

I kad radimo druge stvari.

Te druge stvari - ako izbacimo liriku iz muzike, a to nam je često nametnuta situacija i ne možemo da je biramo, često ni oni ljudi kojima je posebno stalo do lirike, ostajemo samo sa zvucima koje onda "konzumiramo" dok radimo nešto drugo. To nešto drugo može da uključuje i proizvoljno intelektulano-emotivno učešće.

Muzika je tu vrlo specifična iz još jednog razloga - kako god neko, a profesionalci bi ovde imali koknkretan odgovor, definisao muzički skup simbola taj skup je neartikulisan. Tj na kraju je skale artikulisano-neartikulisano. I, dok to ume da bude slučaj i sa bilo kojim drugim skupom, u drugim skupovima simbola neartikulisanost je posledica naglašene želje autora za abstraksnošću, dok je to kod muzike norma.

Tako, npr, jezički simbol "terorizam", uvek ima uži spektar značenja (tj većini nas budi slične asocijacije) nego što je to slučaj sa mizičkim simbolom.

Baš ta neartikulisanost nam omogućava da budemo ozbiljno, često i naglašeno, produktivni radeći druge stvari dok slušamo muziku.

Tj, ta muzika dopire do raznih "fioka" u nama, služi da ih kao ključ otvori i to što se tamo nalazi se onda donekle ugrađuje u naša rad, šta god radili.

Ili, muzika nam oboji, tj prosečnom individualcu, mnogo veći deo života nego što je to slučaj sa ostalim umetnostima.

Verujem da ste culi za "bejbi-mozart", koji proizilazi i uverenja da odredjena muzika utice na povecanje inteligencije.

Cak i da nije povecanje intelekta u pitanju, ona nam se obraca na jednom suptilnom nivou. Mozda ce moderna nauka samo potvrditi drevnu mudrost-da muzika leci i dusu i telo.
Pa sta je drugo rep nego organizovane misli u ritmickom obrascu?
Tako da i konzumiranje mizike ima nekog smisla!

Samo, kako vam je to "muzicki skup simbola neartikulisan"???? Nista mi nije jasno, majke mi.

Muzika ima svoju formu i sadrzaj i svaki deo ( ajd malo o ozbiljnijoj staroj ili modernoj, a ne o sablonskim pesmicama) ima svoju ulogu, zato se i kaze da je kao arhitektonska gradjevina.
Muzika i jeste najapstraktnija od svih umetnosti, zato treba ovladati i znanjem njenog slusanja da bi se razumela - ukoliko je to zelja, jer se uvek moze prepustiti samo srcu. Ali, zar to ne znaci i za druge vizualne, narocito moderne, umetnicke grane. Ima toliko simbola koji se obracaju nasem nesvesnom. Koliko vizualnih toliko i slusnih i vezani su za nas arhetip. Kad je umetnost,pa i muzika otisla u destruktruralne vode,njemu se obracala.

Tako da ukoliko ovladate njenom razumevanju dobicete za nagradu cela knjizevna umetnicka dela koja se mogu sa muzikom povezati i znacete da prepoznate mnogo i lepih i ruznih reci ( kao sto je teororizam) u njenim tonovima,kao i razlicita stanja duse....

je slično kao Vaše

Ovo gore unosi problem u granice do kojih može da ide Vaše

Tj tumačenje reči "razumela". Neke misli je nemoguće artikulisati nekim skupovima simbola a da te druge skupove ne redukujemo na reči, tj lingvistički skup.

Npr, ako ja zamolim moju ćerku da ode do samoposluge i kupi organic paprike ako cena nije iznad neke granice, a prskane u suprotnom, i ta situacija za mene ima neki neglašeni emotivni pejzaž, jedino jezik, kao skup simbola sa artikulisane strane artikulisano-neartikulisano podele ima snagu artikulacije gde ja mogu ovu skalameriju da komuniciram konzumentima.

Nema tog procesa ovlađivanja znanjem koji bi naučio kompozitora i kozumente da komuniciraju, u izraženo artikulisanom maniru, ovakav pejzaž kroz upotrebu simfonijskog orkestra.

