Novi Beograd - da li je to novi centar Beograda

I moram da dodam da mi uopste nije jasno sta gosn. Bobic radi uopste na ovom blogu. Otvori se poluozbiljno jedna tema, na konkretna pitanja od nekih ljudi se ne odgovara namerno, sa drugima se kulturno ne slozi, trece otkaci a cetvrtima nista i ne kaze i onda otvara novu temu u istom stilu.
Nije cilj stancovati blogove radi broja. Ili jeste?

Dajte nesto konkretno, kapitalno, uzmite neki stogodisnji zajam i napravite most preko Dunava, raspisite konkurse ili kako vec ta procedura ide i dovedite 5 velikih arhitekata da se slobodno izraze i privuku paznju i kapital. Eto, to Beogradu treba i nista vise.

Prvo, ne mislim da su teme poluozbiljne (hajde pomozite vi sa nekom ozbiljnom, tek primera radi pa cu valjda nesto naučiti) a 1000 komentara do sada mi kaze da ovaj blog ima smisla. Toliko.

O konkretnom sam zaista pisao, upravo o mostu na Dunavu i o konkursima ali vi niste baš pažljivi na času. Molio bih ljubazno da mi kažete šta vi podrazumevate pod "veliki" arhitekta i kako se oni to dovode?

ako sam zakasnio na predavanje ali sam Vas pitao tri puta sta mislite o onom projektu Olje Ivanjicki, ne zato sto mislim da ce od njega nesto biti, vec sto me interesuje kako razmisljate ali nisam ni jednom dobio odgovor pa mi je motivacija za slusanje splasla. No to ne znaci da ne citam sta pisete.
Nisam arhitekta i ne znam ko su "velike arhitekte" ali sigurno nisu ove koje su npr. radile TT, prostor je u oba slucaja mediokritetan i neiskoriscen. Nize na postu se vodi diskusija izmedju nekih koji su znatno upuceniji, Kristijan i jos poneki i sasvim se slazem sa onim sto sam cuo od njih. Eto. Nemam nameru da Vas kritikujem, pre bih da Vas obodrim da ucinite sto vise mozete da Beograd bude sto lepsi, moderniji, privlacniji i sadrzajniji.
Naravno da treba da ima vise centara, nisam znao da se to uopste i dovodi u pitanje. Za sada, Novi Beograd, koliko god veliki bio i koliko se na njemu gradilo, primat od starog grada ne moze da preuzme.
Kao jednu od novih tema predlazem: Sta ciniti sa sivim, starim fasadama Beograda a posebno NBG.

Projektu Olje Ivanjicki je pokazao da se o nekim stvarima može misliti na veoma različite načine i da nije uvek bitna realizacija ili neka realna situacija. Slikarka je na veoma inspirativan način promišlala jednu temu i ja o tome mislim sve najbolje. Ne samo zbog projekta, više zbog otvaranja teme na drugačiji način koji nije opterećen specifičnim stručnim znanjem. To u mnogo slučajeva sputava, ograničava, deluje maniristički i gubi se svežina neophodna za novi prodor. Olja Ivanjicki upravo čini ono što ja mislim da je sjajno, iz neke druge perspektive, pokrenuta sasvim ličnim porivom, nematerijalnim promišlja problem i pokazuje nam šta se sve može kad si slobodan. Možda arhitektima to nedostaje. Voleo bih da i drugi rade poput Olje Ivanjcki. Uostalom i moj angažman na ovom blogu ima nešto od toga, pokušavam da ljude koji nisu uvek okrenuti urbanizmu i arhitekturi motivišem da o tome govore neopterećeni rutinom ili ograničenjima koje struka nameće. To mi je važno i radujem se što funkcioniše.
Možda ste prestrogi oko ocene arhitekata, prve nagrade su dobili relativno mladi ljudi, što je lepo i nadam se da će od tih idejnih rešenja moći da se napravi projekat za realizaciju TT. Javno sam rekao da nisam zadovoljan, ne projektima, već sadržajem, nisam saglasan da se tamo mnogo gradi. Arhitekti očito smatraju da to treba upravo raditi pa se tu razilazimo. Ipak to je potencijal, mislim na atrhitekte, koji imamo. Takođe, priča o VELIKIM arhitektima je žvaka za koju se svi kače. kao i u muzici ili u nekoj drugoj umetnosti postoje veliki majstori čije prisustvo poduže rejting sredine gde se pojavljuju. Tako je i sa arhitektima. Na blogu se govorilo o Zahi Hadid ili još nekim imenima te klase. Ali Beograd treba prvo da se izbori za nivo sa koga može da pozove nekog takvog da ovde radi. Oni to naplaćuju basnoslovno i naplaćuju svoje ime. To je u redu i nadam se da ćemo imati priliku da projekat nekog od njih bude raelizovan u Beogradu. Tamo gde rade, Londaon, Dubai ili već gde dovode ih investitori, ne vlasti.

Fasade jesu tema. Evo kratke informacije. O fasadma koje su pod zaštitom kao spomenik kulture se brine grad i finansira obnovu iz budžeta. Godišnej se uradi desetina fasada na ovaj način. Kada bi bilo više para bilo bi i to brže da se prevaziđe zaostatak od petnasetak godina. Sve ostale fasade su u vlasništvu stanara ili preduzeća i oni su obavezni da svoje fasade održavaju. Znamo da nije finansiska situacija sjajna i osnovan je program "Popravimo zajedno" gde grad daje 70% para a vlasnik zgarade 30%. I to funkcioniše, urađeno je preko pet stotina fasada na ovaj način. Ja lično mislim da je to najviše što treba raditi, jer zašto bi grad davao novac iz budžeta da se poboljša privatna imovina. Budžet je zajednički novac svih Beograđana. kako na to gledaju oni koji su podstanari ili žive u kartonkama. Razumem da je dobro ulagati u izgled grada, ali dali je samo gradski budžet odgovoran za to. Znate, skoro me izgrdila jedna stara gospođa jer joj je fasada propala a ona nema para, kaže da je siromašna. Pitam je gde stanuje, kaže u Jovanovoj ulici i ima stan od 160 m2 na prvom spratu i kada sam joj reako da je ona veoma bogata jer poseduje imovinu od skoro 400.000 eura bila je vrlo ljuta i nije više htela da priča. Mislim da treba da učimo neka nova pravila a od toga zavisi i kako nam grad izgleda.

metastazo:))))

nema potrebe da mi persirate, insistiram. Hvala Vam na odgovoru.

sitnichar... :P

Ma ne, samo, k'o velim, chovek ima viziju ali mu nisu pri ruci pravopis i gramatika.

je davno napustio skolu a u medjuvremenu je morao da se posveti radu tj lenjirima i tabli za crtanje... tako da je malo zapustio pravopis. Ali nije to tako strasno, ipak je gospodin Bobic obrazovan covek. I cenim sto je jedini od zvanicnika na bilo kom nivou dosao na ovo mesto i trpi nash baraz...

Сви државни органи из Немањине не ни на Нови Београд већ - ван Београда. Сасвим је логично да се одвоје административна и економска престоница Србије. Такође би по мени било логично да се и Универзитет измести из Београда.

УБР, писање "да ли" састављено је баш велика правописна грешка.

Univerzitet izmesti iz Beograda onda vise ne bi bio BU...

Могао би да се зове како хоће, као да је име битно. Исти факултети, исто наставно особље, исти студенти. Само много мање кирије и много мање времена проведено у градском превозу. Ценим да би продајом само Студентског Града могла да се финансира изградња комплетног студентског центра негде другде.

a zatim treba izmestiti i nastavno osoblje i ostale zaposlene iz Beograda, sagraditi im stanove i kuce negde na Rajcu, otvoriti nova radna mesta za njihove supruznike u Preljiniama, premestiti bolnice iz UKC recimo kod Ljiga, a naucne institute u Majdanpek, Narodnu biblioteku tamo gde je srce Srbije, na Kosovo... neobicno uspeshno cenite, nema sta.

Тако је.

Каквом су то пупчаном врпцом ти наставници везани за Београд? Зашто је проблем да асистент на факултету, уместо што плаћа 250€ кирије за стан на Новом Београду, плаћа 100€ за исто толики стан у Зрењанину или Шапцу? Зар тамо нема радних места где би могле да раде њихове цењене супруге? Ја мислим да Ви једноставно нисте свесни колико дискриминишете људе из унутрашњости и њихове градове. Узгред, Мајданпек данас и јесте тако сиромашан због беоцентричне власти која размишља попут Вас.

Zato sto u zivotu postoje i drugi sadrzaji sem posla-kuca, recimo da ih Beograd ima vise nego Sabac ili Zrenjanin... pa posto nastavnici nisu pupcanom vrpcom vezani za Beograd onda je logicnije da umesto nekog provincijskog grada u Srbiji izaberu recimo Toronto ili Seattle (gde se inace univerziteti nalaze u centru grada) i uzivaju u prednostima koje im pruza metropola. Uzgred, Zrenjanjin ima Tehnicki fakultet pa usprkos prednostima u odnosu na Beograd nema otimanja za radna mesta i upis studija na tom fakultetu. Sta cete, neobavesteni ljudi, beocentricni sto bi rekli neki blogeri...

Btw. Svaki veci urbani centar u Srbiji ima Univerzitet ili bar neko fakultetsko odeljenje nekog regionalnog univeziteta tako da Beogradski Univerzitet nema gde da se preseli sem na Rudnik ili Staru planinu.

grad bez univerziteta = selo
univerzitet van grada = grozota
ne hvala. samo treba izgraditi metro. morace i to, pre ili kasnije. bolje pre.

Ocigledno se neko grozi pojma selo i seljak. Izdvajanje pojedinih fakulteta u ruralne celine postoji u USA. Ali to je po meni glupo.
Nivo fakulteta je trenutno jednak nekadasnjem nivou visih skola. A kako napreduje, ima sansu da se pretvori u vecernje skole. Treba podici nivo ozbiljnosti i ucenja na fakultetu. Recimo, napraviti studentski dom pored odredjenog fakulteta i smestiti sve studente tog fakulteta tu, ziveli oni u tom gradu ili ne. To bi im pomoglo i pri daljem osamostaljivanju. Omoguciti i da institut bude u sklopu tog kompleksa da bi studenti imali najbolje moguce uslove. To se ne moze postici sa idejama univerzitetskog centra, vec bi pojedini gradovi postali fakultetski centri za pojedine stvari. Fakulteti bi trebali podici plate profesorima, povecala bi se konkurencija za profesorske katedre, samim tim i kvalitet predavaca, omogucio bi se strucan rad profesorima i podigao bi se kvalitet studija.
Pored toga bi se smanjila migracija ljudi u Beograd, Nis, NS i Kragujevac i povecao bi se urbani duh manjih gradova.

ovo je takav sablon: "plemenita priroda", zgrazavati se nad istom bi bilo tako... neprirodno! ha, ha. ja imam neprirodnu potrebu da svaki dan cujem ljude kako govore na najmanje 5 razlicitih jezika, u suprotnom mi mozak ostaje bez dovoljno kiseonika, a znamo vec da to nije dobro. tako da iz cisto medicinskih razloga izbegavam selo, ali ne grozim ga se ni najmanje. kome se dopada, ima moju punu podrsku da tamo i zivi! selo je mesto za poljoprivredu, a posto ista nije moj posao, prosto ne vidim sta bih tamo radila. ali ova urbanisticka prica nema veze sa "grozenjem", nego sa definicijom grada: ako iz njega iselis visoko skolstvo, a sta ce pobogu ostati? bizmismeni?

vidjala sam te kampuse van gradova u usa, ali jednostavno ne mislim da je izolacija od civilizacije tokom skolskih godina dobra ideja, iako na prvi pogled moze tako da izgleda. veliki grad i univerzitet se savrseno prozimaju, i mesto im je zajedno.

Високо школство нам је тренутно такво да се дибидус ништа у "духу велеграда" (а и много шире) не би променило да га одједном не буде. Али то је посебна прича.

Волео бих да се, ако имаш жељу да улазиш у расправу, користиш рационалним аргументима а не патетичним флоскулама типа "град и универзитет се прожимају". Интелектуалаца, културе и уметности ће бити у истој (мизерној) количини, без обзира да ли град има или нема универзитет.

Узгред, мој предлог није био да се универзитет премести на Мокру Гору или Стару Планину, већ негде довољно близу велеграда да се по телесне и духовне потрепштине може стићи за пола сата, сат, али ипак довољно далеко да се академци не тискају са зазнојеним и исфрустрираним бирачким телом по сат и по сваког дана у градском превозу.

E ako je to slucaj onda bi znojavi omladinci zeljni znanja i diploma trebalo da razmisle o upisu recimo na Kragujevacki Univerzitet... tamo sem sto nema guzve u prevozu nema ni problema oko diploma. Ozbiljno, zasto bi neko premestao Univerzitet iz Beograda ako je najblizi (novosadski) na samo 70km?

Uzgred, zar podela stanovnistva na "akademce" i "zaznojeno i isfrustrirano birachko telo" nije diskriminacija?

"grad i univerzitet se prozimaju" je veoma razuman argument. ja na univerzitetu (ocigledno ne beogradskom) radim research, predajem i studiram. probala varijantu u gradu i van grada, i mogu ti reci da se ne mogu porediti, na grotesknu stetu ove druge.

misljenje da je u beogradu sve mizerno i da ce tako zauvek i biti je valjda legitimno, s obzirom na iskustvo. medjutim, ako tako mislis, zasto uopste raspravljas sa ljudima na ovom blogu, obzirom da je tema (koliko ja kapiram) "kako poboljsati stvari"?

У Београду је мизерно управо из разлога што су се сви (да се разумемо, свако са добрим разлогом) сјатили ту, а притом нико не жели да се одрекне свог микроконфора и својих навика, по обичају на штету других. Ђубре и паркирани аутомобили по тротоарима, саобраћајни и урбанистички хаос итд. Држава, опет по обичају, не ради ништа на томе да промени навике људи нити да реши инфраструктурне проблеме.

