Ko nije radio svoj posao?

Generalno moram da se slozim sa najvecim brojem iznetih tvrdlji. Medjutim ipak moram izneti nekoliko primedbi.

Najpre sto se tice Bolonjskog procesa. Bolonja samo predstavlja skup principa na kojima je neophodno izvrsiti reformu visokokolskog sistema da bi se stvorio uniformni evropski visokoobrazovni prostor. Ona dakle ne sadrzi vec razvijena resenja koja treba inkorporirati u nacionalne sisteme, sem sistema credita i mastera (4+1, 3+2), koji nije tesko implementirati. Dakle da bi doslo do Bolonjskog procesa sami principi moraju biti dalje razvijeni i uneseni u nacionalno zakonodavstvo zajedno sa jednim vodicem za njenu primenu koji mozemo nazvati "nacionalna strategija". Vazeci zakon samo donekle uvodi reformu i ozivljava same principe. Najveci deo posla je ostavljen samim Fakultetima. To i ima smisla ukoliko se uzmu u obzir osobenosti svakom fakulteta ponaosob. Ipak moj utisak je da je Bolonja u Srbiji floskula koju svi koriste po potrebi a da zapravo ne znaju sta znaci. Formalne uslove smo donekle ispunili (opet crediti i ustrojstvo studija) medjutim time nije doslo do bitnijeg pomaka. Samo smo promenili pakovanje ovog namucenog i istrosenog sistema.

Oko drugog pitanja ne bih preterano elaborirao. Mislim da bi svaka vrsta retroaktivnog dobijanja zvanja mastera bila vise nego retrogradna po drustvo i predstavljala samo politicki potez radi ulagivanja omladini. Nase studije po sgtarom sistemu nemaju kvalitet da ni po kom osnovu budu priznate kao master. I da se formira komisija "strucnjaka" koja bi "merila" odnosno uporedjivala curiculume to bi bilo vise nego pogubno. Prvo, mislim da bi samo uporedjivanje bilo nemoguce. Drugo, ja ne znam ko bi mogao da bude u toj komisiji a da e odupre pritisku javnosti i studenata koji upoadaju gde im je volja. Na kraju davanje mastera ljudima koji su studije od 4 godine zavrsili za prosecno 7 do 8 je smesno. Umesto da ih stimulisemo da se dalje usavrsavaju mi bi njima da damo titulu koja im ama bas nista prakticno nece znaciti.

Treca tacka, da su profesori Pravnog Fakulteta pisali zakon i da oni snose odgovornost je daleko od istine. Istina je da su u komisiji bila dva profesora: Sima Avramovic kao predstavnik akademske zajednice i Dejan Popovic kao Rektor Beogradskog Univerziteta. Medjutim oni nisu imali odlucujuci uticaj u toj komisiji niti su sam zakon prilagodili potrebama pravnog fakulteta. Nas nasuprot Beogradski Pravni Fakultet je izabrao direkciju koja ni u skladu sa Bolonjom, odnosno da su osnovne studije u stvari master studije i da traju 5 godina. No to je druga tema i njeno razglabanje ne bi ulazio. Sam zakon je nastao, kao i svi ostali zakoni, kao rezultat kompromisa. I to kompromisa najvise na relaciji: Drzavni i Privatni Fakulteti, Masovni i Mali, Fakulteti sa odeljenjima po Srbiji i oni bez njih, Profesori i Studenti...itd. I sam postupak donosenja zakona je obilovao brojnim proceduralnim propustima koji su bila posledica lobiranja iza kulisa. Na kraju kako je donet dobar je i ispao. Naravno daleko od onoga sto nam je potrebno.

Pitanje realne upisne politike je vec pitanje koje je jedno od kljucnih i gde treba upotrebiti zakon. S obzirom da ne postoje kriterijumi po ovom pitanju njih treba utvrditi zakonom. Odnosno predviti matematicku racunicu na koliko studenata treba koliko profesora, asistenata, amfiteatara, mesta u citaonici itd. Naravno da bi se i ovim moglo manipulisati ali bi se bar napravio odredjen pomak.

I na kraju, moja teza je da nas eobrazovanje treba otvoriti. Pod otvaranjem podrazumevam prebacivanje odgovornosti za izbor predmeta koji se slusaju sa institucija na studente. Fakultet treba samo da utvrdi listu npredmeta koju nudi u svakoj skolskoj godini dok su studenti ti koji sami sebi prave nastavni plan. Time oni snose potpunu odgovornost za svoje obrazovanje i svoj obrazovni profil. Odnosno trzisni principi se uspostavljaju. Student koji se d0obro profilisao lako ce naci posao a Profesor koji ima dobra predavanja lako ce naci studente. Naravno da u ovom sistemu treba zadrzati 20 do 30 % opste obaveznih predmeta.

