Achtung, Achtung!

Šesnaest loših spakovalo kofere. Šesnaest dobrih traže vešeraj. Nas četvorica ne znamo da li smo dobri ili loši. Ostali smo. I našli vešeraj za evrić i po.

O onima koji su otpali priča se samo na dan kada su ih otpratili na aerodrom. Nema milosti, sutra u novinama samo o pobednicima.

No, da ne bude tako kao što je isplanirano, pobrinula se neobična četvorka iz zemlje koja ima čast da nosi fenjer na ovom Mundijalu. Zašto su nas svi zaboravili, zašto nas niko čak ni ne zadirkuje? E pa neće moći. Pisaćete i o nama. Kako, o čemu? Pa lepo. Rešili smo da Keln dignemo u vazduh.

Naš plavi kit je svašta izdržao, pa smo odlučili da testiramo da li može da posluži kao imitacija atomske bombe. Znamo šta ćemo. Auto gas nas je dobrano nanervirao, zato što ga u severnoj Nemačkoj ima u tragovima. Pošto smo ga ovde našli u sasvim solidnim količinama, rešili smo da mu se osvetimo.

Adapter? Koji? Holandski, italijanski? Izvadi orijentalac set sa šrafovima, nešto kvalitetniji nego onaj što ga valjaju klinci na uglu Bulevara i Takovske. Help Ibrahim pođe sa nama, da se uveri da ne izaberemo pogrešni. Klonk, klonk, klonk, vrt, vrt, zavrt, i pumpa počne da se oslobađa gasa. Naš paničan strah od toga da ćemo morati da se prešaltujemo na preskupi benzin je na zvuk rrrrrrrrr odreagovao samo – go on Ibrahim... Vidim čovek malo sumnjičavo gleda, ali kapira da valjda znamo šta radimo. I tako umesto 35 mi otmemo svih 40 litara gasa.

FSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSS iz gepeka. Ajao. Grunf digne oplatu, a ventil obe ruke uvis. Šišti kao fitilj pred finiš. Smešno je da se dešava nekom drugom, ali dešava se nama. Vrti levo, vrti desno, ma ništa. Ibrahim počne da trči ka telefonu. Polizei, Polizei!

Odgurasmo kita u stranu, jer bi okretanje ključa sigurno donelo naslovnu stranu u sutrašnjim novinama. Ecologishe Banditen. Nije prošlo pet minuta, sirene svuda arlauču isto, dolaze dvoje vatrogasnih (i to kakavih) kola, a iz njih u sajber skafanderima izlaze vatrogasci sa opremom koja bi za tili čas ugasila i pakleni toranj. Krenuo neko od nas da slika, aha može to, kako ne. Jedan na aparat, trojica na kola, peti uredno odmah vadi zapisnik. Ko, šta, gde, kako. Hajde da i mi nešto priupitamo. Koliko? Ne zna, nije njegov posao, to ide u gradsku službu za nadam se ne prekršaje, a onda oni tamo odlučuju šta će sa istraživačima koji se igraju piromana nasred benzinske pumpe. Grc, jao, sa koliko li se to nula piše? Znaš onu situaciju kada ti uniformisani službenik govori cifru, a ti samo iskusno klimaš glavom. Mogao je da kaže 10, mogao je 1000, o više ne smem ni da mislim. Još se pritom dogovara sa kolegom na jeziku na kome hvatam svaku desetu reč.

Ispustiše gas do mere kada je postalo bezbedno, uredno popisaše iz koje luke je doplovio plavi kit, aufwiedersehen, nakon 20 minuta možete bezbedno da vozite. Ali šipak na gas. Rešenje? Našli smo sposobnog Rusa, kao da je jedini stanovnik orbitalne stanice u Armagedonu. Poslao dvojicu na livadu da ispuste gas, a druga dvojica kod Cece po informacije. Ceca se otkačio od smeha, i rekao da sigurno neće biti nikakvih kazni, jer on kao i ostali stanovnici Nemačke u poreskim stavkama imaju predviđene i ovakve situacije. Verovatno nismo prvi koji su probali da u flašu od litar stave dva. Rajnski rizlig u 11 ujutru za jedne, dobacivanje teniskom lopticom na livadi za druge (da ne bi bilo sumnjivo, je li...).

Epilog – baćuška za dž. sredio ventil, dao nam adapter za petnaest evrića i sipao nam gas bez obzira što na toj njegovoj pumpi može samo na specijalnu gas karticu. Pa ti posle reci da su nas Rusi samo ispaljivali kroz istoriju. Dorogaja bratja. Sprečio Breaking News. Bar neko sa istoka da uradi nešto na ovom Mundijalu. Ostali još samo oni koji su malo bolje reprezentovali loto. Dolaze nam u goste za dva dana. Čarape na sandale? Ševčenku ni to neće smetati.