Postoje dani kada jednostavno prevaziđemo sebe. Kada smo drugačiji. Sami sebi nepoznati. Neko naše drugo lice ispliva na površinu. Nova smo priča za koju nismo ni pretpostavljali da je znamo, i tada budemo zanimljivi i sebi i drugima. Ponosni smo na sebe, i sve što kažemo ili uradimo, deluje istinito i spontano.

Oduševljavale su me nepredvidive situacije. Slučajna poznanstva. Novi neobični ljudi. Mislim da pripadam retkoj grupi žena na koje spoljni efekti i vizuelne senzacije, ma kakvog tipa bile, ne ostavljaju skoro nikakav utisak. Od najranije mladosti sam volela da čeprkam, istražujem, nalazim u pojavama i ljudima ono što se očima ne može sagledati. Govorila sam da se do suštine svakoga dugo, dugo putuje, i nikada ne znamo šta nas na tom putu očekuje.