Kada sam, svojevremeno, pisao tekst o neurozama sumornih nedelja. nisam mogao ni pretpostaviti da će doći vreme kada će  nam i svi ostali dani u sedmici biti prilično neurotični. Naravno, to nisu mogli znati ni čuveni psihijatar dr Lajoš Ferenci, a ni štovani slobodni umetnik Reže Šereš. A, evo, prokleti virus je učinio svoje. Radimo od kuće, radimo on line, ne izlazimo, ne družimo se... i što je najgore ne dodirujemo se, ne kontaktiramo... na distanci smo. Sećate li se, npr, kada ste poslednji put zagrlili one koje volite i koji su vam bliski - majku, oca, dedove, bake, braću, sestre, unuke, prijatelje, ljubavnice....? Čini se da umesto neuroze sumornih nedelja, gotovo čitavu prošlu godinu možemo govoriti o neurozi svih sedam dana u sedmici.

Davno napisan test o neurozama sumornih nedelja prenosim u celini, tek toliko da se podsetimo koliko je nekada život bio jednostavniji - ljudi su samo nedeljom bili pomalo neurotični.

Pitanje je postavljeno veoma davno, oduvek je to bilo u fokusu a posebno je postalo važno pre vek ili dva kada je ono što bi se nazvalo začetkom građanske klase osvojilo pravo da glasno kaže šta misli i to sa svoje parcele kao njen vlasnik. Takođe, kapital je postao dostupan svima koji su bili sposobni da se njime bave i stiču ga, kao manjina, osvajajući sve više prostora kao vlasnici pre svega. I onda je pitanje postalo bitno i tražilo je odgovor: ko je stvarni vlasnik grada a u nastalom, ovom vremenu biva od najvećeg značaja i obeležava epohu u kojoj grad i svet opstaju. Prema knjigama u katastru jasno je naznačeno ko je vlasnik čega u gradu, zgrada, zemljišta, puteva, žica za struju i onih cevi što vodom opslužuju ili onim drugim što prljavštinu odnose i sa tog aspekta sve je jasno, dobro, skoro sasvim jasno jer uvek ima nekih začkoljica oko imovine. Naime, katastar kaže ko je vlasnik kuća, placeva i svega što jeste proglašeno privatnom imovinom pojedinih građana ili nekih firmi pa je nastao i pojam privatnog interesa.

Na FB jedan moj kolega je objavio da mu je njegov otac koji je isto studirao na Akademiji likovnih umetnosti, osamdesetih godina rekao: Više neću da idem u Cvijetu Zuzorić, muka mi pripadne kad čujem ijekavštinu! Naravno da svako ima pravo na svoje mišljenje ali me čudi da njegov otac nije znao da je Vuk Karadžić govorio i pisao ijekavicom! Glupavo, šta reći. Citiraću Njegoša:

Lipo, ljepo, lepo i lijepo, bilo, bjelo, belo i bijelo-

listići su jednoga cvijeta, u pupolj se jedan odnjihali.

Kad bijasmo đeca, često smo ljeto provodili

Da me ne shvatite pogrešno. Možda sam ja manjina manjine, ali imam utisak da sam stranac.

Stranac na planeti Zemlji.

Stranac u zemlji Srbiji.  

Jedan "Stranac" završio je na giljotini, valjda neću i ja.....digresija...sklon sam tome nešto večeras.

Imam visok prag tolerancije. Razumem da je komplikovano, ili nemoguće svima objasniti sve. Razumem da se mora biti čvrst i radikalan ponekad, ali vredja me, jako me vredja , svaka laž?

Nemojte me lagati zaboga! 

Ovde, na ovom blogu, upoznao sam  bisere.

Nisam ih  dostojan, ali

Наслов текста као мој одговор на питање које се од 6. јануара најчешће чује: да ли је у реду ограничавати слободу говора?

Овим одговором сам изненадио и самог себе, јер ми је први инстинк говорио - не, никако, пупупу! Ту је позната максима Волтера, о брањењу права саговорника на мишљење и поред неслагања, као нека врста светионика

 

 Pre nego što pređem na pravu temu ovog bloga, mislim da je korisno da malo obnovimo znanje iz istorije Dubrovnika, kako bi imali potpuniju sliku kulturnih i političkih okolnosti i ambijenta koji je tamo preovladavao sredinom i krajem XIX veka.  Mnogima će, zato, prvih nekoliko paragrafa ovog teksta biti suvišni ili dosadni,

Od Stefana Nemanje pa do danas, Srbi se nalaze u raljama života. A možda i od ranije. Život sam po sebi nema nikakve ralje/čeljusti, serbski puk ih sam stvara. Od pamtiveka je, ako ne voleo, podrazumevao je da bude podjarmljen, da neko njime vlada. I sem raritetnih izuzetaka, Srbima su vladali tirani, nikogovići, lopovi, uništavači svega što je bilo iole dobro i pošteno. Nikada mi neće biti jasno zašto su Srbi skoro uvek birali ništarije da ih vode u tz svetlu budućnost! Ruku na srce, pored izvanrednih osobina i potencijala srpskog naroda, Srbi su širom otvorenog srca, pristajali

