Afera Topčider ( updated version) -nebitna tema/e ili blog jam ?

Sećate li se Dragana i Dražena? Sećate li se da su  Danas, B92 i NUNS imali odvojen mali prostor u kome se svakodnevno podsećalo na nerešeno ubistvo Ivana Stambolića?  

Šta mislite o tako nečemu, kao početku kampanje da se u potpunosti razreši afera Topčider?  Afera Topčider je case study političkih malverzacija, društvene nebrige, nekontrolisanih obaveštajnih službi i oružanih snaga.....Mislite o tome. For more details see below.

 S/CG/SCG,  raj za nesmetano funkcionisanje odmetnutih vojno-bezbednosnih službi i zametnutih vojnih sudova - više ne postoji. Stvorena da bi se kupilo vreme do momenta kada će međunarodna zajednica naći vremena i nešto diplomatskih resursa da privede kraju odlučivanje o statusu Kosova, ova i ovakva državna tvorevina skupo je na unutrašnjo-političkom planu koštala i Srbiju i Crnu Goru. Uz sve druge manjkavosti provizornost rešenja i nedoređenost propratnih akata stvorili su situaciju u kojoj je zaista bilo nemogće suštinski reformisati oružane snage i staviti ih pod parlamentarno-demokratski nadzor. Ovo ovih dana priznaje i sam  ministar Stanković :  “Ministarstvo odbrane u više navrata tražilo je  da se promeni zakonska regulativa o vojsci, ali  nije bilo pristanka organa donedavne državne zajednice, pa tako nije mogao da bude promenjen ni pravilnik o regrutaciji, niti su odobrena sredstva za ponovnu regrutaciju.” Srbija je nasledila takve oružane snage “po automatizmu” i Vlada će u narednim danima verovatno izaći sa nekoliko novih provizornih rešenja kojima će pokušati da dalje produži taj bez/ustavni položaj Vojske Srbije i Crne Gore, kako stoji na sajtu Ministarstva ili Srpske vojske, kako je  to arbitrarno  predložio  predsednik Tadić, a Skupština aminovala na mala vrata. “Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije od 5. juna 2006. godine oblast odbrane je stavljena u nadležnost Republike Srbije. Srpska vojska, kao pravni sledbenik Vojske Srbije i Crne Gore, koristiće postojeće oznake i obeležja do donošenja neophodnih propisa kojima će oblast odbrane biti regulisana na nivou Republike Srbije.”

Odsustvo spremnosti Vlade Srbije da planira šta i kako dalje u slučaju uspeha crnogorskog refereduma već sada daje jasne indicije da će nas ovako stečena srpska nezavisnost (samostalnost) skupo koštati. Nekontrolisane obaveštajne  službe opet imaju mogućnost da se u tom novom brisanom prostoru, koje im je Koštunica otvorio, etabliraju tako da im nikavo buduće solidnije državno ustrojstvo, jači parlament i bolje zakonodavstvo, neće moći ništa. Koliku opasnost takva situacija nosi, dobro ilustruje nedavni  izveštaj šefa BIA Radeta Bulatovića podnet  skupštinskom Odboru za bezbednost.  RfE ga je ovako ocenio: "Najnoviji polugodišnji izveštaj o radu Bezbednosno informativne agencije… vrvi od nabrajanja potencijalnih opasnosti gde se faktori nestabilnosti uglavnom pronalaze među predstavnicima nacionalnih manjina. U međuvremenu, nadležni još uvek ne reaguju na prekršajne prijave protiv Bulatovića zbog kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama." I kako sad pripadnici manjina da se osećaju u oružanim snagama koje se zovu Srpska vojska?! Ne govori li i ovo istupanje u prilog tezi da se i  načinom  uvođenja pitanja imena vojske treba ozbiljnije pozabaviti!