Ако желим да студирам на иоле нормалном факултету - морам доћи у Београд. Ако желим да нађем посао у струци - морам доћи у Београд. Ја сам само предложио један од најјефтинијих начина да се растерети то оптерећење - преместити универзитет и државну администрацију, не у село, већ у мање градове. Кораци у сличном правцу били би и пореска (де)стимулација отварања фирми у зависности од локације итд.

Не знам шта има толико драстично у тој идеји. Ах да, неки би морали да мрдну гузу из круга двојке.

BRAVO Jablane!!!
To ja zovem decentralizacijom!
Zgrada vlade u Kragujevac, Skupština u Užice, jedno munistarstvo u Niš, drugo u Novi Pazar, treće u Novi Sad, četvrto u Suboticu, peto u Kraljevo... Da ne nabrajam sve, mnogo je ministarstava :o)
Ideja koja ima dvostrusko dejstvo- da Beograd malo prodiše, a da se drugi gradovi malo razviju.

budžet pukne od putnih troškova.

... kompletnu državnu administraciju pre 10 godina preselili u Prištinu i proglasili je za glavni grad, mozda bi i Kosovo sačuvali, jer kako otcepiti glavni grad iz države?

Zasto je to logicno? U Evropi, to je slucaj jos jedino sa Nemackom, Holandijom i eventualno Italijom. Ali i tamo je to nastalo usled odredjenih istorijskih okolnosti, a ne dekretom o razdvajanju kao sto vi predlazete.

Odavno je trebalo razmestiti ih po Kosovu kako bi ga cuvali i ocuvali, u Pristini. Posto su mnogo voleli uzi centar Beograda, a i onaj malko dalje od centra na Dedinju, ispali su iz svoje "kolevke."

Podržavam komentar i mišljenje. Sasvim je tačno da Beograđani izlaze na obale reka Save i Dunava i da pre nego što nešto izjavi g-din Bobić treba da proveri lično. Pozdrav za pozitivan stav.

Da baš nam je potrebna najveća zgrada. Zašto da ne napravimo vodeni park ili žičaru preko Ade, ili nešto kao park sa veštačkim jezerom ili učinimo Adu pristupačnijom.
Ne razumem zašto je građevina, tone stakla i čelika jedino rešenja.
Mislim da bi trebalo da uradimo nešto čime ćemo iskoristiti postojeće i da se na taj način razlikujemo od drugih gradova Evrope.

Da stvarno, shta bi sa Vodenim parkom na Adi koji je trebalo da finansira Zarko Paspalj?
Mozda vizionar zna neshto o tome?

Dali Paspalju, ali da li su dali i nekom drugom? :)

Šifra je Kapitalna Investicija.

Pa Paspalj nije zavrsio ni ovaj Aqua Park u 44. bloku. Poceo i ostavio... Lici na ruglo, jos jedan nedovrsen objekat u gradu. Uzas!

A posto je tema NBGD, hoce li neko poceti da gradi igralista za decu u blokovima? Nemamo ni ljuljaske ni klackalice... Nista!

Ne vidim potrebu da g. Bobic to potrvdi ili ne... nek nam samo objasni (posto i da je nekada verovao u to, danas se pokazalo kad se pohleda gde su stigli Zagreb, Sarajevo... kao promasaj), zasto pod hitno ne intervenise da se ti limiti ukinu a ljudi koji ne daju Delti da gradi kule od 30 spratova vec su ih isekli na 20+1 disciplinski kazne.

Ne vidim potrebu da g. Bobic to potrvdi ili ne... nek nam samo objasni (posto i da je nekada verovao u to, danas se pokazalo kad se pohleda gde su stigli Zagreb, Sarajevo... kao promasaj), zasto pod hitno ne intervenise da se ti limiti ukinu a ljudi koji ne daju Delti da gradi kule od 30 spratova vec su ih isekli na 20+1 disciplinski kazne.

Potpuno suprotno od toga, inicirao sam izmenu Generalnog plana grada sa idejom da se skine zabrana izgradnje visokih objekata, posebno na Novom Beogradu. Upravo je završen javni urbanistički konkurs za blok 26 (onaj preko puta Palate federacije) i predlozi arhitekata su uglavnom osnovani na veoma visokim zgradama. Protiv sam jedne visoke zgrade, prelagali su zgradu od sto spratova, jer NBGD nije jedno mesto, urbana struktura treba da bude naglašena na nekoliko pozicija. Ipak se radi o veoma velikom gradskom prostoru.

x

Uopšte ne treba da molite, moja ideja je da se na površini parka ništa ne gradi, govorio sam o tome da je tu površinu potrebno obogatiti parkovskim sadržajima. Tamo već postoji jedan Muzej koji želi da se proširi i postoje temelji nekada započetog muzeja revolucije pa to treba iskoristiti, zašto ne i za novu operu. Veoma često odlazim tamo i osim vikendom ne vidim ljude koji tu dolaze. Nisu dovoljne samo staze i klupe, postoje i drugi oblici urbanog mobilijara koji mogu taj prostor učiniti privlačnijim za građane.

Što se tiče starog centra grada moram priznati da ste me iznenadili. Predlažem da se malo prošetate i pogledate šta je tu učinjeno i urađeno proteklih nekoliko godina. Iznenadićete se prijatno. Narodno pozorište je pre neku godinu uređeno i dograđeno a upravo je završen projekat rekonstrukcije Narodnog muzeja i najesen počinje izgradnja. Uređenje starog centra jeste tema i na tome se radi, upravo se završavaju urbanistički planovi za Kosančićev venac, Slaviju, Trg Republike, Dorćol. Pa ne može to preko noći. Novi Beograd raste, razvija se i pokrećem ovu temu jer je došlo vreme da se o tome razgovara. Ja mislim da je uređenje centra i starog i novobeogradskog i onog u Zemunu i onog na Banovom brdu proces koji treba da ide paralelno jer ako hoćemo decentralizaciju nije dobro da se čeka i radi jedno po jedno.

Samo sam nacula o tome, hoce li se tu zaista graditi most? I da li je to stvarno najbolja lokacija? Zna li netko pouzdano?

Nemam nameru da ispravljam tekst jer moje gramatičke greške jesu deo mog identiteta i prestiža nad ljudima koji sitničavo zanemaruju temu o kojoj se govori. Uostalom i vi bi trebalo da nešto učinite sa svojim tekstom, novi red se započinje velikim slovom ako baš hoćete da terate mak na konac.
Sa poštovanjem i čekam komentar o temi.

...onda ne morate. evo necu ni ja. ma, tekst vam je super, slazem se sa vasim vidjenjem decentralizacije. volela bih da Beograd (sada moram) postane velik, sirok, moderan, da svaka 'oblast' ima sve sto je potrebno za dobro funkcionisanje a opet, da to bude jedna lepa, skladna, cista i srdacna celina...........

Postovani gospodine Bobicu,
U kojoj su fazi radovi na projektu Delta/Luka i izgradnja poslovno-stambenih jedinica.
Mislim na onaj projekat sto ste dozvolili Delti da kupi industrijsko zemljiste, pa promenili DUP i tako dali mogucnost da Delta zaradi nekoliko stotina miliona evra preko noci!
Bice valjda tu "nesto" i za vas, a mozda i "nas" ?
Pa bih zato voleo da znam, kako se odvijaju radovi.
Hvala
N.S.

Radi se Hi and Best use analiza......

Nemam nameru da ispravljam tekst jer moje gramatičke greške jesu deo mog identiteta i prestiža nad ljudima koji sitničavo zanemaruju temu o kojoj se govori. Uostalom i vi bi trebalo da nešto učinite sa svojim tekstom, novi red se započinje velikim slovom ako baš hoćete da terate mak na konac.
Sa poštovanjem i čekam komentar o temi.

100-procentno tacno.

To jeste problem, ali Novobeogradjani stizu brze i komfornije u centar od vecine gradjana iz drugih delova grada.

meni i ostalim gradjanima koji koriste Gazelu u saobracajnim spicevima... :(
Znam da i Brdjani imaju probleme sa Bul.Vojvode Misica i Sarajevskom, Borchanci i ostali sa Panchevcem ali sve to je dechija igra u odnosu na Gazelu. A kako ce li tek biti ovog leta pri rekonstrukciji... brrr, jeza me hvata.

Ma el ti chuesh da treba sinhronizovano da se gradi?!?

Kad se radi jedno po jedno - to je haos.
Kad se radi sinhronizovano - to je vizija.

I shta fali Gazeli? Posle posla, natenane, moz' da prochitash cele novine, chekajuci da stignesh do SC.

sa svim ostalim mostovima u gradu :P

A sto se tice citanja novina preko Gazele, neko mora i u shofere...

E ne dirajte mi NBG,bar smo za razliku od nekih drugih,gerijatrijskih opstina,mlada opstina!Uostalom,3 trake na NBG-u su najnormalnija stvar,dok centar grada nije cuo za tako nesto. Normalno je da ce se teziste vecine drustvenih dogadjanja prebaciti na Novi Beograd,zato je i napravljen da moze da odgovori potrebama 21.veka

Ovo je neki opstinski patriotizam najgore vrste. Zajedno sve- odvojeni za sebe- nista.

Iskreni lokal-patriotizam. Ako nisi odan'le, jasno mi je sto ne razumes NBG "rasu".:)

Mungos, The NBG-djanin

ako je to chista rasa iz blokica, ehh...

Ne, lokalpatriotizam je kada je neko iz malog mesta i velica to mesto i kraj najvise na svetu, o to tvoje je lokalidiotizam, jer Dorcolcima je Dorcol sve, Lioncima Lion, Cuburcima Cubura, i svi kazu da je najbolje ziveti u tom kraju ali niko nema svest o svom kraju kao samobitnom delu grada koji ce nadmasiti i zauvek pokopati sotale delove... Kapiras?

.

Jeste da je lokal-patriotski, al ne mali broj stanovnika blokova smatra da bi neka od neiskorišćenih utrina između blokova mogla da se pretvori u jedan park. Ako se već toliko stambenih i poslovnih objekata diglo oko arhitektonski nakaznih blokova, šta bi po mišljenju g. Bobića mogao propratni sadržaj da bude ?

T.J. ne isplati se. Ali se isplati prodati prostor "idea-i" da napravi trzni centar u delu grada gde ima nekoliko stanovnika po m2...

Kapitalna investicija.

Bravo Aurelije...
to je jedino logicno objasnjenje sto su neki prostori decenijama bili neiskoriscnei.
sta je trebalo gde da bude, sta je zasta cuvano, znas mozda???

Sećam se iz nekih tekstova i emisija povodom dana moje opštine 11. aprila. Tu se pominjalo da je pri izgradnji auto-puta namerno vršeno ukopavanje saobraćajnice kako ona ne bi predstavljala veliku prepreku, kako ne bi bilo teško preći sa jedne na drugu stranu. A oko puta trebao je da bude nekakav centar i da se širi ka zgradi SIV-a.

Znam da je planirano da se tihnički fakulteti prebace na NBG. A moguće da je isto planirano i za ostale koji imaju neuslvni smeštaj. Možda su trebali da niknu gde i FDU. Znam da je moj FON trebao biti sagrađen u 70. bloku zbog blizine FOB-a i IMT-a gde bi se radila praktična nastava (a prva zgrada fakulteta je bila tik uz DMB i Rekord u Rakovici). Ovako je fakultet završio "privremeno" u bivšoj osnovnoj školi pored FPN-a sa 5 učionica a u međuvremenu je posatao najveći tehnički fakultet (prima više studenata nego ETF ili mašinski). Ta lepa zgrada koja je bila zaštićena zakonom je sad devastirana nadziđivanjem, podziđivanjem, doziđivanje a opet fax nema dovoljno prostora čak i kad zakupi učionice na Vojnoj akademiji. Što se grbo rodi vrijeme ne isravi. A mesto fakulteta sad imamo kineski tržni centar.

Spavaonice su nazalost sve zgrade u centralnom delu novog beograda. Ako pazljivo pogledate, svi objekti oko blokova 26 i 25, i to ne samo novoji sa izuzetkom par banaka vec i oni stariji, su stambene zgrade. Taj i takav NBG je po meni i dalje sjajan projekat zbog svoje ambicije, forme i reprezentacije, ali cinjenica jeste da je planiran u duhu modernizma koji je u tim trenucima bio na izdisaju u svetu. Taj princip modernizma tj. grad kako ga je Courbusier video jeste bio baziran na odvajanju funkcija. Takodje jos ocigledniji primer je moskva gde je nosilac socijalistickog ideala bio covek radnik u fabrici i gde je svako imao svoj prostor za zivot, svi jednaki i to je rezultiralo u nepreglednom moru stambenih solitera. Takva drustva danas vise nisu moguca i nama je u nasledje ostavljen projekat koji je po ambiciji slican Braziliji i Candigaru sto nije mali poduhvat. Svejedno, NBG ima ipak mnogo humaniju meru ali najveci njegov problem jeste kako sad integrisati i druge funkcije i programe a ne biti banalan i kako pre svega videti grad kao evropsku metropolu sa kosmopolitskim karakterom, koje su to tipologije, koja arhitektura tj. koje drustvo zelimo da postanemo i kakva nam nova arhitektura i urbanizam trebaju. Ovo su pitanja koje jesu tema mojih istrazivanja i zalaze u pitanja arhitekture kao forme politike, nadam se da cete se sloziti samnom u tome da je svaka izgradjena stvar reprezent odredjene politicke misli a sa tom svescu kad pogledamo sta je to sto gradimo mozemo da zakljucimo koje namere zapravo stoje iza gradnje gradova i velikih objekata.
veliki pozdrav

potpuno se slazem sa tobom i zelim da te pitam zasto te nema na vezbama?
:)

:-)
doci cu u utorak...

