Nekoliko razloga za slavlje:

Žurka1. Završio faks u SAD

2. Radimo drugu verziju video igre, a ja sam levelovan do nivoa producenta

3. Ima već godinu dana kako sam počeo da blogujem (25.05.2006)

4. Selimo se na novi blog

Raskomotite se, evo i mjuze i pričajte: šta se sve izdešavalo dok sam bio odsutan.

piše Gorana Šećibović

Film o Tamilskim TigricamaPonedeljak (prošli), sever Evrope, Oslo. Premijera norveškog dokumentarnog filma - prvog dokumentarnog filma ikada snimljenog o bombašima samoubicama pod naslovom „Moja ćerka terorista“.

Preciznije rečeno, prvog dokumentarnog filma o Tamilskim tigrovima (LTTE) koji je snimljen „iznutra“. Poseban akcenat je stavljen na ženski odred u LTTE (jedna trećina su žene). Režiserka filma je Beate Arnestad, a producent je Morten Daae (Norveški institut za film i produkciona kuća Snitt, koja stoji iza filma).

Kad može Velja...Žurka kad se vratim!

Zoran Đinđić: leto 2000Jako je teško pisati o njemu. Mislim, pišem ja o njemu kad god pišem o Otporu i petom oktobru, ali teško mi je da pišem o njemu van tog konteksta. Od kako je ubijen, više puta sam preispitivao kritike koje smo kao Otpor upućivali njegovoj Vladi.

Između maja i septembra 2000. viđao sam Zorana Đinđića skoro svaki dan na sastancima DOS-a na koje sam dolazio kao jedan od dva predstavnika Otpora. Na svakom mogućem sastanku smo ponavljali da je protiv Miloševića potrebno primeniti građansku neposlušnost i nenasilni otpor. Utisak mi je tada bio da je među njima jedino Zoran Đinđić kapirao foru. To je Đinđić koga se ja sećam - revolucionar.

Jedno krajnje neuobičajeno viđenje Đinđića, ali to su bila neuobičajena vremena.

Kako se pripremiti i prilagoditi energetskoj i ekološkoj krizi koja nam predstoji? Opasnost je realna, rešenja postoje, potrebna je samo politička volja da se spreči najgore. Međutim očigledno je da se ta politička volja neće pojaviti sama od sebe unutar političke elite. Ona će se pojaviti tek kad zeleno kao koncept postane novi zeitgeist, novi duh vremena.

Budućnost: ima li nade?Da li je kolaps naše civilizacije neminovan?

Prvi znaci su već tu: stopa smrtnosti u Africi je u porastu, broj ljudi koji gladuju je porastao na 852 miliona u 2002, nakon što je prethodno dostigao minimum od 826 miliona u 1998. Cena nafte je prešla 50 dolara po barelu, koncentracija CO₂ u atmosferi je najveća u poslednjih milion godina (377 ppm). Znaci degradacije životne sredine su na svakom koraku.

Ali ovaj crni scenario nije neminovan.

Ako pogledamo oko sebe, videćemo i prve obrise jedne održive budućnosti. Dovoljno je da pogledamo krovove japanskih kuća na kojima svakodnevno niču solarni paneli, da pogledamo vetrenjače na severu Nemačke, pošumljena južnokorejska brda, iranski program za planiranje porodice, kineski uspeh u smanjenju siromaštva.

Budućnost: ima li nade?Uzmite čašu vode ili ne, bolje drmnite jednu rakiju. Ono što sledi je centralni post serijala, u kome ću pokušati da opišem moguće ekonomske i političke posledice globalne krize koja nam predstoji. Kriza nije prava reč, jer kriza dođe i prođe, a ovo što nas očekuje je nevesela budućnost.

Da budem jasan, ništa što uradimo u narednih nekoliko godina neće nam omogućiti da nastavimo dosadašnji rast. Naš izbor je lagano prizemljenje ili kolaps.

Nadam se da ste drmnuli tu rakijicu. Ovo što sledi je crni scenario odnosno kolaps.

Reka: gde li je nestala?Nekada je nedostatak vode u nekoj zemlji bio lokalni problem koji je rešavala vlada te zemlje. U XXI veku nedostatak vode će prelaziti državne granice i osetiće se i u onim zemljama u kojima vode ima dovoljno. Kako bude nestajalo vode problem neće biti žeđ nego glad.

Pošto je za proizvodnju 1 tone žita potrebno oko 1000 tona vode, uvoz žita je najefikasniji način da se uveze voda.

Zemlje već danas uravnotežavaju svoj bilans vode kroz trgovinu žitom.

Plodna ali suva zemlja: Njiva u jugoistočnoj Srbiji (za jedno sto godina)?U petak smo saznali kakva klima očekuje planetu do kraja veka. Ali ko šiša planetu, da mi vidimo kakva klima očekuje našu staklenu bašticu u narednih sto godina. To ćemo saznati u toku ove godine, kada Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izradi moguća scenarija klimatskih promena u Srbiji.

Već vidimo da temperatura i kod nas lagano raste. Nivo mora nas ne zanima, nismo na moru, nećemo potonuti kao Tuvalu. Oluja će biti, ali će gubiti snagu dok stignu do nas sa Atlantika (Kiril nas je omašio). Izgleda da će naš najveći problem biti voda.

