Nedelja ujutro

Nedelja ujutroSvuda je isto. Lenjo, mrzovoljno, razvlačenje po krevetu. Bez želje da se uhvati sunčano jutro. Ne i za mene, jer sam juče povukao ručnu. Prva farba, moralo je da se uspori. Zato sada imam privilegiju. Da šetam pustim gradom po kome se kreću samo oni koji moraju. Ako biciklisti i džogeri spadaju u iste.

Koračati lagano ulicama na kojima nema nikoga u gradu koji ne poznaješ nudi slike koje inače od prevelike gužve turista ne možeš da uočiš. Danas nema utakmice u gradu, spala je knjiga na 14 slova, juče se radovao onaj kome je bilo pisano, a tugovao onaj kome je bilo suđeno. Dan posle, svi imaju pravo na odmor.

Ptica i sunca kao na Mediteranu, prognoza za Nemačku je kiša, ali ovaj grad je neobičan po svemu, pa i o po vremenu. Ova kosmpolitska kotlina danas neće razvući kišobran od puta A3 do puta A4. Altstadt je nov, starih zgrada nema, ali samo je Katedrala dovoljna da osetiš ranije vekove. U savezničkom bombardovanju pred kraj Drugog svetskog rata ceo grad je sravnjen do temelja. Sve, osim katedrale. Postoje feneomenalne razglednice, slikane iz iste pozicije, Keln ’45 i Keln pola veka kasnije. Na onoj požuteloj prah i pepeo i jedino katedrala koja stoji kao da oko nje nije pakao. Ona druga, simbol nemačkog preporoda. Nemci su odlučili da neke gradove obnove potpuno isto, a da druge revitalizuju u duhu novog vremena.

Köln 1945.Za razliku od Dortmunda, ovde je kombinacija svetskih brendova i malih uličica ipak u korist ovih drugih. Neko reče da je svaki centar grada u svakom velikom gradu potpuno isti. Svetska imena nagurana jedna do drugih. Ovde ih je veliki broj trgova raširio tako da ne budu dominantni. Više se pešači, ali onda taman dođeš razgiban na livade kraj Rajne za partiju na maliće. Nema uklizavanja i nema grubih startova, trava je kao za Tajgera Vudsa. Oni koji su ispali ostaju da bi odigrali još neko poluvreme u timovima sveta. Stative su jakne i frižideri pozajmljeni od domaćina koji su pošli na piknik.

Köln danasRafael Markez konačno postiže taj drugi gol koji mu je sinoć falio. Kantina Espcial, kažu sjajni meksički pab, sinoć je bio prazan. Tekila se tukla po ćoškovima, gaučosi su paradirali po trgovima. Danas nema Maksija Rodrigeza na livadi. On je svoje rekao juče. Danas taj šut vežbaju oni koji idu kući...