Cao krdr
Nazalost ne mogu da se slozim s tobom vezano za Sangaj i to pre svega posto sam radio istrazivanje o njemu i posetio ga u pravo iz strucnih razloga. Pudong je "special development zone" i to jeste najreprezntativniji deo grada. Sa druge strane, ne bih rekao da je on lep spoj savremenog i tradicionalnog jer ako si primetio, sve tradicionalno je skoro potpuno poruseno i nema nikakvih parametara urbanizacije koja divlja nekotrolisanom zestinom. I nisam siguran koliko bih tvrdio da je radjen po uzoru na Novi Beograd. Sto se tice novog Beograda, on jeste planiran tako kako si rekao, ali cinjenica jeste da je njegov centralni deo iskljucivo stambeni a to je malte ne jedino sto se izgradilo. A slazem se potpuno da urbanisticki projekti moraju da imaju tako jasnu i konkretnu formu kakvu je imao novi beograd ali sa druge strane se ne slazem da treba direktno ozivljavati modernisticki duh vec ga preispitati. Pre svega u vremenu decentralizacije i rastavljanja mehanizama centralnog upravljanja nije moguce pronaci model koji moze takve poduhvate da drzi pod kontrolom.
Pardon, moze u Kini koja je cudan spoj komunizma i kapitalizma i gde su ekonomski kapaciteti toliki da se sad grade novi gradovi za po 300-500 hiljada stanovnika kao jedinstvene celine tj. pravi urbanisticki projekti. Ista stvar je i u koreji, pogledajte konkurse za Kaoshiung u Tajvanu ili za juznu koreju.
Veliki pozdrav

Do početka devetnestog veka, Šangaj je bilo provincijsko mesto, ni prineti Nanđing, Pekingu i drugim važnijim gradovima u to vreme. Tek početkom konolizacije, počinje da se gradi grad koji poznajemo danas. Ono što se može smatrati "tradicionalinim" a da je porušeno, uglavnom su nekvalitetne građevine za stanovanje, koje bi se vrlo brzo same srušile. Od sličnosti Šangaja i Begrada navešću:
Oba grada su izgrađena sredinom devetnestog veka
Oba grada su važno sabraćajno i trgovačko čvorište
Oba grada su na reci (rekama)
Oba grada su razarana i podizana više puta.
Oba grada su podeljena na stari i novi deo. Ponavljam da je Putong građen po uzoru na NB. Manje poznato da je razvoj Jugoslavije dugo bio uzor Kini.

Razlike:
Šangaj je grad koji je u potpunosti iskoristio izlaz na reke
Šangaj ima 10x više stanovnika i manje infrasturkturalnih problema.

Inače, manje poznajem Šangaj, više poznajem Peking, jer sam tamo živeo. Mogu ti pružiti gomilu informacija iz prve ruke.

Onaj deo sangaja koji su izgradili kolonisti potpuno izgleda kao neki zapadni grad, berlin na primer ali to nije kinesko. Inace, znam koliko su kinezi voleli Batu Zivojinovica ali gledajuci karte i planove Sangaja ja zaista nisam nasao slicnosti u planiranju. Da ima slicnosti na drugi nacin mogu da se slozim, posebno to kad pominjes rusenje, gradjenje i ono sto tok istorije i geografija ostavi gradu ali to priznaces nisu projektantski metodi. Peking nisam video ali sam cuo da je tradicija daleko bolje ocuvana dok je sangaj uvek bio mesto okupljanja kolonizatora;samim tim ima izrazeniji kosmopolitski karakter i tako je preuzeo primat kad su u pitanju moda, umetnost, muzika i td. Sve jedno, cudan je haos tamo a kapaciteti zaista neverovatni. Voleo bih da znam sto vise o kini posebno ako si arhitekta tvoje iskustvo bih voleo da upoznam.
Veliki pozdrav

Deng Sjao Ping je bio oduševljen Novim Beogradom, te je inicirao izgradnju sličnog grada, na sličnom, peskovitom/muljevitom, terenu, preko reke starog jezgra.

Kao što rekoh, pre dolaska kolonista, Šangaj i nije imao značajnije građevine. Ono što je sačuvano i danas - to je to. Staro jezgro oko Chenghuang Miao je preživelo 1800 godina.

Nisam arhitekta, ali sam ljubitelj arhitekture. Sa velikim zanimanjem pratim kako se razvija Peking, i probleme sa kojim se susreće. Biće mi drago da te upoznam sa detaljim akoji te interesuju

siguran sam da jedva ceka takav sastanak

vec imao tu priliku. i? sta je rekao na tu ponudu?

voleo da Bobic obrazlozi zasto nije hteo!!!

ZABEZEK!

Zaha da projektuje nesto za Beograd?
Boze svasta, pa to uopste nije u duhu pravoslavlja. :P

On a more serious side:

Novi Beograd obozavam do imbecilnosti. Gotovo sve sto je reprezentativno glede savremenije arhitekture u Beogradu, izgradjeno je upravo na Novom Beogradu. Radove poput Energoprojekta (ne bih se mogao setiti imena arhitekte), poput Anticevih, pozeleli bi i mnogo veci gradovi (MSU - briljantan rad, zaista, Hajat, takodje), dva sjajna projekta Mihaila Jankovica (Palata Federacije, CK), neki od blokova, 21 recimo, ako se ne varam rad arhitekte Canka, izmedju ostalih, - bilo bi lepo to malo "nasminkati", srediti... pustiti ih da ponovo prodisu.Ovako ruinirani izgledaju dosta lose, a to zaista nisu (a to se posebno odnosi na stambene zgrade; ima ih izuzetno dobrih, samo su zatrpane i propale). Ne mozete ocekivati od lenjog posmatraca da rekonstruise zgradu u glavi i divi joj se. Blokovi 61,itd. su takodje veoma impresivni, ali opet, tu se u okolini nalaze groteskno nakaradni trzni centri, poput Enjub-a ili Piramide, te jos par zgrada kod bloka 70. Ne treba mnogo zdrave pameti da se uvidi da ih treba po kratkom postupku srusiti.

Od novijih zgrada ima nekoliko koje su izuzetne, Luke Oil, recimo. Preko puta SIV-a, dve zgrade koje se grade su takodje zanimljive, ali su sagradjene i suvise blizu Hajata, a ocito da su poluplagijati istog. Takodje ne vidim razlog za postojanje novog Merkatora - odvratan je - kao ni one pravoslavne crkve preko puta SUP-a, toliko odskacu od okoline da boli.

Bilo bi lepo da Novi Beograd sluzi kao poligon za eksperimentalnu arhitekturu - dozvoliti savremenim arhitektama da puste masti na volju. Da, Zaha bi se tu lepo uklopila...

da li bi se Bobic slozio sa tobom za Zahu:P
Evo cekamo da se javi, siguran sam da ima dosta toga da kaze na tu temu ako bude raspolozen (citaj, ako ga ne bude blam)

ovo moje pitanje nije bilo retoricko... nazalost...
ja se uzdam, sada u rem koolhaasa :)))
ukopcao je par stvari u beogradu, i mislim da je veoma raspolozen :)

da ga Bobic zavoli..

znaci, nista, a?

Sve i da je mrzi najvise na svetu, ako postoji sansa da jedna takva umetnica uradi nesto u Beogradu, ne treba je propustiti ni u ludilu.

Zahini su projekti uglavnom do sada bili vrlo nezgodni za gradnju, i svakako bi se svetska javnost morala osvrnuti na jedno njeno delo koje bi bilo ovde realizovano. Na stranu sto mislim da je potpuno briljantan umetnik, ovo bi bio odlican potez i glede turizma (svi nesto o turizmu, pa hajde i ja :P), na stranu sto bi donelo preko potrebnu novinu u pomalo dosadnu gradsku arhitekturu.

Rem - o svakako. Srusiti Interekontinental i dovesti ga da sagradi nesto na tragu Casa de Musica. Takva jedna zgrada + zgrada Rada iza Hajata... uh. I onda postaviti mene da masturbiram ispred te zgrade dok se ne onesvestim. :))

PS
Salim se za rusenje Interkontija, premda ga zaista ne volim.
PPS
Ovde covek mora biti pazljiv cak i kad se sali.

"I onda postaviti mene da masturbiram ispred te zgrade dok se ne onesvestim" :)))))
pa, ti si pravi/a ljubitelj/ka arhitekture!
tebe za gradskog arhitektu/icu!!!! :))

je koautorsko delo Ivanke Raspopovic i pokojnog Ivana Antica

Imajuci u vidu da je sajmiste za vreme WWII bilo logor, mozda bi ga trebalo pretvoriti u muzej holokausta.
Jasno mi je da smo kao zemlja trenutno u fazonu cetnika i drugih nacista, ali je, slozicemo se, antifasizam, takodje jedna lepa tekovine, i ni manje ni vise nego temelj savremenog evropskog drustva, pa bismo se mogli bar pretvarati da nam je stalo do Jevreja i Roma koji su tamo stradali...

Da ste manje slusali komunisticku propagandu ne bi ste veroval u to,i da je tako ko sto kazete ne bi cetnici spasavali americke pilote,jevreje,i ne bi Truman odlikovao Mihajlovica..

prebacujes za slusanje, a posle prospes pricu koju si cuo. c c c ali, tvoj nick isto dosta govori

Ovo nije mesto za reviziju istorije.

Па наравно да сам мислио на музејски простор посвећен логору.
Знам и да су људи из центра Симон Визентал понудили Тадићу помоћ тим поводом. Само не чујем никога одавде да планира да коначно то тужно место обележи на одговарајући начин, већ се дозвољава да тамо постоје и дискотеке.

taj objekat gde je diskoteka je pod zastitom - on ne mrda odatle, ali svakako za okolni prstor - stoji predlog za muzej.

...nisam ni mislio na objekat nego na diskoteku u tom objektu. Tamo joj svakako nije mesto.
Nadam se da sam ovaj put dovoljno precizan.

Ne, ne, bas je odlicno, sto je projekat u duhu blokova. Ne radi se tu o copy-past skoli iz lenjosti i inventivnosti, vec ima i blokovska gradnjasvoju car. A ostavimo nesto drugo za Treci Beograd, Autokomandu bez limita spratnog etc.

mislim da je ipak neinventivnost pokazana kod pobednickig rada na konkursu. jer, ako se moderna zasnivala na odbacivanju prethodnih pravila i postulata, a, posle toliko godina se, kao resenje, predlozi nesto identicno, kako je to duh blokova? mislim da su autori pragmaticno i smisljeno predlozili ono za sta su znali da ce da prodje...
btw. jel neko zna kad je rasprava za ta konkursna resenja?

Letimice sam pogledao pobedinicki rad i slazem se, nije narocito inventivan, ali, sa druge strane, ko je to pa ocekivao? :)

Duh blokova treba ocuvati, to je ono sto Novi Beograd cini Novim Beogradom, ali ga treba istovremeno menjati i unapredjivati. To su, mislim, kljucne stvari.

je apsolutno savrsen za intervenciju! savsena baza za 'divljanje' sa arhitekturom i urbanizmom. ali i velika odgovornost, jer ono sto se sad uradi, gotovo je... zato mi je i najzalije sto se ne radi onako kako ta ideja modernizma zasluzuje.

ovaj tvoj komentar nisam isprva video...slazem se potpuno

ok ajde priznajem kritican sam, iako sam u sustini negde modernista ili ti neomodernista i volim minimalnu formu, ali ovo je cista korporacijska arhitektura. Mislim da je projekat sigurno bolji od vecine ali ne mislim da je po necemu inovativan, sta vise mislim da je "neokonzervativan", nema pricu i nema karakter. Mislim da na primer Rem, ili Herzog ili Ben van Berkel nisu nista pametniji ili bolji ali jednostavno je drustvo to koje ih motivise u nekoj potrazi za novim stvarima. Koliko ima interesantnih pa cak i studentskih projekata ali kriterijumi na konkursima i selekcija je toliko limitirajuca i nikad se ne trazi tema za diskusiju. Evo na pr. za NBG nije bila tema "sta sa ovim da radimo?" vec "kako da strpamo 650000" tu ipak postoji razlika. Naravno ne zelim da napadnem nikog od projektanata...ali shoping mall...u centru NBG-a i kancelarije do besvesti...mislim da je to neinventivno...posebno ako se uzme u obzir da konkurs anketni tj. treba da se malo i eksperimentise i razmisli zar ne? pitam se da li ovde bolje da dodje Zaha i Rem da projektuju ili John Jerde jer je ocigledno trend takav da se ovde samo shoping radi. Zamisli sa ovakvim projektantskim iskustvom kako ce muzeji, biblioteke i javni prostori i gomila ostalih stvari da izgleda (o kojima uzgred budi receno nema ni govora) kad znamo samo administrativnu i poslovnu estetiku.
Opet se izvinjavam na kritici

ne izvinjavaj se na kritici :)
ali kao odgovor na silni poslovni prostor od 650000 m2, oni su predlozili 1/5 stanovanje da bi prostor 'ziveo'. e, sad zamisli da zivis u tolikom prostoru, bez zive duse. a, za trzne centre - za to sam siguran da nemaju jakog argumenta.
a, daniel liebeskind? ili toyo ito? agde su svi oni super ljudi koji ne spadaju u pop-star arhitekte/ice?

:-)
Pa ja se sve kao trudim da bas ne pocnem zestoko da kritikujem jer ima stvarno mnogo toga da se zameri sceni kod nas. Toyo Ito i Liebskind su isto superstarovi i trenutno se vode debate upravo o tom problemu u arhitekturi, tj. o superstarovima. Sa te strane podrzavam i tu kritiku ali kod nas do te teme nece doci nikad ja mislim. ne znam ko je imao priliku da vidi fotografije Rem-a i Bred Pit-a kako nasmejani gledaju neki projekat O.M.A.-e sto oslikava upravo to sto kazes. vredi gledati mladu holandsku, svajcarsku i spansku scenu jer je prilicno sveza i razigrana. maxwan na primer ili studiosputnik ili dogma/office na primer ili gomila drugih medju kojima je sve vise supermodernista. Nazalost ta drustva su razumela greske koje su napravile i ne mozes da vidis shoping mall nigde u razvijenoj sredini u centru grada dok mi u srbiji umesto da iskoristimo situaciju i preskocimo te greske, ljudima se mazu oci kojekakvim pricama i zalosno je to sto ce tek za 10-20 godina opet biti pljuvacine kao sto je i sad kad je u pitanju NBG i svi projekti koji sad zadovoljavaju gladne oci samo zato sto su novi bice jednako ruzni kao i ovi iz proteklih 20 godina. Sa druge strane biti kritican ovde je kao staviti anatemu na sebe, ali sto se mene tice, kad je arhitektura u pitanju, imati mali deo don Kihota u sebi mislim da i nije lose. Ovde Berlinski zid jos nije pao a kad ce ne znamo. Nije javljeno da je srusen i sta to u sustini znaci. Sve u svemu, kriticka misao i kriticka arhitektura tj. siri teoretski okvir kome i rem, eisenman i zenghelis pripadaju ovih i narednih par godina daje svoje zavrsne reci i cini se da uspeva da napravi poentu u tome da arhitektura ipak nesto znaci i bitna je a ne da slepo treba pratiti trziste. nadam se da kod nas postoje kapaciteti da se to shvati i bar delimicno prihvati. neverovatno je koliko ljudi na bombastican rendering padnu ne razmisljajuci sta je zapravo u tome upakovano...cista potemkinova sela.

e, tacno tako. to je vizija. jedan korektan pristup arhitekturi i poimanju grada - pre, sada i u buduce. mada, svesno znam da ce greske konstantno da se javljaju, jer su one pokretaci napretka. ali, zanemarivati iskustva koja su drugi prosli, pokazuje neodgovornost prema tom gradu i ljudim koji u njemu zive i ce ziveti. ali, kao i sve, arhitektura je political act i odrazava zateceno stanje. ja, verujem da moze i da bude pokretac. videcemo.
u svakom slucaju, slazem se sa vama/tobom.

