Gost autor: Jovana Milić

Uz dopuštenje dr Jovane Milić prenosim njeno pismo o izbijanju lokalne epidemije COVID-19 (bolesti izazvane koronavirusom SARS-CoV-2) na severu Italije.

###### Najnoviji izveštaj od 23.02. na kraju teksta ######

------

Modena, Italija, 21.02.2020.

Italijanske vlasti su pre tri nedelje bila previše samouverene kada su rekle da drže sve pod kontrolom time što su prvi uveli zabranu letova iz Kine i u Kinu (mada, za sada se čini da zabrana ne igra veliki udeo u onome šta se dešava trenutno u Italiji). U samo 2-3 dana, Italija je skočila sa 4 slučaja na 20.

 

 Vinsent 

            Tako sam jednom pukao od smeha kada me je jedna drugarica/bivša devojka upoznala sa Vinsentom Šojićem. Lik me je verovatno instant zamrzeo. Odličan slikar. Sin kamiondžije koji je emigrirao u Kanadu. Na pola te žurke hteo sam da odem kući.

            Poslednje tri godine živim u centru. U leto sve vrvi od turista. U zgradi je hostel. Oni tu žive nekoliko dana pa odu. Ne želim komplikacije. Nikada nikoga ne bih prebio. Dobro, sebe ponekad. Nemam što se kaže nacionalni sentiment. Ali imam sentiment.

            Hodnici odzvanjaju kao da smo u praznoj bolnici. Čujem povremeno kako ih spopadaju, sadisti prokleti. Mene nikada ne pomešaju sa strancem ali jedva čekam. Kada me ushićeno pitaju domicilni radoznalci ’Where are you from?’ spremam se da kažem: I’m from… Sick.

 

 Sjećate li se mozgalice sa Alisom i dvoranom karata?

 

E, onaj sunčevi zrak koji vas je izbavio od tamo bio je suviše  slabašan. Izgleda da je napolju bilo oblačno, te zrak nije bio dovoljno sjajan da potpuno otvori ogledalo, pa ste se umjesto u svojoj sobi, našli u hodniku zatočenih karata.

Glasovi Dušana Radovića i Zorana Modlija sa radio talasa Studija B tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka budiili su u slušateljstvu kritički duh, kreativnu empatiju i duševno prosvetljenje. Kakav sjajan i bogat kulturni kapital, za ceo život!?

A onda su zlotvori najpre "skinuli" glas Duška Radovića.

 

 Uz svu ovu kakofoniju razgovora o Koronavirusu meni se vraca pitanje : Ko smo mi jesmo li samo posude u kojima DNK putuje kroz veme ili i nasa iskustva definisu ko smo mi.

 

Pomenuh na drugom blogu seriju "Counterpart" koja govori da su nasa iskustva  itekako vazna.

 

 

 

Druga serija je "Orphan Black" mnogo "laksa" ali serija koja definitivno tvrdi fuck Experience , DNK je sto odredjuje nase zivote ma sta ti pokusao.