Diplomatski imunitet – «besplatna karta za parking» ili dobar pokazatelj korupcije

U Njujorku živi otprilike 1.700 diplomata koji u Ujedinjenim nacijama predstavljaju svoje zemlje. Pošto uživaju diplomatski imunitet, što znači da se ne mogu sudski goniti u zemlji – domaćinu, često se dešava da diplomatski predstavnici parkiraju nepropisno, a nikada za to ne budu kažnjeni. Dimenzije ovog problema najbolje ilustruje činjenica da je u periodu 1997-2002, ukupna vrednost neplaćenih kazni za parkiranje u Njujorku iznosila više od 18 miliona dolara.

Ova situacija je bila idealna da se istraži kako na korupciju utiču društvene, kulturne i druge ukorenjene norme osim onih pravnih. I pokazalo se, nećete verovati, da utiču mnogo, jer kako inače objasniti da diplomate iz zemalja u kojima je korupcija veća, imaju mnogo više neplaćenih kazni za parkiranje.

Istraživači Fisman i Miguel, čiju je studiju nedavno objavio National Bureau of Economic Research, rangirali su 146 zemalja na osnovu odnosa neplaćenih kazni za parkiranje i broja diplomata u misiji neke zemlje. Budući da se neplaćanje parking kazne, kao zloupotreba službenog položaja zarad privatne koristi, odlično uklapa u definiciju korupcije, Fisman i Miguel smatrali su da će ponašanje diplomatskih predstavnika iz različitih zemalja u situaciji u kojoj nema pravnih sankcija  dobro pokazati koliko ukorenjene društvene norme ili kultura utiču na korupciju. Lista zemalja koju su dobili na ovaj način gotovo je ista kao i lista koju na osnovu drugih pokazatelja korupcije sačinjava Transparency International. Tako prosečni diplomata iz Čada ima 124 neplaćene kazne, iz Bugarske 117, a iz Norveške i Švedske nijednu (SRJ, odnosno SCG, je na 20. mestu, sa 38 neplaćenih kazni po jednom diplomatskom predstavniku, i kao takva je treća rangirana evropska zemlja – pre nje su, od evropskih zemalja, samo Bugarska i Albanija).

Ovi nalazi pokazuju koliko su društvene i kulturne norme značajne kada je korupcija u pitanju – čak i hiljadama kilometara daleko od kuće, diplomate se ponašaju na način koji je u njihovoj zemlji uobičajen. To, dalje, pokazuje dve stvari. Prvo, da su drugi činioci, osim pravnih, ključni za razumevanje korupcije i borbu protiv nje. Drugo, da do promena kada je korupcija u pitanju dolazi sporo, jer uz pravne norme, koje se mogu promeniti relativno brzo, treba uticati i na društvene i kulturne. Znate ono, lako je isterati čoveka iz Čada, ali teško Čad iz čoveka...

P.S. Ako želite da pročitate celu studiju, posetite www.nber.org/papers/w12312