.

pre svega je arhitktura a jos vise urbanizam political act. Ja zaista verujem da je formom i sadrzajem moguce iskomunicirati politicki ideal. NBG je dokaz...isto tako tvrdim da je znajuci to, moguce razumeti kako pre svega nas kao gradjane vide oni koji odlucuju i projektuju. Isto tako, mislim da ako treba da budemo demokratsko drustvo i nadam se savremeno...koji onda politicki ideal treba da projektujemo, to sve teme bitne ako se razmislja o vizijama i dugorocnom razvoju. Adolf-Speer, Napoleon-Hausman, Stalin-Kaganovich, u svemu je Courbiseier bio generican i najlukaviji :-) freelance-bigscale-megalomaniac, a sada je Kina platforma za urbanisticki experiment.

par komentatora i ja smo pokushali tu pricu da postavimo na ovom blogu, medjutim Bobic nije odgovarao na takve komentare.
Zar nije dovoljan pokazatelj kratkovidosti to sto gradski arhitekta nije hteo da se vidi sa Zahom Hadid, jer se njemu "ne svidja kako ona radi"
A zaista mislim da bi se Zaha zaljubila u njegovu pijacu!

:-)
O ukusima ne vredi raspravljati, ali isto tako ukus ne sme da diktira sta se radi vec razum.
Mislim da ne treba samo dovesti jednog arhitektu/icu tog ranga vec organizovati konkurse tog ranga gde cemo imati prilike da obogatimo svoja iskustva i realno se uporedimo sa pravim profesionalnim autoritetima. Opet, mislim da bi na izlobi takvog jednog konkursa bilo jasno kakva je situacija i na nasoj sceni i medju nasom strucnom javnoscu koja realno nema naviku da razmislja u nekim savremenim terminima i okvirima. Mislim da je taj strah i razlog sto se to ne desava jer smo mi u nasoj sredini najbolji i zato se tako zatvaramo jer u protivnom necemo vise biti glavni i izgovor je uvek taj da smo mi zapravo zaostala i siromasna sredina. Ja pre svega mislim da je takav stav ponizavajuc i potcenjivacki posebno prema mladim ljudima koji imaju i te kako zelju za osvezenjem, a sa druge strane, cinjenica da se razmislja o 650 000 kvadrata govori da i nismo siromasni. Pobogu, pa CCTV ima 550 hiljada pa vi vidite.

to treba beogradu.Medjutim, proslo je dosta konkursa za najatraktivnije i najizazovnije lokacije u Beogradu, a ja jos nisam video inicijativu da se organizuje ozbiljan internacionalni konkurs. Rezulatati tih konkursa su vise nego porazavajuci, ali uhodana prica se tesko menja.
Treba se obratiti strukovnim organizacijama koji su glavni krivci za takvo stanje. Upliv sveze i "nezagadjene" ideje je preko potreban ovoj sredini!
Evo i slovenci polako uvode internacionalne konkurse i muku muce sa javnim mnjenjam, al opet to sve vodi necemu.

2005 sam bio na arh. radionici u delftu - INDESEM i zvala se political act - prava stvar za tebe :) bilo je fenomenalno, a jos dublje smo uleteli u tu celu pricu sa konkretnim arhitektonskim predlogom kao rezultatom te radionice. ludilo!

:-)
znam celu tu pricu, i upravo na to tamo se i pozivam, ko je vodio radionicu?

bilo je 80 studenata (40 holandeza + 40 nas stendzera) i raspodeljeni smo bili u 8 grupa. svaka grupa je imala po min. 1og tutora. ja sam bio kod ane dzokic, marc neelena i boruta separovica. + je jos bilo 3 predevanja dnevno i tako 7 dana. predavaci: stephano boeri, reiner de graaf, eyal weizmanchristine boeri itd... uh, kako je bilo dobro! :)

Ali, Jianwai Soho u Pekingu

http://www.archidose.org/Aug05/080805.html

Izvrsna kombinacija visoke, ali ljudske arhitekture, stambenog i komercijalnog prostora, sportski tereni, parking prostor, dobra veza sa dve najvažnije Pekinške sabraćajnice: Trećim prstenom i Čang an Avenijom.
Jedini poblem što moraju na svakih šest meseci da se peru od čađi :)

Ma sta je sa Vama ljudi, sta znaci ljudska arhitektura. Priroda coveka je da stvara svoju prirodu... jedinu kod nas i verovatno u jos nekoj slicnoj ucmaloj sredini koja nema komplekse zbog ostatka ex-yu morala se prica u 21. veku o tome da je sve iznad petog sprata, dvadesetog, pedesetog... nehumano.
To ne da je humano, nego je najhumanije ako se vec zeli cuvati proda, jer sto vise zgrada, to zauzima manje prosotra na zemlji i ostavlja vise za zelenilo.

Ovo je ljudska arhitektura, zgrade su od 10 do 28 7 spratova. Vrlo "razdragano" poređane, kako bi imale što više sunca.

Čitam vaše komentare sa zadovoljstvom jer emitujete dobru energiju i čežnju za sasvim drugim pristupom ali ne kažete ustvari o čemu se radi. Ništa vam ne valja niti vam je po volji i to je ok, u nmnogo čemu bih se složio sa vama, ali osim da ništa ne valja dobro je i korisno reći šta je to što bi trebalo dostići, koji je put ka toj viziji iz koje će se roditi novi pristup i novi grad. Drugo, dobro je znati o čemu se govori pa ne biste onda rekli da se na centaqr NBGD (25 i 26) radi o gomilanju poslovnog prostora i da je cilj bio da se to tamo smesti. Upravo suprotno, tamo je traženo 50% stanovanja kako gradski centar ne bi bio prazan i tražen je koncept tog prostora. Trgovina se podrazumeva jer to neko treba da izgradi ali to ne znači da je to isključivi kriterijum. I još da ne postoji želja za inovacijom, pa ako kritikujete onda imate problem.
Vi ustvari zauzimate poziciju iznad svega, vi znate da sve ovo nije dobro, sve je otišlo dođavola, vi znate kako bi to trebalo da se radi, kako da se izbegnu greške koje čine čak i oni na zapadu ali nećete da nam kažete kako se to radi. Stvarno, tako ste superiorni a mi mali miševi samo da prevrćemo očima i da stidimo.
Uostalom komentar može biti oštar samo ako je konkretan, kada se jasno kaže u čemu je problem, ali ako kažete to što ste rekli o konkursu za NBGD a ispostavi se da ne znate ni program istog onda ma kako bili strogi vaš komentar nema refrentnu tačku i ne odnosiu se ni na šta, vi ostajete sami jer ne može da vam se odgovori. Nema diskusije. Ovo što govorim je izraz moje želje da diskutujem sa vama pa dajte konkretnu priču, jer i kada želim da se složim sa vama nemam temu.

U jednom komentaru ste govorili o odnosu arhitekture i politike. NBGD je politička ideja, trebalo je za novo doba novi grad, stanovi za radničku klasu, poštenu inteligenciju i vojna lica. Arhitekti su to napravili po uzoru na Korbizijea jer je to bilo IN, uzeli su ruske normative i ideju o predfabrikaciji. Političari se u to nisu mešali, posle odluke da to bude napravljeno. Arhitekti su napravili NBGD, u to vreme jedno od boljih naselja u Evropi. Država je bila investitor i nije bilo problema sa parama, takoreći idealna situacija da se stvara. To su radili moji profesori i znam da se bili slobodni u delanju, niko im nije duvao za vrat. Za razliku od scene u Rusiji ili Nemačkoj ili Italiji pre drugog svetskog rata gde je politika bukvalno projektovala. Staljin je želeo klasičnu formu da pokaže tradiciju i postojanost pa je potamanio ruske moderniste, braću Vesnin i ostale, Hitler je arhitekturom želeo da impresionira i dokaže status više rase pa je Šper to uredno realizovao a Musolini je nešto slično pokušao ali medaiteranski duh mu nije dao da do kraja to izvede. Kada govorite o kontekstu u kome se nešto događa, probajte i tako. Dobije se nova dimenzija.

Kontekst i sada postoji, političari žele razvoj jer to znači nova radna mesta i tako dalje, arhitekti stvaraju koncept i nude na tržište, sasvim je normalno da se osluškuje šta tržište traži. Ako ne ide, nema gradnje Pokušajte u svojim istraživanjima jer kažete da istražujete da imate i ovu optiku na problem, nova francuska levica po filozofskoj liniji upravo to proba da
objasni sebi i drugima. Taj lanac potreba društva, pojedinca, umetnika, stvaraoca i političara koji donosi odluku o tome šta su ustvari potrebe od izbora do izbora. Srećom postoje investitori koji nezavisno od svih takmičeći se na tržištu potrvđuju potrebe , nameću ih i onda sve ide svojim tokom.

Pa kad govorite o potrebi sasvim nećeg novog, o viziji koja nadrasta život, o arhitektri koja će nam ponuditi novo i bezgrešno okruženje obratite se investitorima, možda će kupiti neku od takvih ideja ako im njihov ekspert za advertajzing kaže da to možedobro da ide na pijaci. Ali nemojte se osećati loše zbog ovog mog predloga, tako je nastala civilizacija.
Puno poštovanja

sve ste ukapirali, samo vam je arhitektura promakla.

Da ste bili na nekim predavanjima, ili bar pokazali interesovanje i proucili neke savremene projekte na ovu temu mozda ne biste tako pricali.

Savremeni projekat treba da implementira u sebe KONTEKST koji se tokom 20. veka poprilicno natovario i otezao, tako da ne prestavlja samo urbano okruzenje, vec i politiku, globalna kretanja itd..

Neki ljudi u svetu razmisljaju na taj nacin i to jako dobro inplementiraju, a zgrade su im itekako dobre, inventivne i naravno, isplative.

I dalje se bojim da necete razumeti o cemu pricam

"Neki ljudi u svetu razmisljaju na taj nacin i to jako dobro inplementiraju, a zgrade su im itekako dobre, inventivne i naravno, isplative."

a, neki?

nemam reci za ovu staklariju...

evo recimo jedne zgrade koja je 100% isplativa i za investitore(za koje se Bobic narocito brine) - a, dal' je bolja za grad i sto bi se reklo "na oko" i na dozivljaj prostora u njoj i izvan nje - bojim se da nema nikakve dileme.

..ili je ipak za pijac!?

ne, ne! za 'na oko' bobic, ipak zna NAJbolje...

MNOGO voli staklariju..

moze i to malo drugacije, sto bi se reklo "za iste pare"

mislim, da covek ipak ceni kombinaciju materijala na fasadi!

i jos, ako je uspesno reseno, kao ova... da te bo(bic)g vidi!

dipl. ing. arh. Blogbic :)

glavom i bradom :)
p.s. ovo su njegovi projekti koje ja lepim

'aj opet jedno pitanje...citala sam jednom neki intervju sa borisom podreccom, onaj divni arhitekta sto je radio milenijumsku kulu u becu, vinograd na nekom hrvatskom ostrvu, trg u splitu, kuce na venecijanskom ostrvu giudecca, i on tamo izjavio kako ima zelju da nesto uradi i u beogradu al ga niko nije zvao..
a to sam citala, cini mi se, davno...je l' ga neko zvao u medjuvremenu?

jeste i uradio je ok projekat za muzej nauke i tehnike u bg-u, i to po pozivu. cekaj da nadjem fotku ili clanak pa ti linkujem...

ajde, bas bih volela da vidim.
hvala.

za sad ima samo clanaka na netu ali bez fotografija... jednom prilikom cu ti postovati ili na mail. sad sam too busy, if you know what i mean :)

vazi, kada stignes. nego, ne rece mi, je l' ono novi hotel u las vegasu?

jao ne znam gde je... mislim da je neka rusija, nesto. ma (odmahujem rukom)... evo ti link i nock your self out www.slavijabiro.co.yu

Kad vidim ove lokacije i projekte, nekako mi se samo nameće pitanje o sukobu interesa... ili ja to haluciniram da je u pitanju ono staro kadija ti odredjuje, kadija ti pravi, kadija te štiti a gradjani su tu kulise za predstavu o demokratičnosti gradske vlasti..
Kako da očekujemo kritički stav prema marini Dorćol, prema Zelenom vencu i sl. kad poštovani Gospodin Bobić ima interes u svemu ovom? Sada ona tvrdnja gospodina Bobića da treba da verujemo da nisu svi korumpirani i nisu svi potplaćeni, pada u vodu. Gospodin Bobić nije potplaćen, on je legalno plaćen, postavljen na strateški moćno mesto da realizuje svoje sopstvene projekte i projekte Slavija biroa. Da li je možda rasprava o TT pokrenuta da bi Slavija biro uradio projekat za TT? Kako onda da očekujemo da bude neko sa strane pozvan kad je Gospodin Bobić zauzeo busiju i ne da.. ovime je svaka dalja rasprava devalvirana, pošto ne znamo da li pričamo sa Glavnim Gradskim Arhitektom koji treba da radi u interesu gradjana ili sa arhitektom Slavija biroa zainteresovanim za realizaciju poslova svoje firme (Executive Manager: Milica Bogojevic-Bobic, architect).

kad smo mogli po celu noc svirimo ono "lamci, lamci, brate moj"..........

nesto mi se cini da mu je zgrada malo nakrivo.
Da je fotografija jos malo zamrljana, pomislio bi da je u pitanu torta.

