Vreme je sportu - radujte se!

Nadajmo se da vreme epidemije polako prolazi, a ovih dana bi trebalo da sport bude u fokusu. Večeras kreće Australian Open, a praktično istovrmeno sa početkom AO održaće se i SuperBoul (o tome kod Doksa koji je rešio da više ne ćuti!). Najveća pažnja biće usmerena na Novaka Đokovića, koji je ubedljivo najuspešniji teniser na prvom Gren Slemu u sezoni i ove godine juri svoju 9. titulu ovde. 

Da (i) ovaj blog ne bi bio samo gomila nabacanih brojki (što statističkih podataka, što termina odigravanja kojekakvih mečeva) pokušaću da mu koliko toliko dam i neku ljudsku dimenziju :)

Novaka uglavnom zovu Nole, ali ga moja baba Zora zove Đole.

...otišao tako daleko, da samo pomisli da bi planeta u trenu ostala bez takve sportske legende... :( 

Ceo sportski svet, ali i one koji uopšte ne prate sport je pomračila tragična vest o pogibiji jednog od najvećih košarkaša  i ne samo košarkaša nego i sportista uopšte.  Kobi Brajant je juče nastradao u padu helikoptera zajedno sa svojom 13-ogodišnjom ćerkom i još sedmoro ljudi. 

Lično mi nije bio među najomiljenim košarkašima, ne zbog košarkaške veštine koja je bila apsolutno neosporna, nego najverovatnije zbog nekih potpuno subjektinih utisaka... 

Lepo je neko napisao da je svaka generacija imala svog idola, okvirno 60-ih Čembrlen, 70-ih Džabar, 80-ih Medžik, 90-ih Džordan, 2000-ih Kobi, 2010-ih  LeBron...

Moj košarkaški idol je svakako bio Džordan, to je prilično određeno pripadnošću nekoj generaciji + što je 90-ih NBA košarka bila u najvećoj ekspanziji (u velikoj meri zahvaljujući i našemo Bori Stankoviću i  nedavno preminulom Dejvidu Šternu), a Kobi je došao kao naslednik, kao neko ko je svrgnuo s trona obožavanog kralja, neko ko je "kopija"...