85 и по година је имао мој тата кад је преминуо пре скоро 40 дана.
Ех, мој тата...
Кад се сетим тебе само лепе мисли и осмех на лицу имам.
Радујем се што нам је живот дао толико година са тобом.
Са твојим шалама, са твојим ведрим духом, са твојим осмехом.
Ја осећам тугу, ал је радост већа што си ми баш ти био отац.
Што сам баш од тебе учила како да будем човек. Јел ово нормално?
Сетим се кад си зезнуо ћерку моје сестре спремајући је за час географије.
Кад је она требала да научи неке реке поморнице.
Ти си је лепо сео поред себе и рекао јој пази сад дете моје. То су ти ове реке:
Адића, Бремта, Пијава, Таљамента, Мала, Шкумба, Семејна и Војуша
Отишло дете на час и дигло два прста да одговори на питање. Учитељица сва у чуду.
Кад је моје дете бацало са петог спрата играчке а ти јурио доле сваки час да их покупиш и уз пут се шалио да си супермен и да можеш да дођеш доле пре него што играчка падне.
Смех до неба. Дете срећно, деца срећна, ја срећна. А ти најсрећнији.
Ја сад славим један живот дугачак.
Сећам се свих твојих прича о томе како треба да се живи.
Поносим се што си био поштен и што су се људи дивили какав си добар човек био, добар супруг и пријатељ. Како си чувао све нас, нашу бабу (твоју ташту), брата, сестре, нећаке, комшије.
Причам деци како смо озбиљно играли шах и карте по цео дан. Чувај их. Требаће.
Како си бирао најлепши парадајз, онај Струмички. И све најабоље за нашу породицу.
Увек си био ту, да нас волиш, подржиш, заштитиш. И сад те нема.
Само успомена на тебе може да нас заштити сад.
*****
До виђења, драги, до виђења!
Драги мој у мојим си грудима…
Уречени растанак обећава виђења,
обећава нови сусрет људима
До виђења, без стиска без речи…
Чему бол и врелих суза жар?
У овом животу није ново мрети,
ал ни живет, богме, није нова ствар.
*****
С. Јесењин