The Big Easy

Piše Švaja

The Big EasyLouisiana u srcu Dortmunda. The Big Easy. Takvo je ime najlepšeg dortmundksog lokala. Veliki drveni enterijer. Po podu nasut pesak. Zrnce Kopakabane u čast najveće atrakcije šampionata, Brazila. Rulja navijača, ali i finog sveta, lokalnog življa. Lekari, Jogaaaaainžinjeri, ne podležu euforiji nošenja dresova. Drugi nisu te sreće. Ko god ima tamniju put fura se na Brazil. Svako želi deo kolača.

U osamljenim uglovima Japan. Original. I na 1:4 viču. Nipon, Nipon. Svi ih simpatišu, ali Brazil obožavaju. Sevaju krigle od 1,5 litar, ko će da gubi vreme Bonitooooona ampulice. Za jednim stolom mladi par ispija kapuciner. Tiho pričaju, kao da se oko njih ne trese hiljadu ljudi u žuto-zelenom. Ne odriču se svoje navike ni u vreme najezde varvara.

Poslednji zvižduk, opsti žagor. A onda zatišje. Izgleda da je sve gotovo. Malo sutra. Kraljevi stižu sa stadiona. Odjednom svi piju Caipirnhu. Žutu ili belu, svejedno. Stop, please, one Peeeeeakphoto. Smile, please. Svi žele pune spomenare. Ritam lomi ulicu, Louisianu, ceo Dortmund. Kaznenom se ne moze prići. Voce me apareceu, Kaleidoscopio. Ozvučenje ne treba, svi prisutni su razglas. Vitlaju gipsane kopije pehara. Poneka razbijena. Mozda protiv uroka. Nekoliko odvaljenih Engleza pokušava da nametne raspomamljenoj gomili svoju zastavu. Ne treba još, hvala. Crveni krst će ionako doci na kraju. E, Manchester, England, England.

KlinčNapolju nesto šušti. Kiša. Ne. Vozila za čisćenje ulica. Treba skinuti prvu naslagu do jutarnje šihte. Ujutro će opet preovladati kafa. Ali i ona je iz Brazila.