Srbin, Balkanac ili građanin sveta

Kada me iznervira primitivizam, osionost, glupost, lenjost, sebičnost, dripaštvo i, uopšte, sve te lepe osobine čijem ispoljavanju često prisustvujem, nekako mi odmah padne na pamet - eto, takvi smo mi.

I pod tim "mi" najčeće mislim da žitelje Srbije, a od kako sam zadnjih godina upoznao nešto više komšiluka van ex-yu, pomislim i na nas, Balkance. Sa druge strane, pravednosti radi, često se surećemo sa istim tim osobinama i kod građana daleko uređenijih i razvijenijih država. Pa se nešto milsim, možda nismo mi baš tako strašno loši i toliko gori od drugih, nego nemamo dovoljno iskustava da se poredimo.

Kao što smo samodovoljni i samozadovoljni, iz neznanja i ksenofobije, pa je sve naše najbolje, uključiv i hranu, i devojke i najidiotskiju uzrečicu koju sam ikada čuo, onu da treba pričati srpski "da te ceo svet razume", možda smo nerealno samokritični i samooptužujući iz istog razloga - nedovoljno svesni kakve su budale rasute diljem planete.

E, ako sam u pravu, bilo bi dobro utvrditi koje su to naše (za početak balkanske, još užu podelu čini mi se da je preteško napraviti) pozitivne, a koje negativne SPECIFIČNE osobine, osobine kojih imamo više, izraženije nego drugi.

Od negativnih glasam za nadobudnost. Od pozitivnih, možda za kreativnost. Poslovični inat mi dođe nekako i pozitivna, i negativna stvar.