"Kvintiscencija ludila"

Evo kako je to bilo: u emisiji Pescanik od 15.9.2006. Svetlana Lukic je iskoristila jedan lapsus lingve predsednika Tadica koji je umesto “javna rasprava” rekao “ustavna rasprava” i iz toga je izvukla niz pogresnih zakljucaka a potom je izrekla nekoliko ad hominem kvalifikacija njegove licnosti.

Meni se to nije dopalo. Kao gradjanin i redovni slusalac pomenute emisije pomislio sam da izricanje uvredljivih (i kako rekoh) ad hominem komentara predstavlja privatizaciju i zloupotrebu necega sto je javno dobro – nacionalne frekvencije, u ovom slucaju radija b92.

Potom sam se usudio da uradim sledece: otisao sam na sajt b92 i poslao poruku Pescaniku u kojoj sam napisao otprilike sledece:

“Ako neko jednom bude ozbiljno proucavao fenomen popularno nazvan “govorom mrznje”, vas (danasnji) komentar, g-djo Lukic, u toj buducoj studiji, zasluzuje svoje zasebno poglavlje.”

I nista vise. Onda sam se potpisao i poslao.

U sledecem nastavku Pescanika od 22.9. pojavljuje se iznebuha student sociologije Ivan (prezime nisam zapamtio, izvinjavam se) koji osu paljbu po meni tipa “ko je bre on i “sta bre on tu” sve se pozivajuci na e-mail koji sam poslao Svetlani Lukic.

Nagradno pitanje citaocima bloga: u kom su se segmentu nase istorije na slican nacin “spontano” javljali gradjani da osude pojave koje stetno uticu na razvoj drustva?

Pitanje za Svetlanu Lukic: sta vas, g-djo Lukic, sprecava da iskoristite svoj privatni medijski prostor i sami me izvredjate, bez potrebe da poturate studenta sociologije koji ce umesto vas da oznaci “pojave koje stetno deluju na razvoj drustva”?

Ja ionako ne bih imao mogucnost da se branim, a vase istrazivacko novinarstvo bi tako doslo do punog izrazaja.