Vladan Aleksić

Seo za računar prvi put davne ’82. sa tek navršenih deset godina života, već tada shvativši da će njegov tok od tada biti pod trajnim uticajem tih čudnih elektronskih sprava. Mastiljara ga zasvrbela polovinom 80-ih kada počinje da piše za „Računare“, ne sluteći da će tačno deceniju kasnije postati glavni urednik pomenutog časopisa. Punoletstvo dočekuje zaluđen za CAD tehnologije i to će mu nekoliko narednih godina biti glavna preokupacija. Tada je i prvi put čuo škripavi zvuk modema koji uspostavlja vezu i od tada se navukao na računarske komunikacije. Od njih živi nekoliko poslednjih godina, prvo kod jednog „vodećeg domaćeg provajdera“, a sada kod „najvećeg domaćeg provajdera“ – veličina je relativna stvar na Internetu, zavisi samo da li gledate protok broja korisnika, novca ili megabita u sekundi.

Shvatio da pisanje podrazumeva i kvantitet te se nije trajno opredelio da tako zarađuje za život. Otud i razlog zašto nije (yet) napisao nijednu knjigu, ali se sa s vremena na vreme prihvatao tehničkih recenzija istih (Internet Bible, Internet for Dummies, Web usability). Poslednji put kada je nagovoren da se obrati širem auditorijumu pisao je kolumnu u „Internet ogledalu“ na temu računarske fenomenologije. Ovaj blog je nekakav logičan nastavak pomenute kolumne, s tim da sada nije toliko vezan rokovima i brojem stubaca.