PUT PUTUJEM A ŽAO MI

Nebeski narod i nebeski autobusBio sam okrenut licem prema zidu. Bilo mi je tako vruće. Kapljice znoja slivale su mi se niz leđa. Želeo sam da skinem sve sa sebe. Prišao mi je s leđa. Bio je sve bliži i bliži dok se skroz nije oslonio na mene. Osećao sam njegovo snažno telo i njegovu toplotu. Bilo mi je još toplije. Stavio je svoju ruku pored moje. Tela su nam se zalepila od znoja. Osećao sam njegov vreli dah na vratu. Želeo sam da pobegnem, da se sklonim, ali nisam mogao, autobus je bio pun prepun. Izdržaću ovu torturu i sledeći put ću dobro razmisliti da li ću koristiti gradski prevoz. (Neko bi rekao: sve ti je loše! Ali takav komentar bi smatrao zlobnim jer ja sam ipak fina riba u ovom moru plavom.)

Iako su autobusi puni raznoraznih perverznjaka, u njima možete doživeti raznorazne zanimljive avanture. Gradski i međugradski prevoz nudi bezbroj mogućnosti za zabavom. (napomena: definicija zabave je individualna, a moja je veoma bolesna, tako da ono što druge ljude dovodi do besnila mene u stvari neverovatno zabavlja.)

Grand show in the Bus

Prosto obožavam live performanse u gradskom prevozu. Samo u njima mogu da shvatim istinsku veličinu naših ikona kao što su Seka, Brena, Siki Biki, Ceca, Jeca i ostala deca (ovim lažima trudim se da iznerviram Uroša). Naravno, čim izađem iz autobusa prvom prilikom puštam Ravela, da bih očistio svoj um od kiča i šunda, kojim sam se zarazio u prevozu (ovim lažima trudim se da udovoljim kultur fašistima!) Dok buduće mlade nade Grand produkcije uz zvuke harmonike pevaju hitiće, shvatam da to mnogo bolje čine od originalnih izvođača/ica. Sasvim dovoljno da izdvojim muzičkih 20 dinara. Samo još fali da u busu nude alkoholno piće, pa da to postane prava žurka na točkovima. Jednom sam od mladih izvođača tražio da za moju dušu otpevaju Marširala, marširala kralja Petra garda, ali nažalost to nije bilo na njihovom repertoaru. Bio sam veoma tužan (ovim lažima trudim se da udovoljim nacionalno ostrašćenim čitaocima). Najbolji live performans sa puno emocija i žara doživeo sam u autobusu br. 23, nakon raskida dugogodišnje veze, kada su mi na uvce pevali hit Seke Aleksić: jer takve kao ti provalim za dan, na duši da te nosim mogu čim te pogledam, svi tvoji milioni mogli su biti moji (kuku!).

Obrazovanje in the Bus

Ako se kojim neverovatnim slučajem u autobusu ne održava koncert (možda jednog dana i Rolling Stonesi održe koncert u nekom beogradskom autobusu), onda to vreme, koje bi bilo čisto gubljenje, koristim za obrazovanje. Čitam knjige (na pitanje voditeljke Svet plus šta sam poslednje čitao, odgovaram: Anu Karenjinu od Tolstojevskog). Najlepša priča iz mojih obrazovnih dana u autobusu, i koju sam hiljadu puta ispričao svojim prijateljicama (pod prijateljicama podrazumevam i osobe sa pišom, koje ostali svet naziva muškarcima), vezana je za čitanje knjige „Gotovo je sa stidom“ Anje Mulenbelt. Mnogima ovo feminističko štivo neće biti poznato, ali rečenica koja se spominje u seriji Will and Grace žena bez muškarca, kao riba bez bicikla preuzeta je iz ove knjige. Ono što je interesantno jeste korica knjige na kojoj se nalazi fotografija vagine (to je valjda ženski polni organ, ako grešim ispravite me). Fotografija vagine nalazi se sa obe strane, tako da je prosto nemoguće sakriti je od radoznalih pogleda ako knjigu čitate u javnosti. Mislim meni su vagine kako god okreneš neprivlačne ali ova na fotografiji specijalno. Znajući kakav će zgražavanje izazvati moje čitanje knjige sa takvim koricama u autobusu, nisam mogao da odolim da to ne činim. Izrazi lica putnika je nešto što se ne može platiti, it’s priceless. Naravno, knjigu sam uvek čitao da korice budu vidljive. Pored skandalizovanih lica, ova knjiga ima još jedan divan efekat. Niko neće da sedi pored vas, tako da imate dva sedišta samo za vas. Apsolutno preporučujem za čitanje po autobusima, vozovima, avionima, svemirskim brodovima ili još bolje na plaži ili nekom drugom javnom mestu, jer ipak GOTOVO JE SA STIDOM. Srpskoj pravoslavnoj crkvi preporučujem da ovu knjigu stavi na svoj spisak za spaljivanje.

Pravoslavni radikalizam na točkovima

Na moje veliko nezadovoljstvo slike golih žena u izazovnim pozama, koje vise po autobusima i kamionima, zamenile su ikone i ponekad ratni zločinci (primećeno samo u međugradskim autobusima do sada). Takva ikonografija u meni budi da, pre ulaska u autobus, kleknem poljubim ulaz, da se pomolim i prekrstim. Ova moja navika ponekad izaziva kašnjenje polaska, ali što se mora nije teško (ja sam ipak bogougodan). Najviše volim kombinaciju Sveta Petka, Sveti Nikola, Nikola Tesla and Vojislav Šešelj. Čuo sam iz neimenovanog izvora da će se nepravoslavnom življu zabraniti ulazak u autobuse, osim ako na licu mesta ne budu pokršteni, ili će imati određena mesta za sedenje/stajanje u dnu autobusa. Ali ipak jedna Lasta ne čini pravoslavno proleće.

P. Azdejković for Monarchy of Queeria