Činjenicu da su službe nekontrolisane sada otvoreno  iznose i državni službenici. Generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović  danas je izjavio  da “ nije otklonjena haška prepreka i da su za to krive nereformisane službe bezbednosti, ali i to što nisu izabrani generalni inspektor Bezbednosno-informativne agencije, generalni inspektor vojnih službi bezbednosti, kao ni ombudsman.” Dobra volja čelnika Ministarstva odbrane i korektne političke izjave  koje su u smutnim vremenima tranzicije više od pustih fraza, nisu dovoljni da popune ogromnu strukturalnu prazninu koju smo nasledili zatečeni stečenom nezavisnošću (samostalnošću). Evo poslednjeg primera, a u vezi sa još jednom nesrećom u oružanim snagama.  Načelnik uprave ze za ljudske resurse Generalštaba Petar Radojčić je u ponedeljak, povodom samoubistva Dejovića u valjevskoj kasarni, izjavio da se najkvalitetniji regruti odlučuju za civilno služenje, a u vojsku dolaze, na žalost, oni iz "propalih porodica, sa porodičnom patologijom i psihičkim oboljenjima, uživaoci droge i počinioci krivičnih dela". Zoran Stanković je  te izjave okarakterisao kao paušalne, koje ne sadrže u sebi elemente istine: "Jako mi je žao što smo uvredili jedan broj naših građana". Ni svi zacrtani i predstavljeni projekti “otvaranja” vojske, njenog jezičkog i pi-ar usavršavanja i ušminkavanja, pa čak i "popunjavanje malog prostora koji ostavlja nerešena saradnja sa Hagom u vojnoj saradnji sa SAD", kako je aktuelnu posetu SAD objasnio general Ponoš,   ma kako korisni, jednostavno nisu niti mogu biti dovoljni da se stvari svedu i stave na svoje pravo mesto. Za to je potrebna politička volja i plan koga, namerno ili ne - nema.  Danas je pokušano  još jedno  samo-reformisanje službi i zamajavanje očiju domaćoj, ali ne i stranoj javnosti-nadležne službe  počele  su  sa pripremom Akcionog plana  za rešavanje suradnje sa Hagom. Ministar   Lončar je nekoliko puta izbegao da odgovori  da li su predstavnici službi bezbednosti prisustvovali sednici vlade Srbije, kao što je najavljivao ministar finansija Mlađan Dinkić!  Karadžiću-Mladiću, sami sebe zaplićemo, sami sebe rasplićemo…Sami sebe reformišemo i stavljamo pod kontrolu.

Bilo je, naravno, mnogo toga što se od 5. oktobra moglo uraditi, i pre i posle Beogradskog sporazuma, da se sadašnja komplikovana situacija predupredi. Ono što, ipak, treba najviše da brine jeste društvena nemoć da se ne dopusti da posledice ovakvog stanja padnu u zaborav i da se njihovim žrtvama pomogne da dođu do istine o sudbini svojih bližnjih. Udruženja porodica misteriozno nastradalih vojnika lutaju od jedne do druge institucije čija se nadležnost više ne zna. Tabloidima služe za jednokratnu tiražnu potrebu, a eks čelnicima eks DOS-a za kratkotajnu političko-advokatsku promociju. Od ovakve vlasti, čiju su dijagnozu uspešno postavili svi, od doslednog dela civilnog sektora, do pur-pen DS-G17 vlastozicije, koja popunjava sve koalicione rupe od lokala do države, nije ni za očekivati da nešto preduzme. Ali, šta je s nama ostalima? Sećamo li se mi još ko su Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović? Momci koji su u kasarni na Topčideru ućutkani kao svedoci saradnje države s haškim optuženicima. Momci koji su zbog Haga ućutkani, a onda još posthumno uniženi blagonaklonim odnosom te iste države prema besramnom vojnom tužiocu Vuku Tufegdžiću, koji je njihovu smrt skoro pretvorio u apsurd. I koji se onda, i pored ozbiljnog incidenata sa saobraćajnom policijom u Mionici, još pojavio kao istražni sudija i na mestu ubistva svedoka-saradnika u procesu osumnjičenima za ubistvo premijera Đinđića. Zapravo, kao da je svima u interesu da afera Topčider padne u zaborav.

