Srpski politički sleng

Politička debata u Srbiji oskudeva u svemu osim u uvredama. Nema ozbiljnih pokušaja da se nametnu nove teme, analiziraju izazovi i izbori pred koje nas stavljaju, a samim tim ni suštinskih pokušaja da se od preovlađujućeg povlađivanja javnom mnjenju pređe na njegovo oblikovanje i vođenje. I jezik političke debate u Srbiji je siromašan – ili je papirnato-birokratski (izražava se zabrinutost, pozdravljaju se pomaci, tvrdi kako evropska putanja nema alternativu...), ili je pun stranih reči i izraza koje prosečan građanin Srbije teško da može razumeti. Kada su u pitanju određene teme od «istorijskog» ili «nacionalnog» značaja, on prelazi u arhaičnost. Ne govori se o tome kako je Srbiji potreban ustav, već kako ona za njim «vapije», pominju se «vekovna ognjišta» naših sunarodnika čiji je opstanak na teritorijama gde žive ugrožen, iako bi oni, kao i drugi građani, u normalnim okolnostima verovatno više voleli kuće, poziva se na sabornost kada se hoće postići jedinstvo... Ili, najnovije, pominje se «dugogodišnje državotvorno iskustvo» koje bi trebalo da omogući Srbiji da prihvati i obezbedi najbolju meru autonomije za Kosovo. Pardon, htedoh reći južnu srpsku pokrajinu.

Nije mi cilj otvaranje rasprave o tome da li Srbiji treba ustav ili ne, da li nam treba jedinstvo i da li će naše državotvorno iskustvo biti dovoljna zaloga autonomije Kosova, sve to možda zaista i jeste tako, ali zašto mora biti rečeno tim jezikom? Da li postoji bolji način da se građanima Srbije objasni potreba za novim ustavom nego da se kaže da ona za njim vapije? I zašto politička komunikacija ne može da se odvija jasnim jezikom, u kome građani postaju svesni šta treba da se uradi i zašto i koje su mogućnosti? Koliko smo samo eufemizama čuli kada je u pitanju neophodnost izručivanja optuženih za ratne zločine Haškom tribunalu – saradnja, izvršavanje međunarodnih obaveza, primenjivanje zakona.... Takav «kiša oko Kragujevca» jezik je prosto zarazan, što se više tako govori, potreba za njim je sve veća (opet ono podilaženje javnom mnjenju!) i, prosto, postaje politički nekorektno drugačije govoriti. To zamagljuje razumevanje građana i dugoročno nas vodi u nesporazum sa samim sobom.

Nekada se smatralo da ako govoriš srpski, ceo svet te razume. Mislim da svet i razume poruku koja odavde dolazi, ali neko treba da se potrudi da obavešteni budu i građani Srbije. I o tome šta misli svet, ali i o tome šta ćemo mi.