Najviše mi nedostaje ...

Potrudiću se da ovo ne bude još jedan dijasporaški plačljivi tekst tipa "bato, kako mi nedostaje naš smoki". :)

Danas mi se desilo nešto što nije odavno. Dala sam savet nekome koga poznajem od nedavno ali ko bi mogao da mi bude dobar drugar i kolega. Savet iskren, pošten i otvoren. Nije me pitao za isti ali me je svojim postupcima u poslednjih nekoliko nedelja naveo da svoje ćutanje i izbegavanje suštine ipak pretočim u tih par reči u kojima sam pokušala da mu objasnim da bi odredjeni postupak X mogao da obavi na način Y koji bi po meni bio efikasniji a ne na način Z po kome oboje gubimo suviše vremena.

I, šta se desilo?

Moja najbolja namera protumačena je kao napad na njegove sposobnosti i rezultate. Usledila je tirada tipa "ja sam postigao to i to, sa mnom su zadovoljni ti i ti, a sa tobom očigledno imam problem". Znači, odjednom je moj savet postao kritika a samim tim i on sa mnom ima problem. Neverovatno.

Sedela sam tako i slušala, ponekad ubacivala poneki komentar i na kraju (nadam se) uspela da izgladim stvar. Dečko je mladji od mene, "juče" izašao sa fakulteta i počeo da radi u industriji. Kada bi meni neko dao bilo kakav savet i primedbu prihvatila bih je kao suvo zlato. Ovde se saveti ne daju nego moraš da budeš dovoljno pametan da sve ukapiraš sam.

Na kraju razgovora, primetila sam kako je otvorena i iskrena Maja ponovo postala Maja diplomata, pregovarač i strateg. Kako sam od "Srpkinje" ponovo postala "Švajcarkinja". A kolega (takodje stranac ali očigledno lakše "integrisan" - o tome neki drugi put :)) mi je izmedju ostalog rekao "znaš, sa tvojom iskrenošću možeš nekoga vrlo lako da povrediš."

Sve sam ukapirala. Jedino mu nisam rekla da sam ja takva i da sam samo želela da mu pomognem. Kako da mu kažem a da me razume?

To je ono što mi najviše smeta ovde. Diplomatija u osmesima, rečima i postupcima.

Istovremeno mi najviše, najviše, NAJVIŠE nedostaje iskrena reč, pa makar i loša, ne samo od Švajcaraca nego i on Naših.