Deca Ratnici

deca ratnici            Skoro sam pročitao informaciju da danas u svetu u raznim vojskama i paravojskama na svim kontinentima ratuje preko 500.000 dece mlađe od 16 godina. Ovo je samo nezvanični podatak a broj ove dece je verovatno mnogo, mnogo, veći.            Ono što je najfrapantnije od svega- ova deca ratnici su jedni od najsurovijih boraca i često čine strašne zločine.

            Verovatno, ona na rat gledaju kao na igru koja im je uskraćena u ratnom detinjstvu.

             Ova pojava nije vezana samo ze zemlje Afrike, Azije ili nekih drugih tzv. nerazvijenih zemalja. Setimo se samo naših domaćih filmova o partizanima koji obiluju primerima malih junaka koji u borbu i smrt jurišaju bez straha.           

Još mi odzvanja u glavi pesma sa stihovima "Oni su mali za vojnike, a veliki za junake"           

Setimo se čuvenog filma Andreja Tarkovskog "Ivanovo detinjstvo" i videćemo da je ta pojava angažovanja, odnosno, zloupotrebe dece u vojne svrhe prisutna svuda još od ranije.            

Danas decase ovim ratnim junacima dodaju novi tipovi - deca bombe. Oni postaju pretnja ne samo "odraslim" ratnicima, već svima, pa i njihovim vršnjacima koji još nisu postali ratnici i žive nekim tzv. normalim životom.             Izgubljeno detinjstvo - ubijena budućnost. 

Šta će reflektovati deca u svojoj budućnosti, ako prežive ratove, ako iz svog detinjstva ne nose radost, ljubav, uživanje, već smrt i stradanja. Kakava će budućnost čovečanstva biti ako su im deca ratnici?             

 Da će nam budućnost biti ratovi to nam najbolje pokazuju dečije igre.             I današnja deca se kao i njihovi roditelji i dedovi igraju ratova. Ova nova deca dodala su sada još i nove junake a to su kriminalci i policajci. I to su sve češće teme za ratove.           

Zanimljivo je to da se ta deca sve više vezuju za te kriminalce i da oni u njihovim igrama  pobeđuju. Da li to treba da ukaže na blisku, ili možda daleku, budućnost čovečanstva kada više neće biti vojski, već će se voditi isključivo ratovi između nekih grupacija, kriminlaci- policija, ili Ovi protiv Onih... kako se već tada budu zvali.           

A gde se regrutuje takvo mišljenje i stav dece - postavlja se pitanje.           

Na svakom koraku. Čak u svakom domu.            

Dovoljno je da upalite televizor i pogledate vesti, a da zatim upalite računar svog deteta i pogledate video igrice uz koje ono provodi veliki  deo svog vremena. Pratite ga u toku dana i videćete da je samo tog dana izvršilo preko 100 ubistava... reći ćete virtuelnih, to je samo igra...

            Igra ili možda obuka i podvesno pripremanje da jednog dana to prihvati kao realnost.

            Pogledajte samo najgledanije filmove iz Holliwood-a koje Vaša deca čuvaju na svojim policama za dvd-e /ili divx/ i videćete da u njima takođe broj mrtvih u toku jedne scene često prevazilazi jedan ceo dečiji, školski, razred. Zar je potrebno da bude toliko ubijenih radi čega!?    Radi zabave!!!   

            moj svetmoj svetU jednom od mojih prethodnih dokumentarnih fimova MOJ SVET-  o uticaju medija na decu posle 10 godina građanskih ratova u Jugoslaviji pratimo 3 priče:

            - dve grupe dečaka iz dve ulice koje se igraju osvajanja ulica jer ne mogu da žive u miru jedni do drugih /kao neke naše bivše republike/. Sukobi su skoro identični, samo što bombe zamenjuju petarde, a metkove -plastične kuglice. Mrtvih srećom nema.

            - u drugoj priči dve grupe dečaka su dve mafijaške grupe koje se bore oko diska kojim ucenjuju svet jer imaju tajnu šifru za njegovo uništenje. Cilj su milioni dolara

            - i treća priča je o mališanu koji ima izum kojim će zle ljude pretvoriti u dobre.             Kad sam ih  pitao zašto ove teme, oni su bili zbunjeni i odgovorili mi kratko:            "A koje druge?!"           buducnost?! 

Zar zaista nemamo ništa drugo da ponudimo našoj budućnosti?