Čak ni jezik to ne ume potpuno da uradi. Vi imate Vaša sećanja i uspomene, ja moja, naše ćerke imaju različite karaktere pa tako čak i reči "otključavaju" različite emocije i pomerena tumačenja.

Tako, mi u ogromnom broju situacija moramo neminovno da se prepuštamo "samo srcu" bez obzira koja je ne samo umetnost u pitanju nego kad su u pitanju situacije koju oni strožiji među nama ne zovu umetničkim okruženjem. Tj oni koji ne žele da prihvate činjenicu da je ceo život neka forma umetnosti.

I to nemenovno prepuštanje "samo srcu" je osnova teze da autor nema vlast nad značenjem dela. Uvek tu vlast donekle imaju i konzumenti, oni se neminovno razlikuju između sebe pa učenje znanju konzumiranja, iako vrlo potrebno, ne samo da ima granice nego i ako ih nebi imalo mi bismo morali da ih postavimo da se ogradimo od svođenja umetnosti na determinizam i mehaniku. Odnosno, ne samo da granice postoje nego mi svesno odlučimo da u određenom trenutku prestanemo s učenjem pošto inače dolazimo u opasnost da pokidamo neke fine niti koje su deo umetničkog dela a na neki mističan način transcedentne na većinu nas konzumenata.

Zato što je toliko abstraktna i sveprisutna, evolutivno najduže sa nama, muzika u pasivno konzumentskom okruženju ima veći uticaj na prosečnog konzumenta nego bila koja druga umetnička forma. To je ono što je meni interesantno.

Ako zamislimo lokalizovana okruženja gde nema muzike (npr šetamo parkom i nismo poneli muziku) nas prosek je da smo u izuzetno mnogo takvih situacija pevušili neku melodiju u sebi. To nije slučaj sa drugim umetničkim formama.

Zato ja kažem da nam muzika boji mnogo onoga što u životu radimo na, u proseku, kululativno snažniji način nego druga umetnička dela.

ovo za tebe, pogledaj sta se radi .ovu vrstu muzike(elektronsku) slusaju milioni danas u svetu.od 15 pa na dalje...

http://www.youtube.com/watch?v=2Vn2g3TnKLE&mode=related&search=

http://www.youtube.com/watch?v=xDym3FzZP9A&mode=related&search=

Pogledao, thanks.

Meni super. Sa 15+ retko imam problema.

Meni prija većina muzike. Ono što mi ne prija su glasne a naglašeno i produženo aritmične kompozicije, kao i materijal gde je narativ naglašen, muzika potisnuta, a peva se kroz nos, nazalno, šta god da je termin :)

To je, ukratko, moj ukus :)

A neke komposicije, kao pretpostavljam kod svih, imaju na mene posebno moćan uticaj i umeju da mi značajno promene stanje svesti. Što često i koristim za pokretanje u akciju. Osnova su im ritmika, duboki tonovi i glasnost.

'a neke komposicije,kao predpostavljam kod svih,imaju' etc.....

pitala sam te sta mislis o ovoj electronskoj muzici gore'precise'
psy transe.ili treba malo vise toga da slusas da bi doneo neko misljenje o tome.ako reba mpr3? tangerin dream su najveci.oni su majke.

Odslušao, pažljivo. Meni su super. Documentary mnogo bolji nego generic. Priča i video, naravno, su deo ovog dela ali i bez toga mi je super.

Ja, inače, najviše slušam klasiku. Nemam pojma kako sam završio u ovom stanju pošto čovek može da mi isprogramira i ritam mašinu i meni super :) Ja po pravilu u glavi "dopunjavam" muziku kako je slušam. I živim u ubeđenju da mi svi mentalno improvizujemo dok slušamo muziku.

klasika je klasika.ja slusam klasiku.
ova muzika je muzika koju ce da se slusa u buducnosti.
ako ikada i dodje do susreta trece vrste bice na talasima elekronnskog zvuka.to ti je jasno?