Ovo recimo, nije torta:

pa, vidi, i covek sa vizijom ume mnogo sta! ne mozes da mi kazes da ne bi zagrebao prstom da probas fil od ove 'tortice'

..........ovo je borca..........ne, ovca......... padinjak. tacno vip padinjak, bilo u kuriru:::::::::::::::;;;;

spremi se da odgovoris "sa koje si kruske pao?" jer kad boby dune i pune, oduuuuuuuuvace ti kucu. :)

..........sasije i motora........ebote boji se od motorce.....ma sutnes motorce dok je vruce. ko onaj kuce sto sutira.....

ja ovu zgradu nisam videla. je l' to u las vegasu novi hotel? ili shangai?

prestani sa tim foto shopom, ovo ne postoji - mislim, ne verujem da moze i u jednoj zemlji da postoji i najvecem ludilu!

Ovo izgleda kao da ne postoji, ali ce uskoro postati:

ps. pogotovu sto pouzdano znam da Bobic otkida na Zahu Hadid

a da li bi voleo da ovo postoji?! pod parolom 'pazi sta zelis, moze i da ti se ostvari'

e, da - mojne te fore sa photoshopom. moze nesto i rukom - bitna je vizija

plavo, roze i narandzasto - za svakog po nesto.
vidim, razigrali su se neki kubusi, ujeli i smaknuli..divljanje covece. Prva nagrada beogradskog butika arhitekture, sto se mene tice!

al recimo, ovi ljudi su dobili prickerovu nagradu arhitekture, najvecu mogucu -

a ovako oni crtkaju i isprobavaju - pravi pocetnici, moraju i makete da prave

pa, sad... ta prickerova nagrada nije nesto. mislim, nije sve u nagradama. mislim da je NAJveca nagrada kad sugradjanima mozes da podaris ovakav dragulj arhitekture.

ali to je samo moje skromno misljenje...

p.s. kaze bobic da su oni predlozili 50% namene funkcija - stanovanje u programu za konkurs blok 25 i 26. mozda je nekad bolje ne poslusati!

ovo je toma zdravkovic arhitektura: "dotako sam dno zivota" !!!

Meni lici na tek raspakovani muzicki stub kupljen na buvljaku:P

posto je ovo zaista bilo uznemiravajuce, da se zajedno smirimo uz ljubimicu Zahu u jednoj lepoj temi na obali:

ne znam da li bobic voli 'counter strike' igricu, ali pojam nije stran. izvolite na setnjicu na obali. sad treba da ide onaj warning: za osobe sa slabim srcem...

ovaj krug ili ovaj obaljeni camac i prikolicu!???

Stvarno, ova Zaha ne ume sa obalom da ucini dumbus kao bobic.

ovo prestaje da bude smesno:(

za kraj malo japanaca

bice da zna za counter strike. ali, da se ne lazemo, svi bi mi malo da budemo japanci - onako iz unutra. kad smo kod 'iz unutra', malo enterijera - onako, da damo ovoj trnovitoj potrazi i raspravi o "viziji" i "kruskama" i "misevima" i "stidu" i sta znaci "otici dodjavola" i ... epilog

da vas pitam ja nesto, ovako, laicki...sto se insistira na tim staklenim zgradama à la hotel intercontinental?

pa, kako da ti kazem... ne insistira se. intercontinental je, u svoje vreme, bio nesto novo i interesantno, a sada sto se projektuje je po principu "hvala bogu na zid-zavesi" (to su ove staklene fasade). ako ne znas sta ces da uradis sa fasadom, a ti stavi zid-zavesu i mirna backa. jednom recju - neinventivnost. nije uvek tako, ali u vecini slucajeva.

ma zato i pitam...inter bio zanimljiv davno...a ove zgrade nove a isto izgledaju..svaki put kad dodjem u bg nikle bar tri nove...ko klonirane. zato pitam...nisam znala za tu zid zavesu, al eto, hvala, naucih i ja nesto...

ti, posto nisi znala, verovatno bi bolje nesto uradila, nego ovi svi sto znaju sa zid-zavesu ;)))

koje OLD SCHOOL arhitekte ne mogu da vide od licnog ega i izgubljenog osecaja za vreme i mesto

...i svetlo :)

sjajno!
eto, vec mozes da radis u urbanistickom zavodu:)

jos jedno zapazanje i imas mesto gradske arhitektice:)

detalj, to cete valjda vi, mladi, ja cu ovim matorim da izdajem analgetike i antihipertenzive...

golum samo proba da isturira Dj.B. (ovde fale slova. Restak, ovde fale slova, majko softverska........kako koja? pa U, R, E. Ebote. a svi ga nesto, young gun, young, on cete skenja. So : Young Gun, Where The Fuck Are You Baby? A? Ok, Ok, ti biraj to a ja vreme. pamti, brzi; HIGH NOON. pustimo frenki lejna, pa napunimo cevi). Tako.

ne znam da li je to zbog ove jazzerice koju slusam, da l' zbog cegagod, ali moram da ti kazem da si kralj! eto, tako...

ebote sleng..............mi smo to drukcije zvali. pajsad; cegagod. sacuvajme bloze................jeli kofeinac, elvalja il mild, a? A? bre:::::::::::::::::::;;;;

mild?! pa za sta ti mene smatras? jazz, bre, ne ide bez acid-a, i onda valja... ha, cuj - mild...

bez filtera ;)

evo da malo promenish cegagod.
http://www.youtube.com/watch?v=Y9v9Zpd4ulQ

zahvaljujem. avaj, ja sam na dial-up... sreca, pa na radiu ide sa sve cegagod :)

let the good times roll. walk tall. go!!!

i za tebe,

http://www.youtube.com/watch?v=84ngBF9kv9M

machku jazzerski, napuni pishtolje i podkreshi dvocevku, ja idem po kantu benzina a ti mi pricuvaj baby i drzi motor upaljen:)

..............za vas. a i coco. nesto, gripozna li je, sta li je?

je kijavica i sta god .... pobegle su zene od macorskih prica

ko bre pobeg'o, da cujem, odmah sada.:)

reko, pobegoshe cure na neki finiji blog;)

evo, tu smo...divljamo dok nas ujutru ne pociste, sa popadalim kruskama , zajedno.

LET THE GOOD TIMES ROLL, ovo by Lester Bowie Band w. Fontella Bass, David Piston.....................: Ne to? i to? A ono EVERY DAY WILL BE LIKE A HOLLIDAY. Ael ovo oni cerka od Ravi Sankara, Nora Jones. Klinci, trk u utub da posdravimo nasu Coco Rosie.

tu sam, ja i lush life, stan getz..

a ima i ono straight life. ima i dokumentarac. art pepper. pajvamo: 10 godina u mardelj. prvo 1, pa 2, pa 3, pa cetri. ti saberi. drugs connected armed robberies. i znas sta jos. najbolji alto white cat art pepper rodjen 29 avg. a najbolji crni, Charles Parker aka Yardbird prvog sektembra. rings any bells? (ovo ko nasa krass,a?) macke drogoske. mozda ima izmedju i neki pale alto guy, a?

:))
a ima onaj film sa jeff goldblumom i forestom whitakerom, mislim da se isto zvao lush life. si gled'o? jedan trubu, drugi sax

lush life...........ma sticemo mi i do atonalne kode, no vori. i do atonalne svirke. akoblogda. trazili ste trip, onda se ukrcavajte, polako.

znaci: Greatest black alto cat, 29. avgust. Greatest white alto cat, 1. sektembar. Greatest pale alto cat 30. avgust :o) taaakoc. il bese green alto cat? ma isti kujac. ko vanzemaljci... sivi, zeleni. dobro da su tu.

samo ovo ovo

uso si u band of lunetics, sam tako. Walk Tall. Umbria mama mia.

samo za tebe - da budesh nashtimovan u twelve bar-u

Vidim, zaposeli ste prostor, bravo! Nemoj da ovoga sutra ne bude, druze Gradski! Ovo nije trol! Jel tako, deco? Ja svratila na sekund samo da pozdravim milo drustvance u cosku. Kunoc i lepu zabavu zelim! o))))

pozdrav i tebi..veeeliki. uz caetana, naravno..evo, i danas , malo, malo pa ga slusam...
laku noc..

Pozdrav i tebi :)

nista sem knedle u grlu i trepavice u oku nema novog. i sem sto te volimo sve vise i vise. ma jos vise, bre. ne vredi, klinci, nemos Krass da zamisli to.

pa odo, na BIS, sto rece Jelica (iju! vec je 4!): da su one fotke, sto kace Kafa & DeTail GE-NI-JAL-NE! Hvala vam deco, gde bismo to inace imali prilike da vidimo? Ovo sve po Beogradu je skandal. Stavljajte i to. Veeeeeliki pozdrav...o)))

vidi se da nisi u vukojebni. neki tu popunjavali tikete, pa se podzapau.............sto kaze u spaghetti sicilianeze........ vazduk zasicen olovom.

Moram da priznam da ste superiorni, ali veoma bih vam bio zahvalan da nam objasnite šta je to savremeni KONTEKST. U zadnje vreme to je veoma trošena reč ali izgleda da svi imaju različite poglede na nju i drugačije je tumače ili razumeju. Da to ne bi opet bila samo jedna reč, vaše objašnjenje bi bilo dragoceno.

Sa poštovanjem

moram, pre svega, da se zahvalim na komentaru mojih komentara, iskreno, nisam to ocekivao.
Iako ovo nije mesto za ozbiljniju diskusiju na ovu temu, nisam mogao da se ne oglasim na poprilicno bombasticne nazive kao sto su "VIZIJA NOVOG BEOGRADA"..."TERAZIJSKA TERASA" itd.
Pitanje KONTEKSTA u predhodnim komentarima sam pomenuo uzgred, cisto napominjuci, bez pretenzije da objasnjavam, slozenost savremenih uslova u kojima arhitekte deluju - tako da je termin USLOVI (CONDITIONS) prikladniji za ono sto sam imao na umu.
Vi ste u par navrata pokusali da prikazete uslove u kojima nastaje savremena arhitektura u Beogradu. Bez obzira koliko neki od tih uslova bili otezavajuci, to jednostavno nije opravdanje da se gradom postupa na "otezavajuci" nacin i da se dogadjaju stvari koje menjaju grad u pravcu za koji nisam siguran da je dobar.
Ono sto se ovde desava stvara sliku koja govori da Beogradska arhitektura nije proizvod kulture nego nekakva izolovana autonomna disciplina - ocepljena ne samo od ostalih kulturnih cinilaca nego ocepljena cak i od savremene arhitektonske prakse. Raspisuju se konkursi koji "popunjavaju" prostor, dok ne vidim tendenciju da se stvaraju prostorni mehanizmi i strukture koje ce pokrenuti grad i ponuditi neki progresivniji diskurs - a to naravno, nije pitanje investitora nego pre svega strucne javnosti.
...da skratim, savremeni uslovi u Beogradu su medju najizazovnijim u Evropi, jako interesantan poligon za ozbiljna arhitektonska istrazivanja i nove koncepcije. To, nazalost, domaca strucna javnost nije u stanju da pokrene. Zbog toga ne vidim razlog za ne-otvaranje domace sredine za upliv progresivnijih vidjenja. uz duzno postovanje, to domaca strucna javnost nije u stanju da iznese.

ps. banalan i tako ocigledan primer nemanja alternative vrlo dobro ilustruju one fotografije vasih kuca koje na primeru pojedinacne arhitekture ne uspevaju da se izbore sa USLOVIMA u kojima su se nasle.

Mislim da je priča o kontekstu ipak degažirana u drugi plan jer se opet sve svodi na visoke ili niske zgrade, nekvalitetna kreacija arhitekata ili tome slično. Kontekst, kako ja shvatam taj pojam, je priča o okruženju pre svega. Mislim na ekonomski potancijal zajednice, na kulturni milje, potencijal arhitekata, kvalitet i interes investitora koji dolaze u Beograd, stručni potancijal ne samo arhitekata već i drugih struka koji u planiranju grada učestvuju. Kontekst podrazmeva i građane i njihovu sposobnost da shvate gde su i šta žele. Ne treba zaboraviti i blisku prošlost i poziciju sa koje se krenulo 2000 godine i za mene veoma važna mentalna slika u našim glavama, priča o očekivanjima, nadama i uostalom poverenju koje se posle promena polako gubi. Takođe, kontekst je i poznavanje mehanizma funkcionisanja države i grada, kako se stvara budžet, kako se troši. Primećujem po komentarima sa bloga da to nije jača strana sagovornika. Kao onaj godpodina sa beograd bilda čiji ste tekst pokazali, koji govori kao da ne gleda kroz prozor ili ne izlazi na ulice.

No dobro, u jednom se slažemo, nedostaje ambijent koji bi animirao ljude, pre svega arhitekte da čine napor i drugačije promišljaju o gradu, da istražuju. Raspisao sam konkurs za NBGD - blok 26 sa idejom da ćemo dobiti upravo koncept centra NBGD u kontekstu okruženja i dobili smo sasvim korektne projekte, upravo samerene moći svih nas da razmemo vreme u kome se to događa. To je ono što sada u Beogradu imamo. Mnogi na blogu govore o stranim arhitektima koji bi trebalo da donesu nešto novo. Probali smo i to. Rezultat nije spektakularan, Beograd još uvek nije reprezentativno mesto gde bi oni tako nešto radili. Doći če i to vreme, sada smo doveli Podreku, hvala bogu, prihvatio je, i to se oseće, ispričao je novu priču i to je dobra poruka lokalnim arhitektima.
Govorite takođe o izolovanosti arhitekture. Tu ste u pravu, ali pošto država nema koncept kulturne politike, sve je tako i u muzici i u pozorištu ili bilo gde već. Teško je ući u društveni kontekst sa pozicije gde nemate odgovor zajednice. Arhitekti su prepušteni sami sebi, pritisku investitora, modi, i to će za neke nove klince biti izazov da prevaziđu problem. Ja se bar trudim da u tim okolnostima otvorim priču i učinim procese u našem poslu otvorenim.
Sa poštovanjem

kako biste vi ono reki?
"Javite sa koje ste kruške pali i koliko je visoka bila grana pa da vam se pomogne."
kako vas, bre, nije sramota? oba puta (i na postu kod tt - tamo gde ste mu prvi put ovo sa kruskom rekli!) vam covek sasvim korektno da svoje misljenje, i to sa vecom vizijom, nego sto cete vi ikad imati!

