Počelo prvenstvo, na nesreću...

Da su, kojim slučajem, nekog avgusta neke davne godine u istom danu odigrane utakmice Crvena zvezda - Voždovac i Bežanija - Partizan to bi morao da bude kakav lokalni turnir gde Voždovčani ili Bežanijci slave godišnjicu postojanja, a Partizan i Zvezda imaju slobodan termin pa učestvuju.

Ove, 2006. godine, u pitanju su utakmice prvog kola prve lige Srbije, a utakmice su imale takmičarski karakter.

Jedna od njih bila je uzbudljiva i višestruko zanimljiva. Nisam siguran da li je uporište za tezu da je 'nameštena' u onome što se dešavalo u Železniku (gde Bežanija igra) ili u svemu što nam se godinama dešava. Neobično je da čak i uvek lojalni Sportski žurnal na naslovnoj strani, uz rezultat, objavljuje i podatak da je kvota u kladionicama na preokret na utakmici Bežanije i Partizana bila čak 35.

Što se kladionica tiče viđena je 'all inclusive' varijanta, iz keca u dvojku, 3+ poluvreme i 7+, da u lokalnim kladionicama može da se igra na ovdašnje utakmice šta čovek poželi bila bi to sjajna prilika za zaradu.

Ali, uglavnom ne može. Činjenica da ne može da se igra za više od 1000 dinara, da mnogih utakmica već godinama nema u ponudi, da, recimo, na spektaklu na Malom Poljudu nije moglo da se obogati jer nije bio ponuđen za klađenje, delom odbacuje sumnje da se nešto neobično u subotu dogodilo.

Sa druge strane, siguran je pokazatelj da se nešto neobično stalno dešava.

Izvinjavam se onima koji su očekivali da će ključno pitanje biti zbog čega u ligi od dvanaest klubova igra šest beogradskih. Ne sviđa se ni meni, ali 'regionalni centri koji su okosnica srpskog fudbala' su uglavnom mesta u kojima fudbaleri gladuju, beže pre isteka ugovora a sponzori se smenjuju redovno, praćeni aferama.

Zbog toga su prvoligaši iz Kule, Banatskog Dvora ili Apatina, a nema Spartaka, Napretka, Radničkog iz Niša ili Kragujevca... Gde su kakve-takve pare, tu je i fudbal. Gde se ne ulaže ostaje samo kuknjava.