Gdja Vesna P.Gospođa Petrović je lakim korakom zakoračila u restoran "Kod dobrog izgovora". Često su porodično večeravali u tom poznatom beogradskom lokalu.Vrata joj je otvorio Miša, domaćin lokala, iskreno obradovan. Vesna je ovde bila drag gost, voleli su je ne samo vlasnici, već i osoblje, čak i stalni gosti. „Gospođo Petrović, dobro veče!" obradovao se Miša. "Vesna, Mišo, Vesna! Molim vas da zaboravimo jednom na te formalnosti!" « Prijatno iznenađenje, Vesna", nastavio je naglašavajući ime gospodje Petrović, diskretno, ipak dovoljno glasno da i poneki gost postane svedok ovog prijateljskog gesta. Vesna pogleda oko sebe i odmah se namršti, pretpostavljajući šta će uslediti. « Moj muž je opet zaboravio da rezervise sto ? » pitala je i ne sačekavši odgovor nastavila « A večeras je, kao i obično, sve puno?". Miša je stidljivo klimnuo glavom, gotovo se izvinjavajući za promet u sopstvenom lokalu. "Subota je, znate... Ali ništa ne brinite, za vas mora da se stvori sto! Biće vas...?" nesigurno je postavio pitanje, znajući da se sa Petrovićima zapravo nikad ne zna.
"Izmedju pet i deset, ne mogu biti preciznija od toga" nasmejala se Vesna, a sa njom i ljubazni domaćin. "Bez brige. Snaćićemo se." rekao je, već diskretno dajući signale osoblju da premeste i spoje nekoliko stolova. "Vi ste stvarno čarobnjak" Vesna je rekla dovoljno glasno da je i ostali gosti čuju iskrene pohvale nekome ko ih i zaslužuje. "Kada bi svi muškarci u mom životu bili kao vi..." pomislila je i skoro na glas rekla, u poslednjem trenutku odustavši od komplimenta, koji je - iako iskren - mogao zvučati kao preterivanje, na samoj granici dobrog ukusa. A dobar ukus i pristojnost su za Vesnu bili kriterijume od presudne važnosti.  

O njoj se radi...Porodica Petrović živi na Novom Beogradu već niz godina. Nedavno su se preseli kod Arene. Imaju veliki, prostran stan. Tog dana otac Dr Maksimilijan Petrović se ranije vratio sa puta u Milano gde je držao predavanje na kongresu evropskih oftalmologa. Aleksandar, asistent na medicinskom fakultetu, došao je na ručak sa devojkom Anom tokom pauze u nastavi. Srednjoškolac Stefan u petak nije otišao u školu jer mu je umrla baba. Baba je bila u banji sa prijateljicama ali kako je to razredna mogla da zna? Doduše saznaće u utorak na roditeljskom. 12-ogodišnji Marko je bio u školi pre podne. Svi su bili kod kuće kada stigla mama Vesna. Gospođa Vesna, vlasnica turističke agencije, penjući se uz stepenice čula je viku: „Ti ćeš mene da zajebavaš, đubre muško, mene, najfensi cicu u gradu...Eto ti sada one tvoje anoreksične kalašture, one jadnice pa sa njima ulazi u fajt...Nemoj da mi dolaziš u ofis! Šta je to meni flipnulo da se bedačim sa tobom!“ Pomislila je da su se zakačili oko kafića koji su hteli da otvore. Jedino ona nije mogla da vidi početak konflikta. Radilo se o Petru. Došao je da provede mesec dana kod tetke i teče. Bogati Petrovi roditelji su se preselili početkom devedesetih u Australiju. Dok je on bio još mali. Njegova želja je bila da bolje nauči srpski jezik ali svoje ukućane često nije razumeo. Kao ni sada Teu. Razaznao je "anoreksične“ i još poneku reč.... Evo kako su supruzi odnosno majci članovi poznate gradske porodice objasnili njegov sukob i raskid sa Teom, Beograđankom koja je slovila za muških srca krcalicu.

Žizel...sinonim za "tajnu"Poznajem vas. Čekajući Novu godinu razmišljali ste samo  o ličnim željama. Ne, ne kažem da to nije u redu. Ali šta ćemo sa opštim? Koje su to opšte želje ili koji su to opšti utisci koje bi ste želeli da izdvojite za 2007. Ima li među njima ženske odbojkaške reprezentacije, TV emisije,   revije Viktorija Sikret, cene goriva, gradskog prevoza, Milene Dravić i Dragana Nikolića, Alana Forda, garaža u 60-tim blokovima, Evrolige i Lige šampiona…Izaberite, a lista koja sledi samo je formalni poziv za vaš doprinos.     207 želja (utisaka) u 2007-oj: 

Sve najbolje u 2007! I sve iz 2006-te!

Sebično i samoživo sam hteo prvi da vam čestitam Novu godinu. Imao sam još nekoliko ideja za tekst ali ovaj odgovara trenutku i, pretpostavljam raspoloženju. Ideja je da tekstom o 101 utisku iz prethodne godine napravimo zajedničku listu. Da se pred kraj 2006-te osvrnemo unazad. I to je to, posle toga, kad zatvorimo poslednju stranicu – idemo dalje. Naravno, ovakve liste se stalno prave i ovo nije originalna ideja, ali se nadam da je originalna kopija.

Devojka iz reklame Komercijalne bankeVerujem da postoji veliki broj ljudi koji se oduševljavaju zanimljivostima. To je jedan od razloga zašto sam prethodnih dana pokušavao da utvrdim kako se zove manekenka iz spota Komercijalne banke, čime se bavi Nikola Lončar, kako je zapravo nastala skraćenica OK, da li je istina da je Koka Kola osmislila lik i boje Deda Mraza...

I hteo sam da malo promenim način pisanja bloga, da to bude jedan opušten tekst za čitanje. Naravno, uvek postoje i skriveni razlozi.

Dakle, jeste li znali....

1. da neki tvrde da je koktel Long Ajlend nastao u vreme prohibicije kada su mešana alkoholna pića uz dodatak Koka Kole kako bi piće ličilo na ledeni čaj. Ipak, mnogi su uvereni u dokaze po kojima koktel 70-tih godina prošlog veka izmislio barmen Rouzbad Bad, naravno u baru na Long Ajlendu

A N J AProšlo je nekoliko sedmica od kako sam sam pristao da pišem za 92-kin blog. Zaista je čast kada ti se ime nađe pored ljudi koje ceniš, ja posebno Biljanu Srbljanović.

Znao sam da je želja ljudi koji vode Blog da ne pišem o politici. Niko nije hteo to direktno da mi kaže ali je bilo dovoljno uočljivo, pogotovo posle odlaska Nebojše Krstića, za čim posebno žalim, i Gorana Svilanovića...

I razmišljao sam koja da bude prva tema. Hteo sam da bude nešto atraktivno čime ću moći da se ponosim kada me neko jednom bude pitao: "A o čemu je bio tvoj prvi blog...?"