"Stvarno, tako ste superiorni a mi mali miševi samo da prevrćemo očima i da stidimo."

vi i jeste mali mis i treblo bi da se stidite!

rekoh ti jednom davno, na jednom Restakovom blogu, koga imamo za gradskog arhitektu, a ti mi nisi verovao. ;)
Ja to samo iz pozicije gradjanke do cijih usiju dolaze 'svedocanstva' (ovde mislim samo na proverene informacije) o konkursima, investitorima, prekrajanju projekata, otimacini 'biznisa', preuvelicavanju sopstevnog ucinka, neispunjenim obecanjima gradjanima, a nekad i licnog uveravanja u navedeno... i tako to. :roll:
Elem, posto sam iz sasvim razlicite/nesrodne struke, drago mi je videti da je kriticko ucesce mladih arhitekata/studenata arhitekture na ovom blogu jos kako uzelo maha! =) Pohvale s moje strane... a i silno si me zabavio postiranjem fotki onih remek-dela! =D

Retko sam imala prilike da na ovom blogu procitam konkretne odgovore domacina na jasno definisana pitanja blogera. No, dobro, demagogija je odavno izmisljena za takve prilike. Zato me ovde uglavnom i nema.

Ma samo naziv albuma Charles Mingus. Tu svira R.R.Kirk. Reeds. A Charles Mingus, mos misliti, KLAVIR. a basadzija. tu ima one: "eat that chicken", "oh, lord, don't let them drop that atomic bomb on me", "devil woman blues", too. ma, polako. ima gu green s v e sto treba, da su pametni dali bi mu radio onomad. sad kasno.

Mr. Green!
Ma, Mingus je super i na klaviru! Tj. klavir je super na Mingusu.;) Druzim se sa klavirom vise od 25 godina, pa shvatih da ne stoji svakom jednako dobro. =D E, njemu stoji!
A nick mi je drugog porekla. Oh Yeah! ;)

Oh Yeah, meman. Walk Tall.

pomislio sam na to sto si mi rekla kad sam poceo da citam odgovore gradskog arhitekte. ja sam u fazonu da keep an open mind. a, jos kad neko odvoji vreme i podeli razmisljanje (sto je kristijan uradio), koje je po mom misljenju, vredno svake paznje, a na to se odgovori sa krajnjom sujetom, onda ne mogu da ostanem ravnodusan.
l&m, zvanicno da ti kazem - bila si u pravu.

ne treba nikakvo priznanje, ni zvanicno! ;) Kamo srece da nismo u pravu. =(
Nego, kad kod Mr. Bobica vec postoji tendencija da ignorise neka pitanja ostalih gradjana, onda kritike mladog kadra iz njegove struke smatram jos potrebnijim. S tim u vezi, drago mi je da ste DeTail, Kristijan i ti prisutni. A za fotke - jos jedan aplauz! ;)

heeeeeeeee heeeeeeee
sutra u 12 da si na dogovorenom mestu!!!
i mani se filozofije :)
salim se :))
lepi su vam oni prilozi
ali nisam se bas udubila u celu pricu....
kad bude vremena

e da...
ovo je za kafu

Postovani gospodine Bobicu,
U pravu ste u mnogo cemu i pre svega u tome kako ste okarakterisali moje komentare ali i za to postoje razlozi. Slazem se da oni deluju distancirano i samoreferentno ali kritika jeste pre svega prvi korak ka necem novom i boljem. Ono sto pre svega nedostaje kod nas jeste navika da se radi istrazivanje i samim tim jedno ozbiljnije razumevanje izgradjene sredine. Lepeza procesa i metoda rada u istrazivackim projektima je ogromna te stoga nekad ne mogu da kazem konkretno sta treba raditi jer je razlika izmedju arhitekte istrazivaca i arhitekte dizajnera upravo u tome sto istrazivac ne dopusta samo mashti da ga vodi vec svaki projekat podrazumeva poseban, racionalan i studiozan pristup i naravno mnogo rada. Na konkursima kod nas su uglavnom zadati uslovi ali se na njima retko trazi misljenje vec se daje unapred definisan zadatak, tj. nikad se konkursom ne pita "sta da radimo sa ovim prostorom?" vec "napravite to i to". Sto se tice konkursa, imali ste prilike da vidite i moj rad na konkursu za NBG koji je bio isto kritican koliko sam i ja na ovom blogu (a i inace) te sam sa programom upoznat (radi se o narandzastoj sacastoj fasadi i velikoj zgradi iz dva dela). Sta vise, program je bila tema kojom se rad bavio, upravo pokusajem da sav taj program definise u odnosu na siri gradski kontekst kao i sta to znaci poslovanje i kombinacija stanovanja i poslovanja. Sve u svemu, i poenta projekta je bila da istakne odredjenu ambiciju i zelju da se grad pretvori u nesto drugo i priznajem da namera nije bila da radimo nesto sto je standardno i lako izvodljivo vec da pokrenemo diskusiju u strucnoj javnosti ali ne samo po pitanju samog projekta za NBG vec i pristupa arhitekturi i urbanizmu te je velicina bila okosnica rada. Koncept, jasno je i meni, nije primeren podneblju a bio bi pretezak i za neko drugo okruzenje te ga treba shvatiti kao spekulativnu analizu. Sto se mene tice radio sam u okviru teorija kojima sam se bavio proteklih godinu i po dana. U pitanju je upravo Moskva i velicina. Moskva zbog svoje reprezentacije, a velicina kao jedini diskurs u arhitekturi koji je arhitektima ostao otvoren za eksperiment. Sama velicina postaje sve konkretnija kategorija pre svega ako se uzme u obzir da se svetska populacija povecava. Da li ce se Beograd siriti i koliko moze da se siri?(holandija ima 16miliona st. a pola su stranci-sta ce biti kad se otvorimo kao zemlja skroz a sve jeftino) Tako nesto na primer nikad nije bila tema kod nas sem eventualno u privatnim i usputnim diskusijama. Priznacete, kod nas se znanje samo prenosi sa kolena na koleno i zato jos vucemo nasledje modernizam i ranog postmodernizma a ne pokusavamo da se bavimo projekcijama mogucih buducnosti i novih realnosti. Sve to moraju da budu teme koje se javno diskutuju ili resavaju na anketnim konkursima. Rad nagradjen na konkursu za NBG je bio onaj koji je bio najrealniji a u pitanju je anketni konkurs. Mozda je moje shvatanje anketnog pogresno ali zar to ne bi trebalo da bude platforma upravo za preispitivanje strategija? takvih projekata kao sto je pobednicki, uz svo postovanje autorima koji jesu medju nasim najboljim arhitektima, nije apsolutno nista novo pokazalo, sta vise to je funkcionalisticki pristup arhitekturi i takve su u sustini sve poslovne zgrade izgradjene u poslednjih 20-ak godina.
Pomenuo sam reprezentaciju, upravo princip moskve je odlican primer: nismo vise u centralizovanom sistemu ali zasto ne bismo razmisljali na slican nacin o arhitekturi tj. u smislu reprezentacije i celovitih urbanih poteza umesto ekonomski formalizovanih fragmenata. Ili na primer da urbanizam posmatramo pejzazno tj. landscape urbanism ili new urbanism. Sve u svemu ima mnogo pristupa koji su aktuelni i svi su daleko progresivniji od zoniranja.
Sa druge strane, potpuno razumem moc koju investitori imaju i koliko je tesko arhitektima da izbegnu ulogu servisera, tj. iskljucivo ulogu onog koji pruza usluge, ali proaktivan stav jeste nesto sto arhitekti moraju da imaju i moja je kritika upravo takva. Jedan od nacina da se grad poboljsa jeste da se arhitektima da veca moc u odlucivanju ali naravno i kriterijumi struke da budu na visem nivou. Pre svega bi na anketnim konkursima trebalo kritikovati arhitekturu koja nema bar neku progresivnu notu. U najgorem slucaju, svi svetski arhitekti danas pokusavaju da investitore kupe "ikonama" (bilbao, CCTV, Yokohama, Ridijk&Neutelings, blob i td.), pa makar tako da pokusamo da onda radimo arhitekturu da, ako nista drugo, ono bar da bude spektakularna (iako sam i prema tome kritican ali je ta kritika ipak ka situaciji u kojoj su gradovi njima pretrpani).
Mozda su ovi moji predlozi presli iz domena samog projektovanja i urbanog planiranja, ali mislim da je pitanje kriterijuma, ambicije i uopste strukovne odredjenosti i stava od velikog znacaja. Recimo samo da se na primer biznis parkovi, shoping mall-ovi u razvijenim zemljama izmestaju iz gradova. Druga stvar, u aziji se ulaze strasno puno para u industriju znanja pa se grade razni istrazivacki centri i instituti ciji interesenti kod nas nazalost jos bazaju po alternativnim scenama. Da ne pominjem slucaj naseg strucnjaka i njegovog genetskog istrazivanja, pa tom coveku treba napraviti institut u gradu i neku fantazija savremenu zgradu umesto nekog trznog centra, pa nek zaposli gomilu mladih strucnjaka, nek se arhitektonski fakultet pretvori u neki muzej a da se naprave nove zgrade za ta tri fakulteta posebno, nek se stanovanje preispita i porazmisli i o tipologijama kolektivnog stanovanja a ne da se dozvoli ovakva stambena izgradnja.
Ima jako puno tema vrednih diskusije i svakoj treba ozbiljno pristupiti, to je poenta istrazivanja koje se kod nas tek malim koracima razvija. Ali svakoj temi treba pristupiti ozbiljnije, pa onda drugoj, pa trecoj. svaka studija se radi od 3-12 meseci a mozda i vise i te studije trebaju da se koriste ne bi li se osvezio arsenal mogucnosti u zavodima i institutima kod nas ili kako bi se eventualno doneli neki bolji zakoni. Sto se mojih konkretnih predloga tice ne bih mogao ovako da ih predstavljam jer da bih bio precizan ipak moram misli da prenesem na papir te cu se zadrzati na razmeni misljenja o opstijim pitanjima a predloge nadam se prikazati crtezima kad za to bude prilike.
Sve u svemu, moja namera nije ni da vredjam niti da umanjujem bilo ciji trud pa se nadam da cete moju kritiku uvek prihvatiti i u svetlu odredjenih proaktivnih stavova koji su nekad idealisticki ali pre svega sa izuzetno pozitivnom namerom.
Eto na kraju da vas pitam, gde mlad covek da pokaze svoja razmiljanja kad se na primer na konkursima uvek trazi predlog po zadatim kriterijuma pa se to svede na ispunjavanje zadatka. Takodje ne postoji ni jedno mesto koje ce na primer da motivise mlade da rade projekte i istrazivanja. Eto jos jedan predlog, zasto se ne bi organizovala serija konkursa za mlade do 35 godina na primer, a nagrade da budu primerene trudu koji se od ucesnika ocekuje tj. ozbiljne nagrade kao i za konkurse inace ili i ozbiljne, sire i sveobuhvatnije teme.
Sve u svemu, zaista pozdravljam vase napore na ovom blogu i smatram da je ovo jako bitan iskorak ka javnosti i zadovoljstvo mi je da delim misljenje sa svim ucesnicima vaseg bloga i vama.
Srdacno
K.

Generalni stav koji iznosite je veoma blizak mom viđenju traženja rešenja za grad koji treba da odgovori na nove potrebe. Činjenica je da nedostaje istraživanje ne samo formi (to je uvek posledica ili marketing) već supstanca i konteksta na kome se može novo viđenje zasnivati. Takođe, ne sme se izgubiti iz vida da to nije generalno planetarno viđenje, ne postoji recept za sve slučajeve. Vi navodite Kinu ili Moskvu. Ipak je to neuporedivo sa Francuskom ili Beogradom. Ne samo zbog materijalnog potencijala, već i zbog socioloških, političkih, mentalnih i drugih elemenata ili prosto rečeno načina života. Zbog toga istraživanje treba zasnivati na lokalnoj situaciji uzimajući, naravno, u obzir i iskustva drugih.
Radio sam u Moskvi nekoliko objekata i bio veoma razočaran urbanim konceptom koji se tamo stvara. Investitori diktiraju trend a arhitekti se snalaze u tome i što se tiče arhitekture postižu zavidan nivo. Štiti se donekle stari deo grada ali okolo niču različite zgrade bez nekog uređenog pracia i stvara se novi gradski pejsaž. Mislim da nema koncepta, ponavljam. To je jedno moguće iskustvo ali u Beogradu teško primenjivo, zbog prostranstva na primer. Razmera grada je drugačija.

