Svakodnevne gluposti, uobičajeno bezzakonje ili skandali

Naravno da ih je na tone. Ali jutros me je baš iznerviralo što u novinama pišu o 11 izvođača na sinoćnjem koncertu japanskih bubnjarki i bubnjara, jer je tako bilo navedeno u najavama. Ja sam izbrojao 12 ljudi na sceni. Istina, jedan je uglavnom duvao u neki bambus.

Daleko je gore što je sve bilo "izbrendirano" JTI oznakama, što je deljena njihova koroprativna brošura na kojoj, po zakonu, piše da je namenjena isključivo poslovnim partnerima (uključiv, valjda, decu u publici). Onda se pojavio gradonačelnik, ispozdravljao se sa japanskim ambasadorom, i saslušao njegov uvodni govor u kome je ovaj na razumljivom srpskom dozvolio sebi taj neukus da se, valjda ohrabren diplomatskim imunitetom, zahvali JTI-ju. Možda preterujem, ali mislim da samo prisustvo tako očiglednom kršenju zakona, u Sava centru koji je gradsko vlasništvo i koja je jedna od značajnih državnih institucija, znači podršku bezakonju i da je trebalo da gradonačelnik ode i objavi saopštenje o tome da je izigran.

Ali, kao da je čudno što nije bilo tako. Ko se uopšte obazire na pravo, kada je ono u svom bitku obesmišljeno, recimo, fenomenalnom činjenicom da su kazne da se nešto učini bez dozvole, manje od samih taksi za dozvole. Tako je kazna za posečeno drvo u gradu hiljadu 200 dinara, a takse za dozvolu za sečenje su oko 5 puta veće. Ili kazna za bacanje šuta na sred ulice je 300 dinara, a samo ulazak kamiona na deponiju je preko hiljadu - a na to valja računati i cenu samog prevoza, rada, vreme...

Ispada da je pridržavanje zakona - lični izbor, stvar vaspitanja i društvene konvencije. Što je možda u suštini i tačno.