Gnušam se nasilja i nasilnika. Bez obzira sa koje strane ono dolazi. Optuzba za izdajstvo je nasilje. Kad vas blate ljudi potpisani pseudonimom to je nasilje. Kad vam prete u slušalicu nasilje je. Kad neko demolira prostoriju LDP-a u Novom Sadu to je odvratno nasilje.

Mnogo je nasilja oko nas. Valjda ćemo jednom dočekati i taj dan da sve te barabe i siledžije budu iza brave. Do tada pozdrav svima koje sam ovde upoznao, neću više uzimati ućečća u blogu b92.

Ovih dana pristalice LDP-a presrecu predsednika Tadica i prekidaju skupove DS-a uzvikujuci parolu “izdali ste Zorana!”.

LDP-ovci se nisu izjasnili (jos uvek) kako planiraju da se obracunaju sa “izdajnicima”.

Evo kako je to bilo: u emisiji Pescanik od 15.9.2006. Svetlana Lukic je iskoristila jedan lapsus lingve predsednika Tadica koji je umesto “javna rasprava” rekao “ustavna rasprava” i iz toga je izvukla niz pogresnih zakljucaka a potom je izrekla nekoliko ad hominem kvalifikacija njegove licnosti.

Meni se to nije dopalo. Kao gradjanin i redovni slusalac pomenute emisije pomislio sam da izricanje uvredljivih (i kako rekoh) ad hominem komentara predstavlja privatizaciju i zloupotrebu necega sto je javno dobro – nacionalne frekvencije, u ovom slucaju radija b92.