Zavisi šta smatraš pod "elektronskim zvukom" :)

Ako i kad dođe do susreta treće vrste svašta je moguće, pa je moj izbor držati se Star Trek recepta:

mi se na radarima pojavimo sa warp signature, neki Vulkanci to prime na radiju (cevaš ("topliji" zvuci)), slete, upoznamo se, pustimo im neki rani Rock and Roll, napijemo ih, i to ti je to :)

naravno 'kreativnim' zvukom milane.ja mislim da je do susreta trece vrste vec doslo.a zasto se to ne trubi po planeti, odgovor je jednostavan.nisu svi na istim frekvencijama svesti.ja znam ljude koji tvrde da imaju 'komunikaciju'.
ovde to nije neobicno.

Možda, što da ne.

I meni se ponekad učini da imam "komunikaciju" ali se uvek tu negde nađe žena da mi isključi struju :)

pozdravi zenu od bindu

je izmishljeno davno!!!

Zar je verglo dovoljno?

Možda Verglo + Goa trance + Neki reality bender :)

Baby Mozart je samo jedna od epizoda iz sjajnog projekta Baby Einstein serije (tu su, pre svega muzički CD-ovi, DVD-jevi, knjige, igračke i ostala didaktička sredstva). Namenjeni su bebama od 3. meseca do 2 godine. Polaze od pretpostavke da su bebe prirodno radoznale i da ih treba inspirisati da istražuju, pre svega zvukom - muzikom, ali i bojom, pokretom, poezijom, umetnošću uopšte. Znam sve ovo jer sam veliki fan ove serije i gledam je svakodnevno sa mojim malim sinom, još od njegovog rođenja.

U toj seriji postoje još i epizode (filmovi i CD-ovi): Baby Bach, Baby Beethoven, Baby Newton, Baby Galileo, Baby Monet, Baby Van Gogh, Baby Neptune, Baby Noah, itd.

Najveći akcenat je na muzici koja, navodno, budi kod dece sposobnost za brže i prirodnije učenje i prihvatanje sveta oko sebe.

znam ja to i hvala na dodatku. Nisam htela toliko o tome, jer bi mi post zauzeo celu stranu.
Ako se dobro secam pocelo je sve sa baby mocartom, jer su neki ogledi jos davno sa Mocartovom muzikom vrseni. Mada moj sin je potpuno ravnodusan na njegovu muziku,dok kad mu pustis Baha je miran i slusa.
Sem iceliteljske uloge muzike, ostao mi je nejasan ( bar u potpunosti, ali i nisam se time toliko bavila) njen uticaj na inteligenciju. Verovatno zato sto bavljenje muzikom poboljsava sitnu motoriku, a ona se najvise kotira medju ciniocima koji poboljsavaju inteligenciju.
Moj profa je vrlo ozbiljno penio na pojavu slusanja hevimetala medju muzicarima -kako otupljuje cula i unistava sluh i iznad svega pogresno vaspitava na neosteljivost. ;)

zato sam si i dozvolila da se izrazim po malo o muzici i to bi bilo sve. Nekako mi se cini da je tekst pucanj u prazno. Pozivam autora da ga revidira pa da mozemo da prodiskutujemo malo. :)

tekst, rekao bih.
Ja slusham muziku stalno i uz to mogu da radim neshto, ali ako dobijem neshto shto do tada nisam chuo tada sam jako pasivan. Pokushavam da iz glave iskljuchim sve okolne zvuke i samo se koncentrishem na muziku. Tek kada preslusham nekoliko puta to neshto novo i kada uho nauchi da raspoznaje te nove zvuke,tek tada mogu biti aktivan i mogu se skoncentrisati na neshto drugo, chitanje knjige isl.
Znachi ponekad mi je slushanje aktivno, a ponekad pasivno...

s tim sto nema boga da radim nesto sto zahteva koriscenje mozdanih vijuga dok slusam muziku koju volim. ako je nesto 'random' sa radija ili tv-a, sto nije posebno ogavno vec onako, nit' smrdi nit' mirise, mogu da se iskljucim.

