Junior

We card hard!Od kako je poceo semestar, nemam bas mnogo vremena za blogovanje. Izmedju zadataka iz Corporate Finance i predavanja iz International Trade and Investment tesko da imam vremena za bilo sta. Jedva da ugrabim malo vremena da odem do laundromata da operem ves.

Elem, odemo ti Bil, Nejtan i ja do laundromata i, dok tako sedimo tamo i cekamo da masina izvrti, pricamo o Internet of Things (to je ono kad su stvari povezane u mrezu). Pa o cemu bi drugom pricali dok nam se gace vrte ispred nosa? Nejtan je iz Teksasa, pa je navalio da to nikad, ali nikad, ne bi proslo u Americi.

"Zaboga!", veli on, "Mozes misliti kako bi drzava zloupotrebila Internet of Things! Pa ovde nema sanse da prodju ni licne karte, a kamoli da svi predmeti budu povezani u mrezu."

Operemo mi ves, popakujemo u kola i zapalimo na pivo. Kad mi u bar, a ono barmen od mene trazi ID! Ja kao nisam poneo, krenuli da peremo ves, pa kao svratili na pivo, a barmen jok, ni da cuje! Kad smo izasli napolje ja ospem paljbu po Nejtanu:

"Ovde nema sanse da prodju licne karte, ali zato svaki fuckin' barmen moze da mi trazi ID!?"

Nejtan nije znao kako da mi odgovori, ali me je zato Bil prozvao junior. Sad sam eto mladac. To je, valjda, kompliment, ali bih ja radije pivo.