Jedan primer

Smisao bloga kao i svega ostalog definise kreativnost autora. Posebno u delu komunikacije sa publikom i sposobnosti mobilizacije iste da konstruktivno doprinese temama koje se pokreću. U nastavku možete videti prvi primer koji mi je trenutno bio pri ruci

(Prevod teksta )
blog?

Piše World News (27 Jun, 2006 - 05:36)  

Eason's Fables (Izonove basne)

18. februar 2005.

BRUK GLEDSTOUN (BROOKE GLADSTONE):  Iz WNYC-a u Njujorku, ovo je NPR-ova emisija "O medijima". Ja sam Bruk Gledstoun [prim. žensko je].

BOB GARFIELD: A ja sam Bob Garfild. "Blog swarm" (prim. = blogovski roj) je termin koji se sada koristi za fenomen gde kritična masa brbljanja u blogosferi uteruje neku priču u mejnstrim medije. To se desilo sa pričom o Den Raderu, to se desilo sa Džef (Džejms D. Gakert) Genonom (Jeff (James D. Guckert)Gannon), i upravo se to desilo sa CNN izvršnim direktorom Izonom Džordanom koji je, ako su tačna svedočenja očevidaca, sugerisao da su američke snage u Iraku namerno ciljale novinare. Džordan je o tome pričao na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, Švajcarska, pred publikom u kojoj je bio član uređivačkog tima Wall Street Journal-a Bret Stivens (Bret Stevens), a upravo je ovaj mejnstrim medij pisao o ovim komentarima. Bret, dobrodošao u emisiju "O medijima".

BRET STEVENS: Hvala što ste me pozvali.

BOB GARFIELD: Bret, Izon Džordan je kasnije dao ostavku na svoje mesto u CNN-u gde je radio više od 20 godina. Snimak njegovog govora u Davosu postoji, ali nije objavljen. Bio si tamo tog dana. Šta je on rekao?

BRET STEVENS: U osnovi, Džordan je izneo komentar u kome se činilo da sugeriše kako američke snage ne ubijaju samo već su i ciljale novinare koji rade u Iraku. I onda je ostavio tu izjavu tako – da visi, a Barni Frenk, kongresmen iz Masačusetsa koji je bio u panelu, je skočio i pitao ga dva pitanja – prvo, da li se zaista dešava da američki vojnici ciljaju novinare, i drugo, da li je CNN uradio priču o tome. G. Džordan je odgovorio da CNN nije napravio priču o tome konkretno, i ne, on ne želi da kaže da je to vladina politika da se ciljaju novinari. Pa, umesto toga, ponudio je niz anegdota, pri čemu ni u jednoj nema ni nagoveštaja o ubistvima novinara. Sada, moj utisak je, ovako iz publike, da je g. Džordan izneo komentar, a u trenutku kada je od njega zatraženo da objasni to, on se veoma trudio da se izvuče iz toga.

BOB GARFIELD: Kada su se pojavile sve brojnije špekulacije sledeće nedelje, činilo se da je Wall Street Journal spreman da prepusti ovu priču blogerima. Hoću reći, bili ste tamo, hvatali ste beleške, ali ste čekali skoro dve nedelje pre nego što ste objavili vašu verziju priče u listu.

BRET STEVENS: U Iraku su 30. januara održani izbori. Mislim da je 3. februara predsednik imao svoje uobičajeno obraćanje naciji. Bilo je drugih velikih priča na sceni, i to nije bila, po nama, velika priča dana. Do tog trenutka sam napisao članak za kolumnu u kojoj objavljujemo lične stavove (op-ed) i to je izašlo u Wall Street Journal-u pod mojim imenom 10. februara, i nekako je od tada to počelo da vodi neki svoj život. I tako, kada je blogosfera, na neki način, zajedno s drugim dnevnim listovima, nekako insistirala na toj temi, činilo se da je prikladno da ponudim svoj komentar o tome jer sam tamo bio od samog početka.

BOB GARFIELD: Bilo je više analogija koje su se koristile da se opiše ovaj fenomen gde blogosfera grabi priču. Jedna od njih je ona u kojoj bela krvna zrnca masovno navale na mesto – infekcije, i takođe, naravno, uvek je tu i analogija sa francuskom revolucijom gde rulja prosto počinje da ubija i pali, hteo – ne hteo. Čemu smo mi ovde svedoci? Da li je to – da li smo svedoci francuske revolucije? Da li smo svedoci lupusa [prim. lupus erythematosus – lupus eritematozus, vrste zapaljenja, inflamatorna bolest gde postoje dve varijante – diskoidna (zapaljenje kože) i sistematska (bilo kog organa); od lupus = lat. vuk; misli Bruk na analogiju sa belim krvnim zrncima – gde je zapaljenje, tu su milioni belih krvnih zrnaca]? Šta je ovo?

BRET STEVENS: Prvo, ja nemam sopstvenu metaforu za to, i nerado bih koristio bilo koju od tih metafora, pogotovo ne ovu poslednju. Vidite – blogovski svet je zapravo odigrao veoma korisnu i važnu građansku funkciju u skretanju pažnje na pitanja koja drugi obični mediji ne pokrivaju iz nekog razloga. Sad, u slučaju Izona Džordana, nisam siguran da je svet bloga uspeo da se drži pravog osećaja za meru, i evo zašto. G. Džordan je izneo jedan komentar, i čini se da je vrlo brzo shvatio da je to bio glup komentar. Opet, pitam se koliko smo svi mi, u našim životima, dali neki komentar i odmah potom rekli sebi: " 'bote, nije trebalo to da kažem", i onda pokušate da to nekako poništite. Ovo je priča na kojoj je insistirala desnica da bi se videlo kako direktor vesti koga smatraju liberalnim gura liberalnu agendu. A sad, pogodite šta sledi? Postoji takođe levičarska blogosfera, i jednog dana će oni krenuti na desničarskog direktora vesti nekog medija. Brine gde sve to vodi, pogotovo kada se čini da organizacije kao što je CNN dopuste sebi da ih na neki način izgaze.

BOB GARFIELD: U redu. Bret, hvala puno.

BRET STEVENS: Bilo mi je zadovoljstvo.

BOB GARFIELD: Bret Stevens je član uređivačkog kolegijuma Wall Street Journal-a.