Novi negativni izveštaj o nesaradnji s Tribunalom primljen je u Srbiji kao raport s berze na kojoj ni nemamo akcije.   Ljiljana Smajlović  smatra  da je prekid pregovora sa EU kriv  zbog naše daljnje nesaradnje s Hagom. Politika je u utorak objavila tekst Slobdana Antonića u kome se doslovce konstatuje: “ Да се правила морају поштовати ако хоћете да играте, то није спорно. Спорно је шта је правило. И доиста, како тачно гласи правило које Србија тренутно крши? Да земље ЕУ морају сарађивати са судом за бившу Југославију? Али, зар Србија не сарађује? Не, јер није ухватила једног генерала. Добро, није га ухватила, али шта с тим? Европа је пуна неухваћених лопова и убица. Но нико тамо не зауставља возове, не затвара школе и болнице, док све убице не буду ухваћене. Европа нам је драга, али нам је драг и здрав разум. Европа мисли да због једног генерала треба све да стане. Не у Европи, већ у Србији. Тешко да ће и један разуман човек из Србије бити одушевљен таквом идејом. Заправо, ни разумни људи из Европе не би требало баш да се таквом идејом поносе.” Naravno, Politika je primetila ko nedostaje i u presudi za aferu Bodrum, ali je zaboravila da primeti da je taj  jedan nedostajući genral optužen za smrt 8000 ljudi, kao što ne drži  otvorenim ni  pitanje šta su i kome “skrivili” Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović.

 I drugima, od kojih se  nekao više očekuje, kao da promiču velike teme-vesti, poput ove:"Lokalne srpske vlasti na severu Kosova  objavile su  nedavno  kako su angažovale oko 400 vojnih rezervista kako bi ih branili od "napada albanskih ekstremista".   Naime, srpske vlasti u tom delu Kosova najavile su formiranje svojih snaga reda, što deo analitičara smatra uvodom u moguće u otcepljenje dela Kosova nastanjenog srpskom većinom. Gradonačelnik Zvečana, čiju su izjavu o vojnom samoorganizovanju preneli mediji, opovrgao je da je takav proces u toku. Nisu ga svesni ni predstavnici Misije Ujedinjenih naroda. Vlasti u Beogradu tvrde da nisu upoznate s akcijom navodnog vojnog samoorganizovanja kosovskih Srba, a u Ministarstvu odbrane Srbije tvrde da, ako i postoji, u njega nisu uključeni aktivni pripadnici republičke vojske.  Gradonačelnik Zvečana “Dragiša Milović bio je vrlo precizan, saopštivši da su na severu Kosova angažovani pripadnici bivše jugoslovenske vojske, a to spada u domen civilnih vlasti,” rekao je   portparol Ministarstva odbrane Srbije pukovnik Zoran Puhač! 

Svima kojima je zaista stalo do toga da :

-se ispune sve obaveze prema Hagu

- se na čistac istera politička pozadina  afere Topčider

-se reši politička pozadina  ubistva premijera Đinđića

 - državne  institucije više ne čine ratne zločine i politička ubistva po nalogu vlasti (za šta je  presuda Miloradu Ulemeku  sada i zvaničan dokaz)

-   oružane snage ne čine zločine usled neusaglašenosti ustava i drugih zakona

 -   zločine ne čine paravojske formirane od državnih institucija 

-  broj nesreća  smanji na najmanju moguću meru

-  finasijske afere  ne budu  zataškane ( satelit, pancir...)

- ratni zločini  ne ostanu nekažnjeni

-u oružanim snagama, bile profesionalne ili ne, svi građani tretiraju jednako (što sada nije slučaj, počevši od zakletve uz himnu Bože pravde...)

-oružane snage stupe u regionalne i druge međunarodne bezbednosne saveze poput Partnerstva za mir

ne  preostaje ništa drugo nego da non-stop budu  i istražni organi i tužitelji u svim nerešenim slučajevima i da insistiraju na ustavnom rešenju koje će omogućiti demokratsku kontrolu oružanih snaga i obaveštajnih službi.  Koje će se u praksi primenjivati.  Da bi se Srbija konačno postavila na noge,  potrebni su i toliko pominjani ustav, ali i  suočavanje sa proslošću i sadašnjošću i verovatnom budućnošću, dosledna društvena solidarnost i kolektivna akcija. Sećate li se da su  Danas, B92 i NUNS imali odvojen mali prostor u kome se svakodnevno podsećalo na nerešeno ubistvo Ivana Stambolića.

Šta mislite o tako nečemu, kao početku kampanje da se u potpunosti razreši afera Topčider?