znate francusku pesmu "la mer"?

 

postojalo je mesto na  moru, dugo, pre nego sto sam i cula da postoji. sakriveno nepristupacnim strmim putem i malo da manje ne  moze biti. 

soba je bila blizu talasa, i  mogao si svako vece i jutro da osecas njihovu snagu.

ljudi koji izaberu ovakav mir postanu slicni mestanima za to vreme dok su tu. postar se pojavljuje oonekad i po sopstvenom priznanju gubi pisma ali i racune. covek koji cisti djubre koga u stvari ima iznenadjujuce malo biva ravnopravan clan ove neobicne

U stvari bilo ih je vise, u Beogradu nekoliko komada i kaze mi jedan stari adadzija da su svi kretali u isto vreme te da je bilo impresivno gledati kako prakticno lete vodom,jedan za Novi Sad, jedan za Kladovo, Smederevo, Donji Milanovac. 

Bio je cudo za ono vreme osamdesetih a nista manje nije ni sad,koliko uopste ima hidroglisera u svakodnevnoj upotrebi diljem sveta. Pokrene se polako vodom, a onda se prednji deo jos dodatno uzdigne i tako dobije na snazi i aerodinamici. Ne koristi skoro uopste prozor kao orijentir nego je unutra masinerija slicna avionu.

I

pojavio se kosmaj odnekud, i ostao tu..

jedno je zamenilo drugo kao sto se smenjuju godisnja doba.

ptice se smenjuju kao iz enciklopedije ptica, kukavica, slavuj, neko crno cudo u brisucem letu kao f16.zivotinjsko  carstvo kao iz albuma.veverica u

glumac

 

moj tata je kao dete cekao satima ispred pozorista da dobije autogram zerar filipa. kako se gluac nikako nije pojavljivao,on je otisao onda iza u park manjez iza jugoslovenskog dramskog na ekonomski ulaz, velika, gvozdena kapija je bila, preskocio je preko.jer je video da se previse ljudi skuplja sa istom zeljom da dobije autogram, na drugom ulazu.zatim se zaista iznenada pojavio zerar filip.on je ocigledno shvatio sav taj trud mog tada desetogodisnjeg tate, ali je ipak samo odmahnuo rukom i autogram jje ostao neispisan preteci svojim nepostojanjem u prostoru