Knigu 1984. čitao sam prvi put , kao obaveznu lektiru, u gimnaziji Aleksa Šantić u Mostaru.

Čujem, nisam siguran, da su gimaziji a i ulici u kojoj sam odrastao vratili ime Aleksa Šantić.

Nemam nikakav osećaj oko toga, niti moja gimnazija niti moja ulica više ne postoje.

Daklem tih davnih ranih sedamdesetih sam prvi put ćitao 1984. George-a Orwella.

Sve mi je tamo izgledalo facinatno I potpuna

Dok se nosilac propale politike, sateran u ćošak, bori da sačuva srpski narod od koalicionih partnera svoje partije koji bi da sve srpsko pobju i rasteraju sa Kosova, Baš kao onomad Dragutin Zelenović u skupštni Srbije dok su ustaše klale po Stocu a opozicija tražila izbore. I baš kao Dragan Jočić onomad kad je opozicja pitala o Legiji a Hilandar goreo - izdajnici opet otvoreno nasrću na sve svetinje, raspoređeni tako da izgleda da ih je mnogo iako ih je šačica, po jedan na sedam kvadratnih metara..  

... ovi što kažu da su opozicija, hoće da nam napakuju nasilje i neke metalne štangle za po glavi a ne vide, nerazumnici jedni, da je to doprinos kulturi, napredni umetnički performans ... nadrealistička poruka naših darovitih slikara putem grafita na košuljama ... 

„... noć je ušla u nas
i nasa srca su prazna
ali ne, sve je ružan san
jutro će promijeniti sve..."

Ako, u svetu u kome jesmo, nestane pojam pravde, istine, časti, poštenja, ljubavi... u svom izvornom obliku, šta će od tog sveta ostati? I kakvog smisla i razloga može čovek pronaći, da u tom i takvom svetu o(p)stane?

... izraz umetnički je kalirao ovde na realizmu pa zagazi ka idealizmu  ... slikarije sa napredne palete u veselim bojama šljašte optimizmom odasvud po vasceli dan i noć ... ubi se nadslikar od danonoćnog posla a onda pljusne kiša i sve namolovano spere ... nema veze, sutra će on ispočetka ...