Pet najboljih filmova u istoriji. Možda će ovo pitanje jednom delu blogera delovati otrcano, jer ima toliko spiskova od 50 ili 100 najboljih filmova po izboru ovog i onog sajta, a onda isto to po izboru ove i one ankete među režiserima, pa onlajn ispitivanja šire publike.., ili mereno bioskopskim statistikama, koje su najgore, jer se zasnivaju na gledanosti (i to, često, u nekom užem periodu). Ipak, pokušajmo mi, ovde, na blogu. Tu je jedinstven i najsloženiji moguć sastav stručnjaka.

Postoji interesantna teorija po kojoj uzroke nerazumevanja koje postoji između, na primer, Engleza i Iraca (kad smo već kod toga, verovatno i mnogih drugih) ne bi trebalo isključivo tražiti u, ne znam, njihovoj teškoj međusobnoj istoriji, već, a ako ne i pre, i u njihovom različitom doživljaju vremena. Ili između Nemaca i Slovena, na primer, ili Francuza i Italijana. Po nekima, čak bi se dobar deo uzroka mnogih viševekovnih sukoba i nesporazuma mogao delom svesti upravo na to - na drugačije otkucaje časovnika različitih naroda i država.

Šta je javni interes posebno u urbanizmu, u urbanoj matrici ali i van gradske strukture, negde u pejsažu? To je kada ima stvar koja se tiče svih ljudi u gradu ili na planini a obuhvata sve što je bitno za njihov opstanak, život i funkcionisanje uobičajenih a neophodnih rutina. To je Infrastruktura, zelenilo, ulice i trgovi, javne zgrade poput škola, dečijih ustanova, zdravstvenih ustanova, spomenika kulture i istorijskih utočišta gde se prošlost i dotadanje stvaralaštvo naroda čuva a ne treba zanemariti ni one zgrade gde se događa kultura a treba da je dostupna svima.

Naravno uvek postoji neki nenaglašeni ali prisutni konflikt između različitih viđenja, bilo da se radi o potrebama, moći i kapacitetu ljudi da razumeju šta je preče i da se usaglase, stvarajući savremenost koja im je potrebna ali i da poštuju ono stvoreno pre njih. Onda treba da je država sa svojim zakonima prisutna i obavezna da usaglašava nesaglasije među građanima ali i nerazumevanje i oprečna mišljenja građana i vlastonosaca i neprekidno upozorava na značaj javnog interesa kako bi grad opstao. Ali, dali je baš tako ovde, u ovom gradu, Beogradu i zemlji Srbiji. 

Nikada se ovo neće desiti ni u kom sportu. Zato, uživajmo još kojih par meseci, ili godinu, dok Federer svoj reket pod pritiskom bora na rukama ne okači o klin, jer tada to više neće biti GOAT trojka, već trka dvojice, i 5-6 ostalih koji čekaju kiks te dvojice (ne potcenjujem, ali, realno, nisu ni blizu ovih kada su bili u njihovoj dobi, a ni sada osim na mahove nisu dorasli, u kontinualnom smislu). Dakle, početak kraja dijamantske epohe tenisa i početak finiširanja u kome će se odrediti ko je osvojio najviše "slemova". Korona je najviše donela Federeru, najviše omela Đokovića.

               Krenuvši da razvrstavam fotografije za novu hazart sesiju, iznenadila sam se kada sam primetila da je na većini nekakav lik, čovečiji ili životinjski, stvaran ili izmišljen, tek - tu je, kao lice ili kao njegovo naličje - maska. Stoga sam odlučila da ovaj inicijalni post bude tematski.

Skupi sva svoja sranja i nosi se u tri lepe-nepovratno!

 

Vreme je praznika i darivanja. I hvala bogu, još uvek, knjige su čest poklon. Moglo bi i češće ali kakva nam je država, dobro je i ovako. I naravno, bar meni nije sve jedno gde ih kupujem.

Radmilo Mulić oduvek je bio neka vrsta revolucionara. Bio je upravnik Doma omladine gde su se održavale prve džez pa potom i rok svirke. To se tada naravno zvala igranka. Danas je tu Spomen galerija Rajka Mamuzića, na uglu Vase Stajića i Mike Antića. Kada smo snimali seriju o istoriji rok end rola u Vojvodini, nekolicina rokerskih prvoboraca su ga posebno sa zahvalnošću spominjali.

No,

Makiško polje ... vodoizvorište Beograda, zaštićena zona, predviđena je izgradnja depoa za metro i 4.500.000 m2 stambenoig, poslovnog prostora, javnih namena a prenamenjeno je 450 ha poljoprivrednog tla u građevinsko ... vodoizvorište može biti ugroženo a plan je ipak stigao do gradske skupštine na usvajanje ...

 http://djordjebobic.com/?p=6915