Christel

"Zdravo, kako si?"Christel Abi Fadel sam upoznao prosle godine u Bejrutu, tokom intifade: klinka, dvadeset godina, nije se secala gradjanskog rata koji je okoncan 1990. Danas sam kratko razgovarao sa njom i zamolio sam je da kaze nesto za citaoce B92Bloga. Mozete poslusati ili procitati (na srpskom, moj prevod) sta je rekla:

Trenutno sam u Jordanu, stigla sam ovde pre dva dana, presla sam Libansku granicu, prosla kroz Siriju, gde sam provela noc i nastavila za Jordan. Sad sam u Jordanu.

U Libanu je katastrofa, vec nedelju dana, malo vise, nalazimo se u strasnom ratu, svi su… ne znam, mogu da kazem da se 70% zemlje unistava, bombe padaju svuda, ne samo na jugu. Vazdusni napadi su bili u juznim predgradjima Bejruta, mogu da kazem da je Izrael pretvorio jug u zonu zemljotresa, ali nije samo jug, oni gadjaju i sever… ljudi ne znaju vise gde je bezbedno, a gde nije.

Svuda isto - vazdusni udari, unistavanja, civili ginu, ljudi se raseljavaju, stranci se evakuisu.

Moja porodica je na severu, blizu mesta koje je gadjano pre par dana, jedan je vojnik poginuo, a cetiri ranjena, jer su gadjali vojnu bazu. Ostala rodbina je u Bejrutu u delu gde su Izraelci bombardovali juce kamion i bombardovali su skolu, pored ABC-a, to je veliki trzni centar, tako da ne bombarduju samo infrastrukturu, gadjaju civile, gadjaju ljude u grupama, gadjaju kamione koji voze hranu i lekove, prakticno gadjaju svaki moguci kamion.

Ako hoces mogu jos nesto da kazem, mogu da im kazem da su bombardovali crkvu, da koriste fosforne bombe koje nisu dozvoljene u ratu, krse ljudska prava i pravila rata.

"Sta mislis, kako sam?"Ovim se moja prica o Libanu zavrsava. Zemlja kojoj je, nakon decenija rata, konacno krenulo, gurnuta je nazad u razaranje.

Nemam vise sta da kazem o Libanu.