Pa shta znam - vecina danashnjih plej lista u e podu sadrzi samo ono shto hocemo da slushamo- 4inch nail, drugi stav Malerove sinfonije, prvi stav Betovena, jedan Miles Devis... delovi zamenjuju celinu. Logika weba. Strashno hitamo, a nigde ne stizemo, za razliku od muzike recimo Majla Dejvisa ili R. Kirka, koji nigde ni ne nameravuj da stignu, oni traju... O tome piso i Bill Martin -"Listening to the Future". On kaze neshto u fazonu da stishnjeni vremenom i u stalnoj zzurbi a u zelji da imamo ushi pune muzike, zurimo ali nigde ne stizemo. Uzzivanje u tako skockanoj muzici se odvija na nachin shto se mi kreceno okruzeni muzichkim zidom, u prostoru u kome se stvari dogadjaju i onda prestanemo, kad nam nekako dosadi. Ili, kad se veca kolichina informacija prenosi sve brzim tempom fragmenti prete da postanu ti koji vladaju. Ovo je fenomen za sebe i utiche i na nash odnos prema znanju, nachinu zivota, radu...Muzika je samo deo tog fenomena, ali vrlo ilustrativan.

za svo ovo gomilanje vazna je jedino lozinka :)) Dobijamo slobodu izbora (u velikim kolichinama) a gubimo unutarnju povezanost, celinu, sporost..Ja ne volem natrpavanje :) Dodjemo mu kao neki stilisti, krojachi -isprobavamo shta sa chim mozemo da kombinujemo.

mi samo nismo uspeli da uhvatimo sta je tema, pa smo si je sami dali.

Ko napada Ota? Zashto ti napadash nas? Reci? Najokoreliji muzichari. Da puknesh od smeha :))))

ja se pitam sto?
jesi zblanuta Otom ili tim piscima koji imaju drugaciji odnos prema muzici?
Moja reakcija je zbog skretanja teme ovog bloga koja je cini mi se bila u vezi muzike i pisanja, dva bliska medija izrazavanja.

ps. okoreli muzicari - nije bas najsrecnije receno - mislio sam na ljude kojima je muzika primarni medij.

jj - nema ljutnje:)

"ps. okoreli muzicari - nije bas najsrecnije receno - mislio sam na ljude kojima je muzika primarni medij."
muzicari se ovim otovljevim navodima ne bave. O muzici oni raspravljaju drugim jezikom. Ovim se bave se teoreticari ili psiholozi, a i to mozda, drugacije interpretirajuci.

da probam ponovo:
cini mi se da ljudi koji se DANAS bave muzikom nemaju odnos prema muzici kao prema necem svetom - bez obzira dal' je njihova muzika dobra ili losha.
prosto, kad muzicki stvaraoci pristupaju muzici iz njihovog licnog ugla, zasto i kozument ne bi izvrtao i secirao muziku kako to njemu odgovara.

ja pricam o jednom a ti o sasvim drugom. Dalja rasprava - izlisna. Nema komunikacije.

ja pricam o jednom a ti o sasvim drugom. Dalja rasprava - izlisna. Nema komunikacije.

tu se slazem

i ako ne "primecujem" muziku dok nesto radim , ona odradi neshto u meni , ucini da se bolje skoncentrisem na to shto radim . ima perioda kada prosto imam potrebu za drustvom baha , pa onda nastupi period kada se "ne skidam" sa betovena i tako. mislim da je to pitanje i mog mozdanog ritma.

Zblanuta sam nachinom na koji Oto kapira muziku i na koji pishe o njoj. Zbalnuta sam naslovom Autopsija....kako reche Zelenovic shto treba da implicira da je nuzika umrla, pa on nasrnuo na forenziku. U stvari, ona i jeste umrla u smislu kako ja vidim da Oto kapira znachaj i mesto muzike u zivotu a u odnosu na to kako je ja dozivljavam. I to je sve. Dosadno mi je da se pishem na ovu temu, tim pre shto je Milan Novkovic odmah udario po algoritmima i veeelikom znanju i mrso***u, da prostish Milane :)) Muzika nije nishta od toga i nema veze sa onim shto je oto napisao. U saksu Lestera Bowie-a ili Art Peppera nema nishta od te algometrije a u nosnoj flauti Ronalda Kirka josh manje. Tamo (i oko muzike) ima nekih drugih stvari- ima mnogo talenta i lucidnosti, ogromna chuka i gac. I zato mislim da se o muzici mora pisati sa tih pozicija- sa pozicije chuke i muda, sa pozicije talenta i lucidnosti, sa pozicije poezije i poetike, sa pozicije.....
Detalj nema ljutnje, ali ima tuge..:)

vidim da ne mirishesh Milana Novkovica :DDDDDDDDD
To sto Oto gleda na muziku tako kako gleda ne ugozava tebe ni malo, a ponajmanje muziku.
Iako mi muzika dosta znaci, bilo mi je zanimljivo citati ovaj Otov post.

