BILJANA SRBLJANOVIĆ & SRBSKI MUŽELOŽNICI U ODBRANU ĆIRILICE !

1Najbolji trening na kome sam ispitivao granice svoje tolerancije je čitanje Politike od prošle nedelje. Naime, na naslovnici urađenoj prema estetici Matrixa, nazire se zastrašujuća pretnja: IZUMIRANJE ĆIRILICE! Naime, autor ovog teksta, Nikola Trklja, prepun paranoje, iznosi zastrašujuće podatke o izumiranju ćirilice, komparativnim analizama o Nemačkoj i Srpskoj deci kojima je jedina istovetnost Homer Simpson i drhti pred zapažanjem da su imena kafića uglavnom na latinici + imaju strane nazive! Slažući tako slova danima, jedino mogu da primetim da u Srbiji postoje dve ćirilice: onu koju pišu akademici, popovi, fašisti i ona koju pišu Žene u crnom, Biljana Srbljanović, Vlada Arsenijević i ostatak famozne Druge Srbije!

Naime, gore pomenuta imena nisu slučajno tu, ali vratiću se na njih nešto kasnije.

Voleo bih da se još malo zadržim na činjenici da mi jedan dnevni list zaokuplja pažnju već danima. OK je sve to oko ćirilice, neka postane brend, neka u njoj unosan biznis vide hiljade radnica i radnika ostalih bez posla, neka se ovdašnja deca ponose znanjem jednog pisma više, sve je to u redu dok se stvar ne izmakne kontroli i dok ne počne da dobija repove u vidu raznih –izama! Tako, pomenuti tekst iz Politike prosto kipi od opasnosti koje nam izazivaju stranci koji se zbog latiničnih natpisa (šatro), lakše od Srba snalaze u Srbiji. Strašno je što se filmovi i serije ne sinhronizuju, strašno je što deca uče engleski jezik u osnovnoj, što nam se kroz znanje latinice podmeću Hrvati, Bošnjaci, Bosanci, strašno je, strašno je, strašno je....

Jedino u čemu mi je ovaj tekst pomogao bio je da se izborim sa višednevnim stomačnim problemima. Dok sam ga čitao na WC šolji, stomak mi je radio neverovatnom brzinom...ostalo je istorija!

Elem, cela priča i dalje stoji, ali su od toga važniji konteksti. Uz problem zvani izumiranje ćirilice, dodaju se (doslovce) problemi poput: bela kuga, ekologija, i nešto što bi se svelo na jednu reč – zavera! Ovog leta je neophodno čitati Bajfordovu Teoriju zavere.

Ako se samo malo vratimo unazad, problematizovanje ćirilice koristilo se uglavnom u političke svrhe, bilo je instrumentalizovano od strane klero-desničara koji su jeftinu priču o svetom srBskom pismu prodavali izgladneloj raji. A ona, tako gladna, sve može da proguta! Vremenom, ćirilični akcionari su postali Brana C, Momo K, Ljiljana H.B, Matija B, a (nek’joj je laka zemlja), bila je tu i Milja Vujanović sa svim mogućim novčanicama po kojima je nalazila ćirilična slova.

Svi su oni počeli da govore o problemu ćirilice nakon što su izbrisali sva značenja reči: Istina, Pravda, Zločin, Mržnja....

Fraza „ovde su stvari malo drugačije“ je i dalje živa. Nažalost. Pomenuti ćirilični akcionari su uspeli u samo jednoj stvari: ubili su jezik za koji se toliko bore! Posle njih, jezik više nije živa stvar, on se više ne menja!

Neko ne razume?

Sećam se jednog protesta Žena u crnom povodom nasilja nad Srbima na Kosovu. Izneli smo transparente među kojima je bilo nekoliko na albanskom. Grupa žena, veoma glasno deklarisanih kao Srpkinje prišla je i počela da nas proziva zbog albanskog: Gde je ćirilica, gde, gde? Kada sam im pokazao gomilu transparaneta na ćirilici, one su nastavile da pitaju: Gde su, ne vidimo ih, gde su! I tako to ide....

Kasnije mi je postalo jasno zašto je moguće da se u Italijanskom Vogue-u piše o Jasmini Tešanović a u BGD ni reč, zašto su Žene u crnom nominovane za Nobelovu nagradu, zašto kažu da je Biljana Srbljanović drska i bezobrazna,da je izdavačka kuća Vlade Arsenijevića ulaznica za Sodomu i Gomoru i sve to....

Btw, jedino je komentar Arsenijevića u Politici bio na mestu.

Mene, iskreno i srpski rečeno, boli dupe za ćirilicu. I to me boli mnogo više nego posle seksa! Jedino gde me pitanje ćirilice dotiče je njena zloupotreba i njeno konvertovanje njenog značenja/značaja u kome ona postaje izvor mržnje.

Možda je naivno, ali želim da živim u zemlji u kojoj će svi moji prijatelji i prijateljice moći da nađu ulicu u kojoj živim. Hoću da u kafiću naručim tursku a ne srpsku kafu (ne znam da li ste primetili ove promene u nekim BGD kafeima). Nedavno je moj drug iz Sarajeva u poslastičari naručio tufahiju, na šta ga je konobarica preko pogledala i rekla: To nije tufahija, to je poširana jabuka! I tako je i poširanje postala srBsko!

I da, za kraj! Nazadna reforma jezika pustila je u etar stare/nove reči. Tako su homoseksualci, pederi, buljaši, dupelizci i gejevi dobili novi brend: MUŽELOŽNICI. Meni se jako dopada, već vidim: Bar za muželožnike, Muzika za muželožnike, Šta muželožnici vole da nose...

Bolje da otvaram firmu odmah, nego da mi je otme Brana Crnčević!

Za State of Queeria: Boban Stojanović

FOTOGRAFIJE: Biljana RAKOČEVIĆ >>> ovde <<<