Video sam vaš rad koji ste naznačili na konkursu za NBGD i ako dozvolite komentarisaću ga sa zadovoljstvom. tema konkursa je bilo pitanje upravo o konceptu. Kakav centar NBGD treba da izgleda. Parametri su bili samo uputstvo, naznaka dimenzije kako bi atrhitekti imali referentnu vrednost i kako bi radovi bili uporedivi. Svew drugo je bilo slobodno. Konkurs je bio raspisan da bi se dobila ideja o centru NBGD na osnovu koje će se raditi Detaljni plan. Posle će se za svaku zgradu raspisivati konkursi za arhitektonska rešenja. To je bila moja ideja. Nije uspelo do kraja jer su arhitekti odgovorili veoma konkretnim projektima. U pravu ste, nije bilo potencijala za istraživanje koncepta izuzev nekoliko radova. Sve se dogodilo u okviru ustaljenog i uhodanog principa i u tom pogledu postignuti su dobri rezultati. Posle toga može se postaviti opitanje dali (kao što vidite ne odustajem od svojih pravopisnih principa) uopšte postoji neki novi grad ili nova struktura koja bi u smislu kako vi to naglašavate mogla bitno da pomeri stvari unapred. Čini mi se da je to možda prerano za ovaj grad. Novi koncept po pravilu proizilazi iz novih potreba, novog načina života, novog ekonomskog potencijala i to se očito ne događa. Na primer: u Beogradu nema više radničke klase u klasičnom smislu, sada je to neka drugačija grupacija stanovništva ali njihove potrebe nisu još uvek dovoljno jasno artikulisane pa i prostor koji se za njih stvara lebdi u tom prelaznom prostoru. Ako vi ponudite nešto novo,pitanje je dali će to biti prepoznato i prihvaćeno, ne od onih koji donose odluke u urbanizmu, već od korisnika, građana. Bez obzira na kvalitet koji vi nudite. Šta je to novi koncept grada? Ja i dalje verujem da je javni prostor, gradski trg važna stvar, verujem da nema gradskog bez stanovanja, verujem da je zelenilo neophodno. Ako su to neke date vrednosti onda i rešenja bivaju slična i kontekst se bitno ne menja.
Opet o investitorima. Oni ulažu novac i trude se da to bude isplativo, inače njihov posao ne bi imao smisla. Arhitekta može da nudi novi koncept ali ako ne nađe način da ubedi investitora onda to ostaje ideja za neka druga vremena. Država tu nema šta da traži, može samo da pokuša da stimuliše nove ideje, pa ako prođe, odlično je. Moje iskustvo sa "velikim" arhitektima je da oni ulaze u priču sa investitorima koji žele da grade novo, neviđeno, Kalatrava ili Zaha na primer, jedno zato što su možda shvatili da treba ići napred ali bojim se da je u osnovi želja da se na tržištu nametnu i prikažu, da pobede konkurenciju. Tu je prostor za arhitekturu koji se može iskoristiti za ono o čemu vi govorite. Uostalom, takvih objekata je jako malo, produkcija u Evropi je slična našoj, klasičan pristup i sve se završava na dizajnu.

Neznam zbog čega imate utisak da vi nekoga vređate, to ste ponovili dva ili tri puta. Na protiv, zalaganje za proaktivan stav je korak napred i nemojte imati sumnje da to neće biti napadnuto. Vi time menjate uhodana pravila i normalno je da će arhitektonski svet da vam se suprotstavi. Ako se u to upuštate, ja vas lično u tome veoma podržavam, morate se lištiti ideje o saglasiju. To je opredeljenje a to košta i to neki put veoma skupo. O tome mogu da vam pričam na osnovu ličnog iskustva.
Ovo društvo u kojem radimo preživljava, bori se za opstanak i mesto u svetu, pitam se dali tu ima u ovom trentku mesta za istraživanje novog koncepta. Ja mislim da ima i to je kao i na drugim mestima, lična odluka i lična borba, tek kasnije to može postati opredeljenje zajednice. Pre trideset godina sam sa kolegama iz CEP-a promovisao održivi grad, umereni razvoj, tek pre neku godinu to je postalo opredeljenje na kome je zasnovan novi Generalni plan grada, ipak nedovoljno jasno. Uneti novi kriterijum i novu vrednost u opštu misao je težak posao i dugotrajan, ali na kraju to da rezultat.
Dobar primer je PROJEKT BEOGRAD, grupa mladih ljudi sa raznih fakulteta su stvorili okruženje za sebe, van škole, i kreirali prostore u Beogradu upravo na novim kriterijumima. Veoma sam ih podržao, u Veneciji prošle godine su bili veoma viđeni, svet je prepoznao njihovu poruku. Sada preostaje da neke od tih ideja budu prihvaćene kao novo pravilo i način razmišljanja.

Mislim da se sada bolje razumemo i nadam se nastavku razgovora.

Sa poštovanjem

Nažalost sa Prokopom je tako i to će čekati ne samo izgradnju stanice već i promenu stava železnice oko tog zemljišta. Sa druge strane se priprema plan i tender za investitora koji treba da raselji nekoliko hiljada ljudi da bi gradio. To je razvojni posao za narednih pet godina. Dobro je smo to započeli.

Već sam jednom odgovorio na tu opasku: pravopisne greške su deo mog identiteta, komunikacije i neslaganja sa sitničarenjem. A tema?

vole da kazu na ovom blogu: potpisujem.

Btw. Jutros opet krkljanac na Gazeli...a mogu da mislim kako ce biti popodne, petak, kisha...

Konkurenicija i simbioza nije isto... a ako ima vise centara, a asko se stvaraju iz jednog centra kao svugde u svetu pa za cudo i kod nas (zavod za urbanizam) onda to moze biti samo simbioza a ne konkurencija, i to je jedino ispravno. Svi za sve.

Konkurenicija i simbioza nije isto... a ako ima vise centara, a asko se stvaraju iz jednog centra kao svugde u svetu pa za cudo i kod nas (zavod za urbanizam) onda to moze biti samo simbioza a ne konkurencija, i to je jedino ispravno. Svi za sve.

Ne vidim ja da je u pitanju niti konkurencija niti simbioza. Prosto se radi o potrebama. Na različitim mestima u gradu treba zadovoljiti potrebe stanovnika tog dela grada i pružiti im i nešto drugo osima kupovine u shoping molu ili neku kafanu. Ipak Narodni muzej ili Narodno pozorište ne mogu da se prave u sistemu decentralizacije mada postoje i takve mogućnosti sa isturenim pozicijama. Mislim da svaki deo grada u decentralizovanom gradu kakav ja mislim da treba da bude ima svoje obeležije i svoj znak, naravno pored zadovoljenja osnovnih potreba. Tada se može govoriti o pozitivnoj konkurenciji koja budi kreativnost i povećava ponudu. I da razumemo važnu stvar. Sadržaji kulture ili nećeg što je javni interes pravi grad, ostalo je investitorska priča. Grad radi na tome da stvori bazu koja će da animira investitore da tamo grade, to im se ne može narediti. Pozorište na Zvezdari, Banovom brdu, Opera na NBGD ili umetnićke galerije u Zemunu je ono što grad može.

Konkurenicija i simbioza nije isto... a ako ima vise centara, a asko se stvaraju iz jednog centra kao svugde u svetu pa za cudo i kod nas (zavod za urbanizam) onda to moze biti samo simbioza a ne konkurencija, i to je jedino ispravno. Svi za sve.

Moram priznati da se loma naježim kada čujem tu krilaticu, "svuda u svetu" "u celom svetu" i sl. Ne znam na šta ste mislili kada ste rekli da sve ide iz jednog centra? Da li na to kako se planira urbanistički jedan grad ili kako gradovi nastaju?

... ste jednu meni zanimljivu stvar o zelenilu koje izgleda dobro ali ne zbog Gradskog zelenila već zbog ljudi koji tu žive. To je moj urbani san, da građani uređuju svoj prostor i o njemu se brinu. Gradsko zelenilo se brine o javnim prostorima, parkovi, skverovi, drvoredi uz ulice i slično. Zelenilo uz stambene zgrade je deo stambenog prostora i zelenilo to održava samo dva puta godišnje, u proleće i jesen i to na poziv stanovnika. Tako je to u svim gradovima po Evropi i tamo funkcioniše. Znate, živ me je sram bio kada je američki ambasador sa svojim stafom čistio deo obale reke u Beogradu. Kako to da Beograđanima ne pardne na pamet? Učešće građana nije samo u gunđanju i kritici, već i u akciji, lokalnoj akciji da se uredi svoje stepenište, okolina zgrade. Pa nije grad hotel gde ima neko ko će to da uradi umesto nas.

Kontejneri su problem, propala je akcija pre neku godinu da se otpad klasifikuje u razne kontejnere (stako, papir, đubre...) jer građani nisu to hteli. Smatrali su da ih gradska vlast maltetira i da na tome gradska vlast pravi profit pa građane baš briga za to. Stvarno sam bio zbunjen. Ali to su moje komšije i nemam druge.

Nemojte da vas zbunjuju takve stvari. Ovde su "gradjani" posle 5. oktobra prestali da pljuju i bacaju smece po ulici. Ali kada im se vlast ponovo nije svidela sve se vratilo na staro. Ne moze im se objasniti da ne treba da bacaju beton i kamenje u kontejnere, a kamo li da razvrstavaju djubre. Ako ne mogu nista drugo onda bar nekom da pljuni pod prozor. Na zalost, to cak nije ni problem opste kulture nego mentalnog sklopa.

"Kontejneri su problem, propala je akcija pre neku godinu da se otpad klasifikuje u razne kontejnere (stako, papir, đubre...) jer građani nisu to hteli. Smatrali su da ih gradska vlast maltetira i da na tome gradska vlast pravi profit pa građane baš briga za to. Stvarno sam bio zbunjen. Ali to su moje komšije i nemam druge."

Ako ste za kontejnere mogli da poslušate Građane, slušajte ih onda i kada je Peti parkić tema! Slušajte i pitanje za Viline vode, slušajte i http://forum.b92.net/index.php?showtopic=32701

Ili bar odgovarajte na pitanja.

U pravu ste oko svih stvari o kojima pišete. I mene ta mana narodna, možda je to zaista mentalitet, nervira i nadam se da će to jednom doći u red. Ipak, pokušavam da to shvatim i na drugi način, sve je bilo razoreno i treba vremena da ljudi ponovo uspostave red vrednosti. Nekada smo bili jedna od najjačih evropskih sila u građevinarstvu, sada toga nema, tek se po novo stvara nova operativa. Da vam pričam o tome ko sve radi te poslove? Naravno to nije nikakvo opravdanje ali je nažalost to stanje stvari.
Strategija turizma u Beogradu je napravljena i razvija se. Uzmite program Turističke organizacije Beograda i obradovaćete se ponudom. Nije to kao u Beču ali pristojno je u odnosu na ono što može iz gradskog budžeta da se odvoji u stvaranje sistema. To sve takođe zavisi i od broja turista koji dolaze, oni stvaraju materijalnu bazu. Do skora problem su bili hoteli, nije bilo dovoljno a i ono što je preostalo je zastarelo, investitori se tog posla nisu prihvatali, nije bilo rentabilno. Od prošle godine druga situacija, gradi se pet hotela, postojeći su skoro svi renovirani, investitori su prepoznali da se broj posetilaca Beograda naglo povećava i naravno reaguju. Posao grada je da uredi javne prostore i učini ih pristupačnim i atraktivnim. Na primer, urađeno je osvetljenje Kalemegdana, mostova, menja se polako urbani mobilijar. Iduća godina je "Zemunska godina", obale i Gardoš.
Hvala na učešću, ali za sada ste manjina i nadam se da ćemo biti u većini.
Sa poštovanjem

Upravo sam to rekao: da se očuvaju vrednosti koje su nekada stvorene. Novi objekti su deo grada, grad se menja i razvija, nikada ne ostaje kao što je bio niti je to dobro. Nekada je tu bila močvara, oko Hrama Svetog Save je bilo poljoprivredno zemljište, pa male kuće pa malo veće kuće i tako to ide sa gradom. Ne mislim da je izgradnjom u NBGD poremećen sistem vrednosti, posebno u oblasti životne sredine, to je i dalje u tom smislu najkvalitetniji deo grada. Ja govorim o promeni koja ne uništava sve pred sobom. Nažalost ima i takvih primera, na primer: zagrađivanje pasaža u zgradama baš na NBGD čime se zaista bitno menja struktura u sprečava provetravanje. Ili dograđivanje, nadziđivanje, najčećše bez dozvole. Na to nema mnogo reakcije građana, zašto da sekiraju komšiju, pa lepo se malo proširio i super mu je. I te male intervencije, naoko neprimetne ali ima ih na NBGD oko 20.000 komada, utiču značajno na okruženje.
Problem sa kojim se borim je zaista veliki pritisak da se gradi i koji pokušavam da dovedem u meru, u sistem koji je održiv. To znači, ne sprečiti razvoj i promenu gradske matrice ali i sačuvati vrednost ranije stvorenog. Pa čini mi se da i ne ide tako loše uz sve greške koje su svojstvene onima koji rade.

Pls, "mostove i obilaznice" ostavite za kasnije!

Mungos, The Unapred Ponosni

obilaznica su zaista priritet. To je jedini način da grad prodiše i građani dobiju mogućnost alternative u kretanju. Cilj je ostvariv i bez toga ostaćemo samo mali grad sabijen u dva dela, NBGD i krug dvojke. Bez mostova i obilaznice prigradska naselja će ostati usamljena i izopštena iz Beograda. Ako sve bude u redu 2009 godine završen most preko vrha Ade a dve godine kasnije drugi most preko Ada Huje.

Ratno ostrvo sam uspeo 2005 godine da stavim pod zaštitu kao prirodno dobro najvišeg ranga i od gradnje nema ništa. Bilo je ideja da se tu gradi srpski "Monte C..." i neki hoteli....

Hvala za podršku oko opere.
Pozdrav Djordje

Zasto drugi most preko Ade Huje? Oce li se tuda napraviti desni krak obilaznice oko Beograda ili ce i dalje kiperi i cisterne da idu Batutovom-DImitrija Tucovica? Pominjalo se da bi se pancevacki most trebao renovirati, ali to bi valjda trebalo da se uradi pre 2011. Nije li logicnije onda napraviti most Zemun-Borca da bi se time izmestio jedan deo prevoza koji ide kroz centar (pored kraka obilaznice koji mora da se uradi prema Pancevu). To bi malo olaksalo premestanje centra u NB i potpomoglo razvoju druge obale dunava.