A zashto ti uvek vidish neshto tako? Nema veze sa mirisanjem ili ne mirisanjem Milana Novkovica, dapache, nema veze ni sa kakvim uvredama, ima veze samo sa kapiranjem muzike i pisanjem o njoj. Nikakvo ugrozzavanje nikoga od nikog. Ti ochito ne kapirash o chemu ja pricham a mene mrzi da ti to objashnjavam. To je izmedju mene i muzike :)

kakva kolicina nerazumevanja :(
odustajem

Nesporazum je! Ja u Bebinom pisanju ne vidim ni trunku nečeg lošeg, najiskrenije.

Tj ja nisam mnogo emotivno vezan za ono što napišem, ne razmišljam mnogo pre nego što nešto napišem i jako često kad pročitam nešto što sam napisao ranije ne mogu da se prepoznam.

Kao da nisam ja pisao, sasvim mi je ok da odjednom imam drugo mišljenje.

Što je, pretpostavljam i normalno ako pišem o stvarima o kojima ne znam previše.

Napismeno ja sam poprilično izveštačen, uživo ne zvučim ovako :)

isti problem sa izrazavanjem na blogu, tj utisak da mi se posle odredjenog vremena moji komentari otudje!
Bocnuo sam jj za tvoj blog zato sto sam primetio da uvek odreaguje na tvoje postove...... al sve to sale radi:)...koja je izgleda propala. Takodje, ne vidim nista lose kod JJ!

poenta je da se mi ljudi medjusobno razlikujemo.ti mozes da imas svoje vidjenje muzike ali za mene je znacajno da spoznas ono sto ja kazem bilo koji medij daje.a najznacajnije i najteze u direktnoj komunikaciji kad zelis da nesto kazes pa ti odmah svi skoce na vrat.ok nekazem da ne treba biti i kritican ali i za to moras da imas znanje o onome sta kritikujes.na kraju to je i pitanje slobode.ne razmisljaju svi ljudi na isti nacin.tj ljudi dolaze iz raznih sfera da tako kazem.kad ja kritikujem napr,mnogo sam lose volje tog momenta pa kad zahvatim nekoga...ne neni to uopste nije dobro ali desava se veoma retko.

Ma sve je kul, bindu. :)
Ja sam slushala Tendzering drim od prvih dana njihove pojave. Oni su preteche mnogo chega. Tada smo govorili o njima u stilu daj-im -peglu-i-proizveshce-muziku na njoj. :) Poshto je danas ooogromna produkcija el. muzike a edtitovanje dostupno svima, ne zanima me bash da pratim sve pomno. Ali sam u toku. Rekoh, meni je drazi pochetak. Ja sam govorila o nachinu na koji se pishe o muzici...dotakla neshto o malo ulozi muzike u vremenu "tiranije trenutka"...nishta vishe, lichna stvar.
Brajan Ino ima tekstove savremnoj muzici. Pogledaj.

prvo, sta cemo sa onima koji jazz ili klasiku ne slusaju - da li su oni odmah moroni, zentare (na konto muda i herca), neznalice, bez ukusa, stava i sta vec sve ne?
slazem se na temu autopsije, seciranje bi, ako uopste mora da se koristi bilo kakav dramatican izraz, mozda bilo primerenije reci.
mislim da je kapi lepo rekla (a ima veze sa onim kako sam ja shvatila otov post) da je muzika povezana sa "mozdanim ritmom", i da ce se, svestan ili ne, izbor muzike koju slusamo dok stvaramo (pisanje, slikanje, kuvanje, whatever) odraziti na nasu kreaciju. ili, da cemo u zavisnosti od trenutnog raspolozenja/faze izabrati da slusamo upravo odredjenu muziku.
inace, ne vidim zasto ljudi padaju u vatru i u cemu je problem ako se neko prima na catchy tune, na samo delic pesme (ja sam slaba na slide guitar i usnu harmoniku), na vokal, na stihove, ili na celo pakovanje. i zasto je skrnavljenje ako neko uziva u necemu prema cemu smo mi pasionirani na dijametralno suprotan, manje analitican i filozofski, sasvim amaterski nacin?
sigurna sam da svako zna da prepozna zasto su mu odredjene pesme intimni hitovi - ovih dana ili zauvek - i ja to postujem.

