Nemoguce?

Piter Diamandis, sanjarTokom diskusije na temu "Kompjuteri klincima", pojavilo se par komentara u kojima se izrazavala neverica da je moguce u Srbiji napraviti nesto veliko, kao na primer podeliti milion laptopova klincima po ukupnoj ceni od 100 miliona dolara. Zato zelim sa vama da podelim jos jednu pricu sa proslogodisnjeg Pop!Tech-a.

Pored Negropontea, tamo sam upoznao jos jednog tipa, potpuno drugacijeg od pomenutog profesora sa MIT-a. Tip o kome govorim je sarmantan, duhovit, brz i... veliki sanjar. Ime mu je Piter Diamandis.

Piter je oduvek zeleo da leti u svemir. Jos vise od toga - njegov zivotni san je da svi letimo u svemir. Nezadovoljan sto NASA trosi 100 miliona dolara na jedan let u svemir i pritom na tome radi oko 20.000 ljudi, Piter je seo i izracunao koliko bi kostala energija potrebna za slanje jedne osobe u svemir.

Moze li jeftinije?Rezultat tog proracuna je bio... ne, necete verovati... 100 dolara po osobi. Toliko kosta energija potrebna da bi jedno ljudsko bice otislo u svemir. Pa to mora da znaci da je ostatak samo neracionalno trosenje novca. Piter je odlucio da putovanje u svemir ucini jeftinijim i time dostupnim sto sirem broju ljudi.

Da bi se to postiglo potrebno je misliti radikalno drugacije i smisliti nesto novo. Piter nije tip koji zna nesto o pravljenju svemirskih brodova, morao je privuci talentovane ljude da rade na tome. A posto nije ni direktor NASA, postavilo se pitanje kako okupiti ljude i motivisati ih da naprave letelice koje bi letele u svemir za manje pare?

Lindberg, lovac na nagraduPiter je jednom prilikom procitao Lindbergovu knjigu "Spirit of St. Louis", za koju je ovaj dobio Pulicerovu nagradu. Ono sto ga je iznenadilo u knjizi je da je Lindberg odlucio da preleti Atlantik da bi osvojio nagradu od 25.000 dolara. Jos zanimljivije, istu nagradu je zelelo jos devet timova (koji su u medjuvremenu zaboravljeni) i koji su ukupno potrosili 40.000 dolara. Potroseno 40.000 da bi se osvojilo 25.000 (odnos 1,6:1!)

Kao rezultat Linbergovog preleta preko Atlantika, broj letova u SAD u naredne dve godine je povecan 30 puta, broj aviona 4 puta, a broj pilota 3 puta! Ono sto je Piter zeleo je da nesto slicno postigne sa nagradom za let u svemir. Nagradu bi dobio onaj tim koji se odlepi od zemljine teze i to ponovi nakon dve nedelje (ovo ponavljanje je bitno za buducu komercijalizaciju letova u svemir).

SpaceShip OneZato je Piter ustanovio X Prize, nagradu od 10 miliona dolara za privatni let u svemir i krenuo da skuplja pare. Ova cifra je bila dovoljno niska da nagrada ne bude primamljiva Lokidu i Boingu, a opet vrlo primamljiva entuzijastima. Kada je sakupio pare, prijavilo se 26 timova i potrosilo ukupno 100 miliona da bi doslo do nagrade od 10 miliona (odnos 10:1!).

Konacno, 4. oktobra 2004, tim koji je napravio "SpaceShip One" je uzeo nagradu i danas njihova letelica visi u Air&Space Muzeju u Vasingtonu.

Diamandis u Zero-GPored ovoga Pitera je uvek nerviralo sto NASA ne dozvoljava obicnim gradjanima da lete avionom koji dostize nultu gravitaciju. Zato je od 1983. pokusavao da napravi komercijalnu Zero-G kompaniju, sto je konacno uspeo 2004, posle 11 godina. Za prvih godinu dana u nultoj gravitaciji uzivalo je 1200 ljudi! Sada Piter pokusava da napravi trku raketa koja bi u senku bacila popularni NASCAR.

Kazem vam, lud covek 100%! Pocujte ga samo.

Zasto vam ja ovo pricam? Nemam pojma, hteo sam samo koju recenicu, ali se otrglo kontroli. Mislim da sam hteo da kazem da milion laptopova za klince nije nemoguce.