O sivoj ekonomiji

Niko ne voli da plaća porez. Čak i oni koji razumeju čemu služi porez, razumeju i osećaju dobrobit poreza koji plaćaju drugi, ne vole sami da plaćaju porez. Čak i u uređenim državama, ljudi ne vole da plaćaju porez.

Od kako sam se vratio u Srbiju, slušam umne ljude kako objašnjavaju da su Srbi posebni, kako kod nas ljudi obožavaju da izbegavaju i zakone i poreze, iz čistog inata, sebičnosti, zato što smo takvi ... Ako još jednom čujem priču o «nek komšiji crkne krava...» nešto će da mi bude. Da li je baš tako? Nekako je neverovatno da kad ti isti «da ti crkne krava» ljudi odu u uređenu državu, velika većina poštuje zakone i plaća porez kao i svi drugi i ne razmišlja puno o tuđim kravama. Nekako se ova «karakterna» osobina izgubi.

Najveći problem srpske privrede je siva ekonomija. Siva ekonomija nije srpska karakterna osobina, ona je direktna posledica nerazumnog poreskog sistema. Ona je temelj kriminalizacije društva. Razne procene govore o 40% BDP-a, +- 10% van belih tokova.

Da li postoji neko racionalno objašnjenje za ovoliku sivu ekonomiju?  

Od Robin Hood-a do danas, ljudi ne plaćaju nerazumne poreze...

Trošak uterivanja nerazumnog poreza i trošak od izbegavanja takvog poreza je previsok da bi se državi isplatilo. Zapadne država su to spoznale, pa su napravile razumne poreze. Kod nas, kao i u državama u okruženju, not so much.

Osnovni razlog postojanja sive ekonomije je ekonomski interes izbegavanja plaćanja poreza i nemogućnost države da isto spreči. U analizi ove dve komponente i leži odgovor na pitanje kako svesti sivu ekonomiju na razumne okvire koji su u uređenim državama između 5% i 10%.

Kad je krajem osamdesetih i početkom devedesetih tržište Srbije otvoreno za privatna preduzeća, niko nije vodio računa o tome da poreski sistem kome je bila podvrgnuta društvena i državna privreda ne može opstati u privatnom delu privrede. Da podsetim, neto odbici od zarada su bili veći od 100%. U društveno/državnoj privredi, izbegavanje ovog nerazumnog poreza je bilo skoro nemoguće, niti je neko imao razloga/koristi da ga izbegava. U privatnom sektoru, not so much.

Sve veći deo srpske privrede i njenih zaposlenih radi u privatnim malim i srednjim preduzećima. Poslednje evidencije govore o preko 270,000 preduzetnika sa preko 500,000 zaposlenih i oko 80,000 malih d.o.o. preduzeća. O ljudima koji rade na crno, da i ne govorimo. Srednjih i veliki preduzeća ima manje od 5,000. Kontrola srednjih i veliki preduzeća je normalna, očekivana i ekonomski isplativa. Kontrola malih i srednjih, not so much. Ona i njihovi zaposleni moraju više manje da se samokontrolišu.

Danas, na svakih 10.000 din koje zaposleni ponese kući, država uzima dodatnih 7,300 din. Ovo nije razumno. Država kaže da će od početka nove godine ovo smanjiti na oko 6,000 din. Ni ovo nije razumno. U prethodnom blogu o nametima na zarade, naveo sam par primera koji pokazuju koliko je ovo nerazumno.

Privatni poslodavac kao i njegov zaposleni, na svakih 10,000 din imaju 7,300 razloga da ove pare ne plate državi, već da ih podele među sobom. Izbegavanje ovog poreza je jednostavno i jedini ekonomski isplativ način kontrole je ako se sam poslodavac i/ili njegov zaposlenih prijavi. S obzirom na to da oba imaju direktan interes da se ne prijave, rezultat je slaba naplata ovog poreza van srednjih i velikih privatnih preduzeća. Radi se o ogromnoj većini preduzeća i njihovih zaposlenih koje bi trebalo kontrolisati.

Izbegavanje ovog poreza dolazi u dva oblika:

1. zaposleni upošte nije prijavljen i radi na crno

2. zaposleni je prijavljen, ali sa minimalnom platom, a ostatak dobija kao cash na ruke

Radi se o milionima zaposlenih i članovima njihovih porodica. Pored ekonomskih posledica za budžet, glavna posledica je kriminalizacija velikog dela društva.

Koliki bi ovaj porez trebao biti da bi se smanjio ili ukinuo razlog za njegovo izbegavanje? Pogledajmo ekonomske interese poslodavca i zaposlenog.

Porez na dobit za poslodavca je 10%. Zarade zaposlenih su trošak poslovanja i njime se smanjuje dobit. Sa druge strane, svaki poslodavac ima interes da one koji rade kod njega ima i prijavljene jer je samim tim i njegova firma ozbiljnija. Samo ne po ovoj ceni. Kada bi namet na zarade bio 10%, poslodavac bi prijavio sve zaposlene i imao i dodatan razlog da prijavljuje realnije prihode. Ovo za sobom naravno povlači i bolji pristup kreditima kod banaka.

Zaposleni ima i interes i želju da bude legalno zaposlen i da prijavljuje što veću platu: ostvaruje pravo na penziju kao i pristup kreditima kod banaka. Samo ne po ovoj ceni. O majstorima, samostalnim umetnicima, raznim konsultantima itd. da i ne govorim.

Moj zaključak je da je neizbalansiran i iskrivljen poreski sistem nasleđen iz socijalističkog vremena direktan krivac za ogromnu sivu ekonomiju i kriminalizaciju društva. A vaš?

U narednom blogu o ostalim oblicima sive ekonomije, proceni njene veličine i domino efektu koji ovaj bazni problem zajednički svim oblicima sive ekonomije proizvodi i gura privredu u ilegalu.

Saša