tako!!!

ja ne slusham samo dzez, ja slusham mnogo toga drugog. Eto sinoc sam bila na koncertu Srenlija Klarka i bio je do dz...:) Dzez primeri su ilustrativni zbog koloritnog bekgraunda, zbog genijalne svirke.... Inache, nema padanja niukakvu vatru, nema nishta od toga, shta je bre vama ljudi? Ima samo drugachijih pogled na muziku, ima samo drugachijeg poimanja muzike, ima samo drugachijeg znachaja koji pridajemo muzici u nashim zivotima. Post u kome sam spomenula fenomen znachaja, mesta i uloge muzike u savremneoj kulturi i zivotu uopshte je samo natuknuto, pa ko hoce moze da googluje, nishta posebno, usput. Danas je to tema kojoja zauzima shiroko polje istrazivanja u savremenoj antropologiji, soiologiji, filosofiji..Josh je Mekluan o tome pisao. Nisam mislila nikog da uvredim...gospode boze, ovo je ludilo :)

nemo' brigas, ja se vredjala nisam.
mislim isto tako da sve sto ti kazes je apsolutno tacno za svakoga ko muziku voli i slusa "izistinski".
ja sam shvatila da oto nije pisao o vaznosti koju muzika ima u njegovom zivotu, mislim da je tema bila trend da pisci komentarisu sta su slusali dok su pisali svoja dela i da se neka potencijalna uslovljenost priblizi konzumentu bilo koje od dve umetnosti (literatura + muzika). demistifikacija u oba pravca nije nuzni cilj, ali promocija dakako jeste.
kao i da se uz sve u zivotu kroz sta prolazimo u attachment stavi i prigodan soundtrack.
xoxo

tako sam i ja ukapirala sto potvrdjuje ono gore sto sam vec napisala.

glupo da se rasprava o muzici vodi bez muzike.

Zato evo malo muzike za bolje raspolozhenje:):):)

nemoj sad da implementiras tvoje stavove, tj. utices na raspravu muzikom :)))

je spomenuo da voli usnjak, pa ko rekoh...:):):)
A nishta ne fali ni Davidu, zar ne?..;-)

[Muzika je totalno neispirativna, classic rock uglavnom ...]

Songs that the Lost writers are currently digging:

Circle Circle Dot Dot - Jaime Kennedy
Kingdom of Doom - The Good, The Bad and The Queen
Tell The Lie - The BellRays
Tel Aviv - Jil Sobule
Stuck Between Stations - The Hold Steady
The Sweet Escape - Gwen Stefani featuring Akon
Tijuana Lady - Gomez
Welcome to the Jungle - Guns N'Roses

OK, The Good, The Bad and the Queen su ipak inspirativni, BellRays glasni ... mada tamo (na sajtu) se muzika menja, secam se velikog prisustva GN'R kao i Rolling Stones-a. Nemam nista ni protiv jednog ni drugog. Bitno mi je da je serija super, mogu da slushaju Maraju Keri, ako im ih insipirise. Ili Destiny's Child pesmu "I'm A Survivor".

Znam da nije tema muzika i serije, ali definitivno najbolja iskoriscenost muzike (ne najbolja muzika, vec najbolje uklopljena u dramaturgiju) je u seriji Sopranos. U O.C. ( ide na Pinku, gora je od Beverly Hillsa) se mogu prepoznati mnogi indi bendovi tipa Killers, Clap Your Hands Say Yeah ili Interpol, ali im to ne pomaze.

za sopranos (narocito kad je uz onu tonijevu introspekciju islo "tiny tears" tindersticks).
dodala bih i six feet under. i dobra serija, i dobro upakovana (a cesto i bas dobra "za sebe") muzika.

jedan od fenomenalnijih momenata je kad u Gilmore Girls ulicni trubadur Grant Lee Phillips svira 40 years od House of freaks.