Sex Libris

Bez rečiKraj godine ni na vidiku, a već ne može da se živi od raznih lista.

Šta da radim. Primećujem ih, jer ih volim.

Ali... dvadeset i pet najseksi knjiga svih vremena?

Ah, taj seks, pašću u nesveks. Koliko puta ga uopšte možete strpati u naslov svojih postova?

Bilo ga je oduvek i svuda. Čak i u neuporedivo pitomija vremena, uz samo dva televizijska kanala, niko nije vodio računa o programskoj šemi koja primorava roditelje (ili njihove roditelje) na postiđena nakašljavanja u društvu šestogodišnjaka kad naiđe akcija usred porodičnog filma u osam (domaći filmovi su posebna priča, namig).

Bilo ga je u pesmama, kao u onoj kantautora čijeg imena ne mogu da se setim, koji je uz akustičnu gitaru pevao o tome kako njegov "pas voli keks, a ne voli seks" (moj prvi susret s tom reči i inspiracija za prvo neugodno pitanje ocu). U pisanim romanima ko dobar dan - u Lunu, kralju ponoći, čak u vesternima više nego u ljubićima - u stripovima, crtanom humoru, masnim vicevima. A kada sam se prebacio na "ozbiljnu" književnost, kao što ćete se uveriti samo na osnovu ovih naslova... e, pa i tamo.

Bilo ga je među literaturom kod berberina, u časopisima kao što su Start i Reporter, dostojnim domaćim zamenama najpoznatijeg stranog te vrste, Playboy-a, koga sam se prvi put dokopao tek druge polovine osamdesetih.

Jeste, od onih sam koji su Playboy čitali zbog tekstova. Zaista. I zbog tekstova.

Pored "najboljih intervjua na svetu", prikaza filmova, knjiga i muzike sa težinom, nećete verovati koliko je kultnih pisaca koje volim redovno objavljivalo upravo tamo. I to ne "erotske" priče, već priče, tačka, u kojima često i nije bilo seksa. Malobrojne pripovetke Iana Fleminga o tajnom agentu 007, pa dva najveća scenaristička imena Zone sumraka, Richard Matheson i Charles Beaumont, onda zvezde naučne fantastike Robert Silverberg i Lucius Shepard... listi bukvalno nema kraja.

Zbog toga, i ne samo zato, Playboy deluje kao najveći autoritet za jedan ovakav poduhvat. Uz kratak sadržaj, obrazloženje izbora - izbalansiran odnos pisaca i spisateljica, "novih" i "starih" knjiga - priložen je čak i degustacioni odlomak.

Od sramotno malog broja naslova sa spiska koji sam pročitao, meni najdraži nalazi se na počasnoj, pretposlednjoj poziciji (kako da mi i ne priraste srcu kada sam knjigu čitao, od svih mesta, u vojsci). Odlomak i danas deluje intrigantno - Norman Mailer je to - iako je, tipično, prekinut na najzanimljivijem mestu.

I zamislite. Ni traga Bukowskom.