Desetog januara 2020. godine ugledni kineski stručnjak za zarazne bolesti prof. Džang Jungdžen, nakon neprekidnog rada na sekvenciranju genoma tada još uvek svetu manje-više nepoznatog koronavirusa, čekajući u redu na aerodromu telefonom šalje rezultate istraživanja prijatelju, virusologu Ediju Holmsu sa Sidnejskog univerziteta. Nakon desetominutnog telefonskog razgovora koji je usledio, i dozvole koju je prof. Džang dao Ediju da slobodno raspolaže navedenim podacima, prof. Holms je objavio čuveni tvit u kome je čitavom svetu obznanio genom novog virusa, i tako ga učinio opštim dobrom. Viralna objava je prikazana na gornjoj slici, i po mnogima će ostati zapamćena kao tvit koji je spasio svet.

                    благо онима који старе а не постану стари ( прочитах негде)

у тренутно кошмарној свакодневници и лаки посао се, како то бива закомпликује, те ми се скрајне планирани отиум (она јединствена врста одмора која комбинује релаксацију читање, промишљање, наравно и умерену физичку активност ) .

Za Taiji u Japanu bilo je ranije i više od dva svedoka, ali se sada i filmadžija 27 godišnji Ali Tabrizi dopisao na tu listu sa novim Netflix documentarcem Seaspiracy. Prica počinje tamo, na licu mesta, sa scenama masovnih ubijanja delfina, i nastavlja sa preteranim ribolovom, pomorom, na plavorepe tune, kitove, ajkule... Glad za profitom, podržan novim tehnologijama traženja i pronalaženja, i usisavanja ribljeg fonda, bez obzira na opšte eko posledice po mora i okeane , su glavne karakteristike današnje Industrije komercijalnog ribolova.

Proljece na moje rame slijece, djurdjevak zeleni, djurdjevak zeleni… Jbg, nit proleća, nit đurđevka zelenog, ono, rame je tu ali koja vajda od njega kada se čas smrzavam kao da su me ostavili na Antarktiku na jedno pešes godina da se adaptiram, čas se znojim kao da kulučim neprekidno. Kako izdržavam, kako te promene izdržavamo svi kad bi i čelik popustio! Pošto živim u gradu asfaltiranom i zabetoniranom, visibaba, kukureka, jagorčevina i lastavica, notornih vesnika Proleća, nema ni u tragovima, štono bi rekli hemićari. Umesto vesnika, ja imam Vesića

               Onomad sam čitala neke eseje Crnjanskog. Između ostalog, naletela sam i na jedan u kome govori o kineskoj i japanskoj poeziji koju je prevodio. Ono što je meni bilo posebno zanimljivo je da je kratke forme ( haiku i slično ) nazivao pesmicama. To mi je delovalo nekako omalovažavajuće, pežorativno, a taj utisak mi je ostao i nakon čitanja, mada sam na nekom racionalnom nivou sasvim sigurna da mu to nije bila namera.
              Kakogod, javio mi se poriv da se nakon decenija pauze ponovo okušam u stihoklepaniju.
             Ovo je rezultat mojih noćnih kuckanja na mobilnom telefonu, kada su me istovremeno pohodile nesanica i kakva-takva inspiracija.

Увалили споредне премисе. Да. 

Уместо питања - А како је могуће да постоје било какви и било чији преговори око тога да ли ће се закон применити? - успешно су се последњих година овде утуриле теме зване  - Ко преговара, ко подржава преговоре, зашто преговори, шта кажу ови а шта они о преговорима, где је доручковала пре преговора госпоја x, где је доручковао господин y, чија тетка је пре десет година пржила јаја на око, а чија пре четири, шта се десило на вашару у несмемодакажемо којем месту у ужој Србији, има ли бува у вашарској кутији шибица..? Код нас, у Србији, изборни закон, Устав, оповргава или одобрава група грађана чији су чланови из редова странака опозиције и странака власти? Па, лакше је да играмо клисцерице. Мање кошта, краће траје, забава искрена, резултат јасан и непоколебљив.

“Krao je od bogatih. Krao je od siromašnih. Krao je i od svih ostalih između ove dve grupe. Nije imao nikakvih moralnih vrednosti.” Izjavio je na sudu jedan od Bernijevih investitora – svedoka. Sud je izvago i presudio da je 150 godina robije, a sto je maksimalna kazna koju sud moze da izrekne, kao I zaplena ličnih srestava i nekretnina (najverovatnije oko $200 miliona USD) Bernija I njegove porodice, sasvim odgovarajuća kazna. Berni je malo razočaro Sud jer je ovih dana umro na robiji od smrti, i nije uspeo da odsluži sve zaradjene godine robije.

18. februar 2021.

“Ono što pustinju čini lepom“, reče mali princ, „jeste saznanje da se negde u njoj skriva izvor.“

Polako se upoznajemo pustunja Atakama i ja…

Po svaku cenu, podrazumeva se! Milijarde saveta nas svakodnevno zasipa i zatrpava sa svih mogućih i nemogućih strana, elektronskim putem preko FB, Googla, pisanih medija, TV reklama... Svaki hiljaditi pokušam da pročitam ali vrlo brzo odustanem. Dosadno i glupavo do zla boga! I što je po meni najgore i najštetnije, svi ti saveti služe da maltretiraju ljude, žene i muškarce i ni po koju cenu ne dozvoljavaju sreću i radost! Čak šta više, nastoje da ih uguše i potpuno izbace iz naših života, dovodeći ljude u manijakalno stanje.

Zarad ovog teksta, podastirem vam nekoliko

Omaž Haruki Murakamiju

Pa, ne znam... Bile su reči koje su mu pale na pamet kad je seo i počeo da zuri u debeo neotvoreni žuti koverat koji je stavio na kuhinjski sto. To su bile reči koje je izgovorio kada ga je, posle izjave da ne želi više da živi sa njim, upitala da li mogu da ostanu prijatelji. Iako je pretpostavljao šta se nalazi u koverti, ipak je otvorio. Bila su to dokumenta za razvod braka i pismo od advokata njegove žene. Da i koverat sa markom i otkucanom adresom advokata. Ustao je, sipao viski u čašu i vratio se za sto. Preleteo je pogledom dokumenta