Generalni plan Beograda je predvideo mosteve preko Ade Ciganlije, Ada Huje, most Zemun Borča i most kod Vinče preko Dunava kao deo obilaznice. Priritet je most na Adi, kažu eksperti jer taj most treba da prihvati saobraćaj na vezi NBGD i pravca ka Voždovcu ali i saobraćaj iz pravca rakovice i Čukarice koji sada prolazi pored sajma i ide na gazelu. Tu je praktično sada već kolaps. Naravno bilo bi dobro da se prave svi mostovi odmah ali za to nema para pa je most na Adi određen kao prioritet jer će završiti najveći posao u rasterećenju centra od tranzita. Ako ga završimo do 2009 godine moći će da se započne i drugi, na Ada Huji da bi se saobraćaj sa severa odveo ka autoputu a ne opet kroz centar kao sada. U isto vreme će biti gotov i most kod Vinče i tada če teretni i tranzitni saobraćaj biti izmešten iz grada. Magistrala koja ide od Tošinog bunara do Autokomande sa tunelom ispod Senjaka i sa mostom preko špica Ade nije obilaznica, to je gradska magistrala za lokalni saobraćaj sa ciljem da prihvati oko 40% saobraćaja koji se događa u gradu. Most kod Borće ka Zemunu u ovom trenutku nema dovoljno opterećenje da bi bio prioritet. Hoću da kažem da održivi razvoj podrazumeva da se gradi ono što je neophodno i za pare kojima grad raspolaže. Prosto, može i taj most ali onda treba da se dogovorimo koje škole ili zdravstvene ustanove ili infrastrukturu nećemo da gradimo.

Ako sam ja dobro razumeo, zavrsetkom mosta kod Vince izmestit ce se teretni saobracaj na pravcu Pancevo-centralna Srbija iz Beograda. Samim tim osnovni pritisak na Pancevacki most ce se smanjiti. Gradnjom mosta preko Ade Huje dobit ce se samo bolja povezanost Mirjeva i okolnih naselja sa Pancevom. Do sada nisam primetio gradnju nekog puta koji bi uspesno povezao taj deo grada sa Bulevarom i presao preko auto puta. Samim tim, kolicina vozila koja prolazi kroz centar grada bi ostala ista. Most Zemun-Borca bi omogucio da ljudi koji idu iz Zemuna, Bezanije, Blokova, a i saobracaj koji dolazi autoputem ne prolazi kroz centar grada. Jedina dva razloga koja ja vidim, za gradnju mosta preko Ade Huje jesu da, ili se sprema rusenje starog pancevackog mosta, sto bi znacilo da ce da se pravi i treci most preko dunava koji bi isao direktno iz centra, ili se sprema izmestanje Beogradske luke na drugu obalu dunava, nizvodno od Pancevackog mosta, i to u narednih cetiri godine, te se mora napraviti jos jedan most jer ce dobar deo radnika biti iz tih predela grada.

Ti si, sa druge strane, sa takvim recnikom, olicenje jednog gradskog deteta. Pa bravo, sta drugo reci.

Nisu Romi problem koliko se misli. Prošle godine sam pokušao da izgradim naselje za Rome ispod Gazele u NBGD kod ulive Dt Ivan Ribar i doživeo linč. Građani iz okolnih naselja su se pobunili i bile su čak i demonstracije a protiv nmene su podnete krivične tužbe jer sam im navodno tim planom umanjio vrednost imovine. Sada je slična situacija u Sremčici gde pokušavamo da uradimo naselje za Rome. Ja ne volim teške reči ali mi to liči na rasnu netrpeljivost i to zaista umanjuje mogućnost rešenja ovog problema.

Metro jeste potreban i taj projekat je spreman. Laki metro ili klasični podzemni? Mnogo reči oko toga, ima jedna grupa ljudi koji su takav projekat radili pre trideset godina i sada su veoma uključeni u ponovnu afirmaciju klasičnog metroa. Već sam dosta pisao na blogu o ovome ali da ponovim ukratko. Laki metro je nezavisan sistem javnog prevoza. Prva linija dužine od 14 km ide od Ustaničke do Zemuna kroz centra grada gde je 4,5 km podzemno. Ostalo je na zemlji sa denivelisanim raskrsnicama. Vreme putovanja je 26 minuta. Kapacitet je oko 20.000 putnika, klasični metro može da preveze 40.000 putnika. Stručnjaci kažu da je do 2030 godine na ovoj liniji gradu potražnja 18.000 putnika. Laki metro košta na ovoj liniji 450 mil eura a klasični 1,3 milijarde. Pitanje, zašto praviti kapacitet koji nam ne treba a košta tri puta više. Za te pare će se raditi druga linija od Pravnog fakulteta ka Prokopu. Upoređenje sa evropskim gradovima nije sasvim dobro, oni metro razvijaju već pedeset godina i njihovi budžeti su nekoliko puta veći od beogradskog. Mislim da kada se o tome govori dolazimo na pitanje odgovornosti. Ko će u ime građana da preuzme odgovornost za takav posao koji bi zaustavio mnoge druge akcije možda u ovom trenutku važnije, ko će da uvali grad u kredit koji neće moći da se vrati ili će ga vraćati generacije posle nas. Opet ja o održivom razvoju o prostiranju po širini gubera koji imamo. I još, nikada nisam osporio kvalitet tada urađenog projekta, samo je promašio vreme, bio je rađen za državu od 20 mil. stanovnika sa zajedničkom kasom. Sada je Beograd sam i sam to mora da uradi i finansira, pa to i radimo.
Ima još nešto, kažu da kad bude metro, nema više automobila. Netačno. Putujem zbog posla često i vidim u svim gradovima gde ima razvijen metro sistem neopisane gužve po ulicama, Beograd i nije najgori u tome. Moja vizija je da se građanima ponudi alternativa, tada se može ići sa velikim kaznama i drugim restriktivnim merama, kao u Londonu gde se naplaćuje ulaz u centar za privatne automobila.
Sa poštovanjem

Dakle biće denivelisan u punoj dužini od 14 km?

Znači u Bulevaru AVNOJ-a će metro biti izdignut ili ukopan punom dužinom (jer ne može tek tako da ide gore - dole za svako ukrštanje na par stotina metara) ili neka kombinacija ukopavanja jednog i izdizanja drugog pravca (metro i automobilskog). Baš me zanima kako će se to izvesti jer se ne radi o 2 metra gore ili dole, već o travim nadvožnjacima i/ili podvožnjacima kroz koje treba da idu i autobusi GSP-a. Mi već imamo sličnu stvar na ukršatnju pruge i okolnih ulica i ni malo mi se ne dopada. Imamo i primer ukrštanja autoputa, i to je fino urađeno kombinacijom spuštanja i izdizanja, ali ne znam koliko je to primenjivo na Bulevar AVNOJ-a.

Nisam imao nameru da vredjam nikoga, a pogotovu ne Rome.Smatram da je taj ceo potez neiskoriscen, a da pomenem ne mislim samo na deo sa Romima vec i na deo gde se nalaze gradjevinska preduzeca Planum,Mostogradnja, Ratko Mitrovic,Trudbenik, Rad itd.
Da li ste pri dislokaciji nehigijenskih naselja razmisljali o levoj obali Dunava?Govorim o prostoru koji se nalazi cim se predje Pancevacki most,sa desne strane.Ne znam da li je taj deo grada u planu za neku izgradnju,ali ako nije mozda bi bilo zgodno razmisliti o tome da se to postave barake za zivot tih ljudi.Prednosti su sto tu nema mnogo stambenih objekata, pa samim tim ne bi trebalo da se dogadjaju "protesti briznih gradjana",a sa druge strane,lokacija je relativno blizu centra grada (predje se Pancevacki most),te bi i ti ljudi koji bi tu ziveli bili zadovoljni.
Zahvaljujem Vam se na odgovoru,vezanom za Metro.
S Postovanjem

Nisam ni mislio da vređate Rome ali ta priča o njima nema podršku građana. Vi ste dobro to primetili i borba za njihovo pravo na prostor će biti dugotrajna. Nije problem naći mesto bilo gde na dalekoj periferiji ali uvek postoji taj otpor, nažalost Beograđani su spremni da im deklarativno pomognu ali ako može na nekom drugom mestu.
Takođe, nije dobro, po mom mišljenju praviti naselja isključivo za Rome, to se prema evropskim standardima zove getoizacija jedne grupe. Ja bih voleo da se oni integrišu u grad, tako će njihov status biti ravnopravan. Nije rešenje da se oni smeste bilo gde.

Postoji li neka varijanta da metro(bilo koji) ne polazi iz ustanicke vec recimo da pokusa da poveze i Vincu i Kaludjericu? Mislim da bi to ipak znacilo tim ljudima a ta naselja nisu toliko mala da bi ih trebalo zaboraviti.

Kad smo kod stajališta, na mnogim novim nema nikakve zaštite. Npr. u ulici Tošin bunar u 64. bloku (gde je ulica pre neku godinu proširena) nema ničega, čak ni drveta da se bar hlad ima.
A kod stajališta na autoputu pored Centra Sava u smeru za Zagreb ne postoji ni jedna jedina kanta!!!!!!!!!
Ni ona stajaća, ni ona okačena o stub pečurke, ništa, ništa. Prvo sam pomislio da ne vidim dobro, kad ono... I kako da nam grad ne bude prljav? Neku ambalažu bi neko savestan ostavio u džep, ali pušači sigurno opušak neće nositi kući.

Hm, ja ne verujem da ce g. Bobic odgovoriti na silne komentare, niti bilo ko-pa ni g. Bobic (blog je i odgovornost!)- to moze pravdati nemanjem vremena, jer se naprosto u Beogradu nista ne radi. Nista se ne radi ni objektivno gledajuci a jos manje ako se pogledaju glavni i drugi gradovi u susedstvu.

Mislim da ovo sto je g. Bobic napisao nekoliko desetina postova vise govori dovoljno o tome u cijem je grad rukama

Za one koji ne znaju, Narodno pozoriste je renovirano 1989. godine.

Voleo bih samo da mi g. Bobic objasni zasto bi ijedan iole normalan investitor kome treba na primer upravna zgrada od 70 000 m2 napravio tu zgradu u Beogradu. U bilo kom gradu u okruzenju, on moze da kupi relativno mali plac i da sazida 25-40spratnicu, a u Beogradu ne jer je spratnost zbog "humanosti" ogranicena na 5+1 na Novom Beogradu. Sta mislite g. Bobicu, kome se isplati da kupi plac velicine dva fudbalska igralista (kao da takvih placeva uospte ima?) da bi sagradio 75000 na tri sprata???

Ako govorite o odgovornosti na blogu onda to podrazumeva i vašu. Visine poslovnih zgrada u NBGD nisu ograničene, posebno u centralnoj zoni. Dakle, nije odgovorno tek tako pisati i slati pogrešne informacije drugima. Nemam ništa protiv kritike, zato sam i preduzeo ovaj angažman na blogu, ali očekujem da sagovornici preuzmu i svoj deo odgovornosti, prihvatljivo tačne iskaze.
Sa poštovanjem

P.S. reagovaću i dalje na komentare koji su vezani za temu i na one koji me inspirišu ili daju mogućnoat da iskažem svoj stav o temi.

konačno pokazujete da smo u pravu kada tvrdimo da je gradska vlast, sa vama na čelu, korumpirana. vi ne odgovarate na mail-ove, nećete da dajete odgovore na sasvim direktna pitanja. Nadam se da ćete uskoro napustiti mesto koje neopravdano zauzimate.

Ako je tako, onda zaista dugujem izvinjenje i Vama i svima koje sam doveo u zabludu, ali nedavno je receno da je na Trecem bulevaru spratnost 4+1, a 2006 je Ivana Milenkovic, arhitekta Novog Beograda cini mi se izjavila:

"Opstina Novi Beograd je tražila izmenu GUP-a sto se tice visinskog limita. Ova teritorija grada nema razloga da ima visinski limit, narocito kada znamo da su se soliteri spratnosti preko P+16 zidali 70-tih." (http://www.beobuild.net/news.php/145.html?go=)

Razumem da ne mozete da odgovorite, pa verovatno ni da procitate sve komentare, ali mislim da bi ipak onim ozbiljnim i utemeljenim bez obzira da li Vas zaintrigiraju i probude zar za odgovorom u Vama morali posvetiti minimum paznje u vidi barem kratkog odgovora.

Inace, hvala sto ste odgovorili na barem ovaj post. inace, mislim da je generalno Vas blog uspesan, cak iako ne odgovarate na postove, jer barem mozete da steknete uvid u to kako obicni gradjani razmisljaju. Mislim da bi sjajno bilo da jedan od sledecih psotova posvetite preuredjenju Trga republike, gradskoj galeriji i pitanju da li one tri stracare iza staklenca treba srusiti (nakon sto im se ukin status kulturnog dobra)

I ja se iyvinjavam, istina je da sam propustio da napomenem da je pravilo ograničenja visine bilo određeno za stambene zgrade. To je bilo loše i ja sam pokrenuo inicvijativu da se to promeni, pridružila se opština i to će u Generalnom planu biti sankcioniano.

Ideja oko Trga Republike je veoma provokativna i poslušaću vaš savet.
Sa poštovanjem

... pretpostavljam da to znaci da ste uspeli da pregovorite ljude u Zavodu za urbanizam koji su se izgleda bili oteli svacijoj pa i Vasoj kontroli i vremenu u kome zivimo.

"Sa kopanjem temelja novih nebodera moglo bi da se započne i pored "Deltine" poslovne zgrade u 20. bloku. Želja investitora je da u rupi nadomak ove staklene poslovnice podignu visoku zgradu sa najmanje 30 spratova. Grad ipak nije "aminovao", jer je maksimum do kojeg se može dosegnuti zgrada od 26. spratova. Pregovori su na početku, pa će se o rezultatima tek raspljavati.
U međuvremenu, isti investitori imaju izvesniju investiciju na Autokomadi.
"Delta" je na ovom prstenu kupila zemljište i za 2010. godinu planirala izgradnju dve poslovne kule - "bliznakinje" od po 40 spratova. Međutim, regulacioni plan čija je izrada pri kraju dozvoliće maksimalnu visinu 21 sprat, tako da će i u ovom slučaju investitor morati da koriguje planove. Uz kule će se graditi i tržni centar sa parkingom od 320 mesta."
http://www.novosti.co.yu/code/naviga...t=103934&datum