Djordje Krivokapic, student 12 generacije BOSa

p.s. Mislim da je BOS propustio priliku da se u celoj konfuziji nastaloj reformom reorganizuje u pravu visokoskolsku ustanovu sa trogodisnjim programom iz oblasti civilnog drustva, administracije i evropskih integracija ili tako nesto...

Navescu primer statike I sa gradjevinskog fakulteta, koju predaje prof.dr Djordje Vuksanovic, dekan gradjevinskog fakulteta u Beogradu.Kada sam ja slusao statiku, od nas 120, 105 je dobilo potpise,a od tih 105 samo njih 7 je polozilo statiku u prvom ispitnom roku. Da se drzimo bolonjske deklaracije, od 120 studenata, njih 113 bi trebalo ponovo da slusa statiku 1.strasno.I ko je kriv za to. Glupi i lenji studenti. Niko ne pokrece pitanje da li je kriv preopsiran program, nekvalitetno predavanje, los predavac, lose koncipirana nastava, preobiman ispit. Gde je uzrok i kako ga otkloniti. I sada taj profesor treba da bude implementator bolonje.

Dok god jedini kriterijum da se postane univerzitetski profesor, bude bio naucan rad, a ne i rad u praksi, pedagoski rad i talenat da se prenese znanje, nama nece biti bolje. Zasto ne uvedete ocenjivanje profesora.DOk sam studirao u inostranstvu, to je bilo normalno.45 minuta se potrosi na ocenjivanje profesora, formular na 4 lista, da li je tacan, ljubazan, uredan, kako predaje, da li je razumljivo, da li ovo, da li ono, mishljenja, predlozi, sugestije, sve anonimno naravno. I budite sigurni da ga posle 2-3 negativno ocenjenih semestara ne bi zadrzali kao predavaca

mi to radimo samo da bi dobili neku crkavicu iz inostranstva?
Zasto veliki i ugledni univerzitti u Evropi ne zele da sprovode istu? Da li ce se na taj nacin nase visoko obrazovanje degradirati u jednom a poboljsati u drugom smislu? Sta dobijamo a sta gubimo? Kako pravedno mogu da se porede stare dipl i nove master studije ako jos niko nije zavrsio master koji je u celosti odradjen po bolonjskoj deklaraciji?

Tek kada se javno odgovori na sva ova pitanja i svima (svim profesorima, studentima i vladi) bude jasno da li nam i zasto reforma treba mozemo da zapocnemo i brzo zavrsimo reformu. Kod nas su se reforme skolstva uvek radile tako da niko nije znao ni zasto ni kako treba reformisati skolstvo. A posle svake reforme nase skolstvo je izlazilo losije nego sto je bilo.

Volela bih da mi objasnite odakle crpete podatke o "samoorganizovanim studentima" sa "očigledno tudjim idejama". Baš bi mi bilo drago da saznam ko je vaš "izvor" za tu tvdnju. Rektor koji ih naziva "anarhistima", paušalni komentari u novinama da "iza toga sigurno stoji politička pozadina", samo nikako da otkrijemo koja ili neki izvor koji o tome zna daleko više od mene koja sam i novinar i majka jednog od organizatora protesta.
Veoma sam cenila vas rad u bivšem ministarstvu, tako da se nadam da imate neki izuzetno jak dokaz za ovu tvrdnju i mogućnost da mi otvorite oči ko je u stvari iza tih mladih ljudi sa kojima provodim po ceo dan i vidim samo da su toliko sami da je to više tragedija a ne razlog za lamentiranje nad njihovom "pravom misijom".
Do sada sam mislila da su stvari daleko jednostavnije - ne svidja im se ono u čemu žive, u mnogome dele stavove koje ste izrekli u svom tekstu i kako umeju i znaju pokušavaju nešto da urade.

... kod nas išta bilo kako treba...

...dok profesorska titula bude doživotna... dok budu magistri čekali da neki doktor nauka umre da bi mogli da polažu za titulu... dok akademici budu glasali iz grobova...
ovde se ništa neće promeniti...

ko nije radio svoj posao u trenutku kada je velja "ne kradite kraduckajte" ilić POSTAO magistar?

pitanje je ko će za promenu raditi svoj posao?

Pozdrav za profesora i zelim samo da napomenem da je profesor 100% u pravu i da je koliko znam vec duze vreme u prici ali postoji grupa ljudi kojima Bolonja ne odgovara a samim tim i svi koji se bore za to.
Zato profesore samo napred uz vas smo!

