Ta rupa postaje sve veca. Molim te pozovi Ljubu.

Tako to moja cura radi. Vidi problem, odmeri snage, iskoristi resurse. 

Uzmem pozovem Ljubu. 

Ljuba dolazi, pogleda rupu i odmahnu glavom. Ako se bude sirila pozovi me, ok?

Naravno. Sta drugo da kazem. Hocu, ukoliko ista primetim.

Prolazi su dani, nisam ni obracao paznju dok me Iva nije pozvala u predsoblje i rekla da je zid zinuo. Bio je govnjiv dan. Jedan od onih kisnih, pracen grmljavinom, gomilom posla i detetom koje trazi dodatnu paznju. U tudjim pesmama zidovi cute, u nasoj zinu, ne pustaju