Ni jedan poslanik, ni partijski funkcioner, ni član gradske skupštine, ni skupštine opštine, ni predsednik opštine ... ne može da bude ni direktor, ni član upravnog odbora ni jednog državnog preduzeća.

Od kako znam za sebe, voleo sam da se vozim javnim prevozom. I tramvajima i trolejbusima i autobusima. Prija mi da razgledam grad sa te visine kroz velike prozore. Volim to što mogu da se krećem ako hoću. Da ustanem ili sednem. Da budem među ljudima, mladim i starim i onim najmlađim.

Čemu služi stečaj? Ko i kako ga provodi? Ko donosi odluke? Koji su mehanizmi kontrole? I o stečaju u RK Beograd. Ko je u pravu? Da li argumenti Agencije za privatizaciju – Centra za stečaj piju vodu? Da li su argumenti radnika na mestu? Da li je kriv sud? Po novom zakonu, po starom zakonu ...

... ili kako je država serijski uništavala kompanije. Od namirnica vam treba Zakon o radu, Zakoni o porezima i doprinosima na plate i Zakon o stečaju i likvidaciji. Od aktera vam treba Uprava za javna plaćanja. Kakvo je preduzeće ne igra neku ulogu. Recept radi za sve. Ovo je priča o preduzeću u tekstilnoj industriji. Ali je ista ili slična i za sve druge. Oni koji su kroz ovo prošli, znaju.

Ovo je drugi deo teksta o poreskoj reformi u Srbiji. Najveći teret srpske privrede: penzije. Oko €3.5 milijardi godišnje. Reforma penzionog sistema je strašno teška i komplikovana stvar.  ... Not. Samo "pomaže" kad znate šta hoćete i zašto.

U seriji blogova o poreskom sistemu u Srbiji pokušao sam da demonstriram da su porezi najvažniji ekonomski instrument i posao države i najveći problem srpske ekonomije. Da porezi treba da budu ekonomski prioritet broj jedan za novu vladu. Da se porezi tiču svih građana i da su životno važni za sve. Tim tekstovima sam pokušao i da «zaslužim» pravo da iznesem predlog poreske reforme u Srbiji.

Recimo da ne znate ništa o porezima. Totalni laik. Pretpostavite da ste dobili domaći zadatak da ocenite poreski sistem u Srbiji. Šta bi bio vaš prvi korak? Ono što bi meni prvo palo na pamet je: ima li negde neki primer uspešnog poreskog sistema, pa da uporedimo. A vama? Pa kakav je naš poreski sistem u poređenju sa poreskim sistemima na razvijenom zapadu?

Sedi se u Američkoj ambasadi u martu ove godine i razgovara o porezima. Tu je nekoliko konsultanata plaćenih od USAID-a koji rade za, a neki i u, našem Ministarstvu finansija kao savetnici i par ljudi iz same ambasade. Ministarstvo finansija upravo najavilo smanjenje opterećenja zarada, preko smanjenja poreza na dohodak sa 14% na 10%. Odštampalo i interni predlog...

Utisak nedelje na B92. Gledam, slušam, ne verujem. Državni sekretar Ministarstva finansija zadužen za poreze i carine ne zna koliko je država prikupila od poreza na imovinu ove godine. Ovo nema veze sa strankama. Ovo je nedopustivo. Uopšte me ne interesuje iz koje stranke dolazite....

Zamislite da ste radili čitav život i svaki mesec od svoje zarade odvajali novac za stare dane. Odvajali ste 117%. Niste birali ovih 117%. Rekla vam država. Možda bi neki od vas umesto kod države, držali novac u slamarici ili u nekoj stranoj banci, u nemačkim markama na primer. Ali nisu vas pitali. Znači za svakih 1.000 dinara koje ste poneli kući, davali ste 1.170 dinara državi.

Niste bili Alija Sirotanović, radili ste normalo, kao što rade u velikim firmama na zapadu. Ništa specijalno. Prosečno ...

Da li znate da postoje preduzetnici u Srbiji koji su smislili nov:
- način gradskog transporta koji bi mogao drastično uticati na bolji život u gradu
- motor koji bi mogao dovesti do zero-emission štetnih gasova čak i u vašem Yugu
- metod prerade biomase koji bi mogao da reši energetske i ekonomske probleme sela i ruralnih područija
- način gradnje, grejač i bojler, način filtriranja vode, preparat za popravljanje krvne slike anemičnih prasića ... koji su preko 30% jeftiniji, efikasniji, ekološki superiorni ...
- laki avion, elektro-auto, ...

I svi su u garaži ili u svom podrumu ili stanu ili laboratoriji ili ... Već godinama. I svi još uvek obijaju državne pragove i traže neku pomoć i kintu. I svi se ljute ...

Ovo je treći deo (ovde su prvi i drugi deo) jedne priče o jednom preduzetniku i njegovom putu od garaže u dvorištu kuće njegovih roditelja do kompanije od 250 zaposlenih na putu da postane novi gigant. Priča je vrlo slična sada aktuelnoj priči o YouTube.com koju je kupio Google za $1.65 milijardi. Ona je i vrlo slična priči samog Google.com. Kad malo bolje razmislim, ona je gotovo identična po formi i hronologiji sa skoro svim uspešnim novim kompanijama u Americi, a počinje ovako:

Bio jedan preduzetnik sa znanjem, idejom i velikim snovima bez kapitala...

Ovo je drugi čin (ovde je prvi čin) jedne priče o jednom preduzetniku i njegovom putu od garaže u dvorištu kuće njegovih roditelja do kompanije od 250 zaposlenih na putu da postane novi gigant. Priča je vrlo slična sada aktuelnoj priči o YouTube.com koju je kupio Google za $1.65 milijardi. Ona je i vrlo slična priči samog Google.com. Kad malo bolje razmislim, ona je gotovo identična po formi i hronologiji sa skoro svim uspešnim novim kompanijama u Americi, a počinje ovako:
Bio jedan preduzetnik sa znanjem, idejom i velikim snovima bez kapitala...

Ovo je jedna priča o jednom preduzetniku i njegovom putu od garaže u dvorištu kuće njegovih roditelja do kompanije od 250 zaposlenih na putu da postane novi gigant. Priča je vrlo slična sada aktuelnoj priči o YouTube.com koju je kupio Google za $1.65 milijardi. Ona je i vrlo slična priči samog Google.com. Kad malo bolje razmislim, ona je gotovo identična po formi i hronologiji sa skoro svim uspešnim novim kompanijama u Americi, a počinje ovako:
Bio jedan preduzetnik sa znanjem, idejom i velikim snovima bez kapitala...

Kao što je već rečeno upravo usvojeni predlog ustava je rezultat kompromisa i konsenzusa skoro svih parlamentarnih političkih partija u Srbiji. Do sada je fokus rasprave na blogu bio na odsustvu javne rasprave i postoji konsenzus oko toga. Mislim da je drugi korak da svi treba da pročitaju šta u njemu tačno piše. Dokument ima 61. retko kucanu stranicu i 206 članova. Dokument možete preuzeti na sajtu skupštine Srbije: