SLUČAJ IVANE DULIĆ MARKOVIĆ ili TRAGEDIJA SLUŽBENICE VLADE DSS-a

Ivana D.M: Sa razlogom uplašena!Tužno je gledati Ivanu Dulić Marković kako se već danima bori protiv radikala. U aferama koje proizvode Radikali neprestano se reprodukuju stereotipi: sa jedne strane učvršćuje se uverenje da žene sve postižu suzama i nogama, a sa druge da radikali zaista šire govor mržnje.

U Ivaninom slučaju politička diskreditacija ide iz više pravaca: ona nije samo politički nepodobna, ona je i žena!

Ovo nije prvi slučaj na srbijanskoj političkoj sceni da je isključivanje političkih protivnika zasnovano na rodnoj osnovi. Čuvene kvote, poput onih čuvenih 30% žena u parlamentu ne utiču na sliku koju dobijamo sa zasedanja Skupštine. Naprotiv - ulaskom pojedinih žena ova Skupština je postala nešto poput niskobudžetnih TV sapunica! Ako sebi dam dovoljno slobode, mogu da primetim da uopšte nema ženskog iskustva unutar Skupštine ili Vlade. Povećanje kvota za žene se tako svodi na puko zadovoljavanje procenata - suština ostaje ista.

Dovoljno je pogledati koje žene sede u skupštinskim klupama, kakav je njihov govor, gestikulacija, kome žele da budu zanimljive. Najbolji primer (a ko bi drugi), pruža ono malo poslanica Srpske radiklane stranke. Jedini njihov cilj je da na jeftin način zabave TV gledaoce i da krajnje demagoškim komentarima zadrže određeni broj pristalica naviklih da im SRS odvlači pažnju serviranjem različitih tabloidnih informacija o ostatku Skupštine.

Aktuelni slučaj Ivane Dulić Marković nastavak je radikalskog diskreditovanja politčkih neistomišljenika. Kada nemaju pametnih argumenata (a najčešće ih nemaju), pribegavaju proverenim patrijarhalnim receptima: Dignu ruku da ućuti! Niti znam, nit’me zanima kako se radikali odnose prema ženama u svom okruženju, ali prema političkim protivnicama odnos im je krajnje mizoginičan. Zabrinjava i činjenica da su radikalke jednako mizoginične prema svojim kolegenicama!!! To me podseća na model u kome unutar grupe možeš da napreduješ ukoliko zadovoljiš njene glavešine i ne odstupaš od postavljenih normativa - koliko god oni ne odgovarali tebi lično. Zato su radikalke uglavnom depersonalizovane i podsećaju na Aleksandra Vučića. Ista retorika, nema Drugačijeg, ženskog iskustva!

Nataša MićićUkoliko se žensko iskustvo bar malo uplete, žene u politici postaju omražene. To je bio slučaj i sa Natašom Mićić od čijeg smo rada najviše upamtili noge, kao i sa Dulićkom, koju ćemo pamtiti po suzama. Izazivanje i forsiranje ovakvih slika ne stvara nista drugo nego sliku da žene sve postižu ili nogama ili suzama! Zato me ne čudi što pola mog komšiluka istražuje porodično stablo Ivane D.M umesto da se bavi sopstvenim životima. A tu je i komentar ocvale blagajnice da: Ivana ne može da vodi Vladu, ako onako cmizdri zbog toga što joj je neko rekao istinu! Jedini odgovor na ovo je: STRAŠNO!

Jedino mi ostaje pomalo nejasno kako ovakve, više nego stereotipne akcije i reakcije uspevaju da budu dovoljno ubedljive i da se na osnovu njih formira generalna slika?

Zapravo, odgovor znam, ali opet bi to proglasili pljuvanjem po Srbima!

A može mi se, mene bar ne mogu da proglase za pedera, kako to obično rade!

For State of Queeria: Boban Stojanović