Ono što za sada znamo je da nam se lagano sa juga primiče Sahara. Ona će u narednih nekoliko decenija preći Sredozemno more. S druge strane, verovatno je da će padavine biti obilnije na severu Evrope.

Ajfelova kula: Sinoć u mraku svega pet minuta, ali...Danas je u Parizu konačno predstavljen izveštaj IPCC, tačnije prve radne grupe koja se bavila fizičkim osnovama globalnog zagrevanja, odnosno pokušala da odgovori na nekoliko pitanja - pre svega da li je za klimatske promene odgovoran čovek i kako će se menjati klima u XXI veku.

Sledeći izveštaj koji se očekuje je izveštaj radne grupe o uticaju klimatskih promena, problemima koje će izazvati i mogućem prilagođavanju tim promenama. Ovaj izveštaj će biti objavljen u aprilu u Briselu. Potom sledi izveštaj radne grupe o ublažavanju klimatskih promena koji će biti predstavljen u maju u Bangkoku. No vratimo se na današnji izveštaj.

Izveštaj, sažvakan za političare na dvadesetak stranica, možete pročitati ovde, ali ono što je bitno je sledeće:

Izabela: snimljena iz satelita 2003. godineKada je 2004. godine Sir David King izvršio analizu uzoraka antarktičkog leda izvađenog sa dubine od tri kilometra potvrdio je da postoji veza između temperature i nivoa CO₂ u atmosferi, bar u poslednjih 740.000 godina. Ova koncentracija CO₂ se kretala između 200 ppm tokom ledenih doba i 270 ppm tokom toplijih intervala i tako više puta.

Te 2004. godine registrovana je koncentracija CO₂ od 377 ppm, mnogo više nego u poslednjih milion godina. Da li postoji veza između koncentracije CO₂ i temperature? Umesto odgovora dovoljno je samo reći da su pet najtoplijih godina u poslednjih stotinak godina bile 1998, 2002, 2003, 2004 i 2005 (kaže NASA), mada je velika verovatnoća da će 2007. oboriti rekord. Možda ne želimo to da prihvatimo ali planeta postaje sve toplija.

Biogorivo: A šta ćemo jesti?Seljaci su do sada uglavnom proizvodili hranu. U budućnosti će, pored hrane proizvoditi i gorivo. Kako proizvodnja nafte bude dostigla vrhunac i počela da opada, moraćemo da se okrenemo drugim izvorima energije. Jedan od izvora u ekspanziji poslednjih godina je biogorivo, koje spada u obnovljive izvore energije i ne doprinosi globalnom otopljavanju, jer je u opticaju ista količina CO₂, koja se vrti.

S obzirom da se sve što jedemo može pretvoriti u gorivo, dalji rast cena nafte povećaće isplativost proizvodnje biogoriva. U jednom trenutku biće isplativije proizvoditi gorivo nego hranu.

Nafta: Šta ćemo kad nestane?Eksploatacija nafte će doživeti vrhunac i početi da opada u skorijoj budućnosti. Kako bude nestajalo konvencionalne nafte, koja se relativno jednostavno eksploatiše i prerađuje, naftne kompanije će se preorijentisati na dobijanje goriva preradom uljnih škriljaca, ter-peska, preći će se na ugalj koga ima dovoljno za narednih par vekova. U krajnjem slučaju budućnost je u biogorivu. Na prvi pogled izgleda da će problem biti rešen. Ajd' da bacimo drugi pogled.

Pumpaj dok ima: Treća smena na naftnoj platformiOd kada se cena nafte popela na 50 dolara po barelu krajem 2004, u javnosti se sve češće počelo postavljati pitanje: "Kada će proizvodnja nafte dostići vrhunac i početi da opada?" Analitičari su daleko od konkretnog odgovora na ovo pitanje, ali u jednom se slažu - do ovoga će jednog dana sigurno doći.

Buduća proizvodnja nafte može se proceniti na više načina. Naftne kompanije, konsultantske kuće i vlade različitih zemalja koriste kompjuterske modele da procene buduću proizvodnju i cene nafte. Rezultati dobijeni korišćenjem ovih modela zavise od podataka koji se u njih unose, kao i od pretpostavki koje se usvajaju, prilikom njihove izrade.

Srećna svima Nova godina. Malo kasnim, ali možda sam i поранио? Želim vam da ove godine, a ako ne ove onda svakako u narednih nekoliko godina, uradite sledeće:

Sneško Belić: definitivno mu preti izumiranje1. Kad padne sneg, napravite Sneška Belića, grudvajte se, idite na skijanje ili barem na sankanje. Evo, biće i topova za sneg, a ne možemo imati i topove i buter, a buter je ionako pun holesterola. Uživajte u snegu, jer snega uskoro neće biti.

2. Klopajte morsku ribu, tunu na primer, ili neki manji lubin, može i skuša, samo na gradele, pa prelijte toćom (beli luk i peršun u maslinovom ulju) i  limunom. Dobar tek, jer morske ribe i tropskog voća uskoro neće biti na našim pijacama. Biće doduše sušenog bakalara, ali može da se desi da i on izumre.