Alo, jel sada '49.? Šta li bi to uopšte trebalo da znači? Da si se malo potrudio, mogao si da čuješ snimak tog razgovora sa rektorom Kočom. I njegove vesele reči o karate pojasu koji ima, pa pretnje da će ih sledeći put izbaciti i slično ali već viđeno. Nisu problem nikakve tuđe ideje niti ih uopšte ima, već je reč o nečem mnogo prozaičnijem, tj. parama i uslovima studiranja.

Na Arhitektonskom su jednostvno slagali studente i menjali uslove za upis godine u hodu, mimo prethodnog dogovora, e da bi izvukli dodatnu lovu. Sima sa Pravnog ima još originalniju ideju oko upisa godine (tako nešto samo od njih može da dođe): na prvu godinu se upiše npr. 100 studenata koje budžet finansira. Ali, na drugu godinu od tih 100 može da se upiše samo 80 koji se finansiraju iz budžeta. Onih 20 ide na samofinansiranje, po cenama koje odredi fakultet. Kriterijumi? Razmišljaju o 2 kriterijuma:

1 prosek
2 brzina polaganja ispita

Nema potrebe pisati koliko je ovo nakazno i šta se favorizuje na taj način. Sreća da neće baš svi fakulteti ovo prihvatiti.

Cela ova pričao bolonjskom procesu je na niovu akademske rasprave - sve je tačno, ali neizvodljivo. Bar dok fakulteti sami odredjuju cene studiranja i tako podmiruju svoje dubioze.
Pa im onda tamo neka grupica od 50 samoorganizovanih samozvanih anarhista kvari idilu.

Rangiranje svetskih univerziteta je neki indikator pozicije i nasih univerziteta....na ovim listama ih, naime, nema. Ne znam ko nije radio svoj posao, ali je porazno da se jos raspravlja da li uopste treba nesto da se menja. Jer treba i to stalno.

Neko konacno, idealno stanje nije primereno univerzitetskoj sredini koja bi trebalo da bude konstantno kriticki nastrojena, avangardna i uvek sklona nekoj novoj promeni...
A koga zanima sa kim treba da se uporedjujemo, a ja mislim uvek sa najboljima bez obzira na okolnosti, liste su ovde:

http://en.wikipedia.org/wiki/Academic_Ranking_of_World_Universities

Moram da ovde istaknem da mnogi koji govore o "svetskim skolarinama" koje su "jako visoke" ne zele ili nece da pokazu pravu istinu. Svi porede nase skolarine sa skolarinama u elitnim privatnim institucijama u svetu koje se ne finansiraju iz budzeta. Ovde zelim da pokazem da visina skolarina kod nas nisu ni malo niske kako to mnogi predstavljaju kod nas.

U vecini zapadnih evropskih zemalja skolarine na drzavnim univerzitetima su simbolicne (i vecina univerziteta su drzavni). Domaci studenti koji se upisu na te univerzitete uglavnom placaju izmedju 100 i 600 eura u zavisnosti od zemlje i oblasti studija.
U Velikoj Britaniji gde su najskuplje skolarine u Evropi studenti trebaju da plate skolarinu od 3000 funti medjutim oni imaju pravo da odloze placanje do trenutka kada se zaposle nakon zavrsenih studija i pocnu da primaju platu vecu od 15000 funti godisnje.
U Americi gde su skolarine najvece na svetu cene studija na drzavnim univerzitetima zavise od state-a u kojoj se skola nalazi. Tako recimo u Kaliforniji skolarina za domace studente (iz kalifornije) iznosi $0. Studenti medjutim moraju da placaju fee od 500$ do 3000$ na najboljim univerzitetima. Neki od tih drzavnih univerziteta su najbolji na svetu UCLA, UC Berkeley itd.

Ukoliko nasa drzava nema para i uslova da skoluje ovoliki broj studenata treba drasticno da smanji upisne kvote na drzavnim fakultetima, ukine samofinansiranje i tako omoguci studentima koji su uspeli da se upisu normalne uslove za rad. Trenutna situacija gde fakulteti zbog para upisuju ogroman broj studenata na samofinasiranje unistava kvalitet nastave jer ni jedan od nasih fakulteta ne zadovoljava ni elementarne uslove za prostorom (o opremi, sredstvima i potrosnom materijalu da ne govorimo). Na ovakav nacin ispastaju i dobri studenti koji uspeju da se upisu na budzet i samofinansirajuci studenti koji plate svoje skolovanje a ne dobiju kvalitetno obrazovanje. Ovim nikako ne predlazem da se nasoj zemlji smanji broj studenata vec bi se na ovaj nacin podstakao razvoj i kompeticija medju privatnim fakultetima prema kojima bi se okrenuo veliki broj studenata koji i ovako placaju skolovanje. Ovo je i dobar nacin da se uvede konkurencija i poveca kvalitet skolovanja kod nas koji se iz godine u godinu drasticno smanjuje.